Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_тоше_капетана

Женидба Тоше капетана

Женидба Тоше капетана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пију тридесет Турака

0002    У Удбињи у турској Крајини

0003    А на кули Ћевајн-аге старца.

0004    Када су се понапили пива,

0005    Те им винце уљезе у лице,

0006    А ракија јеглен отворила,

0007    Проговори стари Ћевајн-ага:

0008    „Ђецо моја, тридест Удбињана,

0009    “Је ли мајка родила јунака,

0010    „Али сестра брата узгојила

0011    “На чистоме крилу ђевојачком

0012    „На бијеле руке без бешике,

0013    “Није ли га срећа догодила,

0014    „Аге моје, међу нама овђе,

0015    “Да он сиђе у влашке Котаре

0016    „А до куле Цмиљанић-Илије,

0017    “Да он види је л’ дома Илија

0018    „И сви редом тридесет сердара,

0019    “Смијемо ли у Котаре сићи,

0020    „Поробити све влашке Котаре,

0021    “Поробити, огњем запалити,

0022    „Заробити сестру Цмиљанића,

0023    “Да ми буде у двору робиња,

0024    „Дивним бих га даривао даром,

0025    “Даровао коња и оружје?„

0026    Све му аге ником поникоше,

0027    Те гледају у зелену траву,

0028    Како расте трава на завојке

0029    Као дојке у добре ђевојке,

0030    Ал’ не гледа Накић Усејине,

0031    Него агу међу очи црне,

0032    Овако му Накић говорио:

0033    “О Ћевајне, наша аго стара,

0034    „Ево мене Турчина јунака,

0035    “Ја ћу сићи у влашке Котаре

0036    „И уводит’ котарске сердаре.“

0037    Па отоле на ноге скочио,

0038    Дорату се у седлу турио,

0039    Окрену га низ Кунар-планину,

0040    Ђе гођ ишо у Котаре сишо.

0041    Кад се Накић поља доватио,

0042    Ту га танка срећа послужила,

0043    Све је поље магла притиснула,

0044    Те кроз маглу путем и ћенаром

0045    Он не дође кули Цмиљанића

0046    Него кули Тоше капетана.

0047    У авлију ућера дорина,

0048    У авлију коња разјахао,

0049    Па му баци дизген про јабуке,

0050    И удари шамар по вилици,

0051    Сам се дорат по авлији шета.

0052    Гледао га Тоша капетане

0053    Са чардака од бијеле куле,

0054    Па је Тоша Усу говорио:

0055    „Ајде, Усо, горје на чардаке,

0056    “Да пијемо и јегленишемо.„

0057    Тада Накић у кулу уиђе,

0058    И по српски добро јутро зваше,

0059    А Тоша му здравље приватио:

0060    “Добро дошо, Накић-Усејине!„

0061    Препаде се Накић Усејине,

0062    Па овако Тоши говораше:

0063    “Не турчи ме, Тоша капетане,

0064    „У твом двору данас без невоље,

0065    “Ја сам главом Јован барјактаре

0066    „Са Загорја од бијеле куле.“

0067    Опет Тоша њему проговара:

0068    „Сједи доље, Накић-Усејине!

0069    “Који су те донијели врази

0070    „Море, Усо, у наше Котаре?

0071    “Право кажи, али ми не лажи,

0072    „Коме с’, Усо, вјеру заложио

0073    “Да ћеш мене одасјећи главу,

0074    „Или моје дворе запалити?

0075    “Знаш ли, Усо, јади те јадили!

0076    „Заједно смо у Крајину расли,

0077    “Твој ме био заробио бабо,

0078    „Кад сам био од петнаест љета,

0079    “Па и моју сестрицу Јелицу,

0080    „Кад јој бјеше осам годиница.

0081    “Кад би вама бајрам долазио,

0082    „Кад би на те порезо аљине,

0083    “На мене би исте порезао;

0084    „Кад каваде Златији ђевојци,

0085    “На моју би Јелу све једнаку.„

0086    Онда Усо у страх проговара:

0087    “Богом брате, Тоша капетане!

0088    „Ја сам емин Богу учинио,

0089    “Да ћу сићи у Котаре равне

0090    „До бијеле куле Цмиљанића,

0091    “Да ја видим је л’ дома Илија

0092    „И његово тридесет сердара,

0093    “Смијемо ли у Котаре сићи,

0094    „И поробит’ кулу Цмиљанића,

0095    “И заробит’ Илину сестрицу,

0096    „Дароват’ је старцу Ћевајн-аги,

0097    “Па ме лоше срећа послужила,

0098    „Не погодих кули Цмиљанића,

0099    “Но на твоју, Тоша капетане,

0100    „Учувај ме, и не просочи ме.“

0101    Вели њему Тоша капетане:

0102    „Прођ’ се, Усо, Цмиљанића куле

0103    “И остали котарски сердара,

0104    „По трипут су поробјене биле

0105    “Од душмана Турак’ Удбињана,

0106    „Ту ти нема ћара ни шићара.

0107    “Но ево ти богата шићара

0108    „У Поткрају пребогате куле

0109    “А код међе турске и каурске,

0110    „До сад никад била поробјена,

0111    “Силна кула старца Витковића.

0112    „Ти пороби пребијелу кулу,

0113    “И зароби дилбер-Симеуну,

0114    „Доведи је мене у Котаре,

0115    “Сву ћу ти је рушпам’ премјерити.

0116    „Јошт ме зачуј, Накић-Усејине,

0117    “Кад бијелу заробите кулу,

0118    „Немојте је почем запалити,

0119    “Да вас љута не уједе гуја,

0120    „Јер су на њој од боја топови,

0121    “Па кад пукне дванаест топова,

0122    „Даће абер низ земљу Латинску,

0123    “И зачуће све тридест сердара,

0124    „И зачуће девет Витковића,

0125    “Те долећет’ из земље њемачке,

0126    „Па ће зачут’ беглук Намидија,

0127    “Гониће те, оставит’ те неће,

0128    „И ја исти гонићу те, Усо.“

0129    Накић Усо тому каил био,

0130    Па отиде у турску Крајину,

0131    Те окупи тридест Крајичника,

0132    Све по пушци и крвавој руци,

0133    Ето ти га с четом у Котаре,

0134    Околише Витковића кулу.

0135    Ту Накићу срећа прискочила,

0136    Мушке главе дома не бијаше,

0137    Те бијелу поробише кулу,

0138    Заробише младу Симеуну,

0139    Заробише па је одведоше,

0140    И из куле силновито благо.

0141    Ал’ Накићу прискочи несрећа,

0142    Неко му се од дружине нађе,

0143    Те бијелу кулу запалио,

0144    Запуцаше на кули топови.

0145    Обазре се Накић Усејине,

0146    И кад виђе ђено гори кула,

0147    Куне јунак, и резили друштво:

0148    „Колико сам вама говорио

0149    “Да у кули огањ не турате,

0150    „Сад ће чути котарски сердари,

0151    “И зачуће седам Витковића.

0152    „Да имамо соколова крила,

0153    “Куртарисат’ неће пиличника.„

0154    То изрече, пољем потекоше,

0155    Ватише се горе и планине.

0156    Зачу топе Тоша капетане,

0157    Своме се је јаду досјетио,

0158    Дорину се баци у рамена,

0159    Па га Тоша пољем поиграва,

0160    И кад виђе ђено гори кула,

0161    Он отиде путем пријекијем,

0162    У планину сустигнуо Турке,

0163    Па говори Накић-Усејину:

0164    “Усејине, куће не видио!

0165    „Каконо је ни виђети нећеш,

0166    “Колико сам тебе говорио,

0167    „Да не палиш Витковића куле.“

0168    То изрече, па натраг утече.

0169    Сусријета старца Витковића.

0170    Говорио Тоши капетану:

0171    „Што ’во, Тоша, корили те људи!

0172    “А ками се поуздао у те!

0173    „Мислио сам, а варао сам се,

0174    “Да ћеш моју сачувати кулу,

0175    „Камено ми у те поуздање!

0176    “Но ајдемо Турцим’ у поћеру.„

0177    Вели њему Тоша капетане:

0178    “Врат’ се натраг, Витковићу старче,

0179    „Вратимо се, не гинимо лудо,

0180    “Да имамо све бутум Котарце,

0181    „Не бисмо им смјели ударити.

0182    “Колико је све планине Виса,

0183    „Што је у њој дрва и камена,

0184    “За сваком се Туре наслонило,

0185    „А пред очи пушку помолило,

0186    “За гвожђе се руком доватило,

0187    „Камо л’ ћемо ми два ударити.“

0188    Неће старац да се натраг врати,

0189    За Турцима оће у поћеру.

0190    Жалије му миле ћерце било

0191    Него куле и што је у кулу.

0192    Када виђе Тоша капетане,

0193    Препаде се части и поштењу,

0194    Па проћера коња покрај старца,

0195    Обрну се с десне на лијеву,

0196    Удри старца с тешком топузином,

0197    Паде старац у земљу на траву,

0198    Па завика Тоша са ђогина:

0199    „Витковићу, покојна ти душа!“

0200    Па проћера својега ђогата

0201    Низ планину бјежећ’ пут Котара.

0202    Те сусрете Витковића Пера,

0203    Уморио себе и кулаша,

0204    За Турцима трчећ’ уз планину.

0205    Момче Тошу плаховито пита:

0206    „Што је, Тоша, ако Бога знадеш!

0207    “Јесу л’ Турци давно умакнули?„

0208    Тоша њему страховито каже:

0209    “Врат’ се натраг, Витковићу Перо,

0210    „Колико је Вис-горе планине,

0211    “И у њему дрва и камена,

0212    „За свакијем по десет Турака;

0213    “Из кланца су пушке помолили,

0214    „А за живо гвожђе приватили;

0215    “Да сви дођу Котарци јунаци

0216    „Жива ока не би остануло.“

0217    Не шће Перо послушати Тоша,

0218    Но проћера покрај Тоша дора.

0219    Обрну се Тоша капетане,

0220    На Пера је топуз отурио,

0221    Уд’ри Пера у плећи јуначке,

0222    Пера паде, Тоша ријеч рече:

0223    „Прост’ да си ми, Витковићу Перо,

0224    “Мили Боже, опрости ми гр’јее!„

0225    Па проћера коња низ планину,

0226    Те сусрете до шест Витковића

0227    На шест коња као шест сокола,

0228    А за њима беглук Намидија,

0229    За Турцима трче у поћеру,

0230    Коњи су им у пјену огрезли

0231    А јунаци знојем убрљани.

0232    Вели њима Тоша са ђогина:

0233    “Натраг, браћо, ако Бога знате,

0234    „Док нијесте лудо изгинули.“

0235    Све им каже, а право не каже.

0236    Јоште Тоша браћи говораше:

0237    „У планину кад боја бијасмо

0238    “Погибе вам остарали бабо,

0239    „И погибе мио братац Перо,

0240    “И ја сам се љуто обранио,

0241    „Него бјеж’мо, ако Бога знате!“

0242    Када Срби чуше лакрдију,

0243    Вратише се дому кукајући,

0244    Тоша оде двору бијеломе.

0245    Када сиђе на бијелу кулу,

0246    Ту наоди Накић-Усејина,

0247    Довео му младу Симеуну.

0248    Тоша дава благо обећано,

0249    Премјери је рушпам’ и дукатом,

0250    Те је вјенча себе за љубовцу.

0251    Оде Усо своме вилајету.

0252    Тоша гради у двору весеље,

0253    И сагради у Котаре цркву,

0254    И намјести старца калуђера,

0255    Да се моли Богу по закону,

0256    Не би ли му опростио гр’јехе,

0257    Што погуби и таста и шуру.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

Ženidba Toše kapetana
Zenidba Tose kapetana

женидба_тоше_капетана.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 23:00