Корисничке алатке

Алатке сајта


живојин_ђорђевић

Живојин Ђорђевић

Живојин
Ђорђевић
живојин_ђорђевић.jpg
Рођење:
9. април 1872.
Пожаревац,
Кнежевина Србија

Смрт:
27. новембар 1957.
Београд, Југославија

Познат као:
зоолог и професор

Живојин Ђорђевић (Пожаревац, 28. март/9. април 1872 — Београд, 27. новембар 1957), српски зоолог, доктор зоологије, професор универзитета на Великој школи и Универзитету у Београду.

Биографија

Рођен је 28. марта/9. априла 1972. године у Пожаревцу, од мајке Катарине (рођене Јоцковић)1) и оца Михаила, угледног трговца.2) Прво троје деце је умрло на рођењу, па је Живојин добио име у жељи да „остане жив и здрав”.3) Имао је три млађа брата Петра (професор Пољопривредног факултета у Београду), Радослава (ветеринар) и Душана (официр Српске војске погинуо у Првом светском рату у Дринској дивизији).4)

Основну школу је завршио у Пожаревцу, а нижу гимназију у Неготину и Пожаревцу. Рано је остао без оца.5) После његове смрти породица се преселила у Београд. Мајка се сама старала о деци.6) Вишу гимназију (Прву београдску гимназију)7) је завршио у Београду. Испит зрелости је положио 1899.8)

У последњој деценији 19. века, у Србији је међу омладином нагло порасло интересовање за природне науке и филозофски приступ материјализма, под утицајем Чарлса Дарвина и Ернеста Хенкела и њихових следбеника. Тако је Живојин Ђорђевић је још као средњошколац посећивао предавања на Великој школи.9)

Уписао је студије на природно-математичком одсеку на Великој школи, где су му професори, између осталих, били: Сима Лозанић (хемија), Коста Алковић (физика), Јован Жујовић (геологија), Сава Урошевић (метеорологија), Ђорђе Јовановић (зоологија), Милан Јовановић-Батут (хигијена и бактериологија). Настава се у то време махом сводила само на предавања, студенти су морали да се задовоље са оскудним анатомским моделима и препаратима. Ипак, захваљујући личним контактима са професорима, успео је да се ближе упозна са елементима ситематике, морфологијом животиња, хистологијом, ембрилогијом, испитивавњем живота у мору, модернијим методама рада, као што је техника микроскопских испитивања.10) Још као студент четврте године написао је рад на тему О Диптерима у Србији, који је добио прву награду. Када је у Београду 1892. основано Зоолошко-ботаничко друштво за испитивање флоре и фауне Краљевине Србије, изабран је за његовог секретара и његово учешће у раду друштва остало је врло запажено.11)

Студије је завршио 1893. Исте године, у децембру је постављен за професорског приправника из зоологије на Великој школи12) и поднео захтев за стипендију за студирање у иностранству, који му није одобрен.13) Разочаран, у јануару следеће године је отишао да предаје у Београдској реалци.14) Убрзо након тога ипак је добио право на годишње одсуство,15) па период од 1894, до краја 1895. искористио за наставак студија у Женеви, бавећи се микроскопско-морфолошким радом на авертебратама (1895)16) и стекао искуство из компаративне морфологије.17) Докторат из природних наука је одбранио 1895.18)

По повратку, од децембра 1895. до 1897. поред предавачких дужности у Реалци био је и кустос Зоолошког института и наставник упоредне аутономије на Великој школи,19) пошто је упражњено место професора Ђорђа јовановића.20) У свом професорском и научном раду, сусретао се још од самог почетка са многобројним тешкоћама, због недостатка наставних средстава и учила, елементарне опреме, научних извора. Био је оптерећен многобројним пословима и држао предавања из много предмета.21)

Од августа 1897. до априла 1899. боравио је ради даљих студија22) у важнијим научним центрима,23) Хидро-биолошкој станици у Плену, Зоолошком и анатомско-биолошком инстититу у Берлину, зоолошком институту у Паризу и зоолошкој станици у Роскофу.24) У њима је између осталог проширио своја знања из истраживања слатководне фауне, а као резултат тих истраживања објавио је књижицу Упут о гајењу риба и неколико чланака о рибарству.25)

Све до 1908. године био је и предавач у Реалци, затим учитељ језика IV класе. Ванредни професор на Великој школи26) је постао 1898, на катедри за зоологију, што је било од велике важности за катедру, јер је она тада по први пут имала дипломираног биолога и доктора зоологије. Наредне године је преузео управу над Зоолошким заводом и отпочео са својим предавањима на Великој школи.27) Зоолошки завод је у то време био музејског типа, а он је тежио да га осавремени и од њега створи значајну научну институцију за истраживања из области зоологије. Истовремено је реорганизовао наставу, увео практичне вежбе и нове предмете.28)

Редовни професор Велике школе је постао 1901. Приликом трансформације Велике школе у Универзитет постао је његов ванредни (1905)29) професор, a 1920. редовни професор.30)

Трудио се да око себе окупи најбоље сараднике и пружи им најбољи могући приступ науци. Морално, а неретко и материјално је помагао својим вреднијим ђацима, међу којима је и Иван Ђаја, кога је 1910. предложио за доцента функционалне морфологије (физиологије), са жељом да се оформи још једна самостална катедра и њен институт за физиологију. Шире образовање из биологије пружио је такође Недељку Дивцу и Момчилу Иванићу.31) Међу његовим сарадницима 1910. године постали су Синиша Станковић и Боривоје Д. Милојевић, касније стручњаци за екологију.32)

За време Првог светског рата боравио је у научним институцијама у Роскофу, Вилфраншу, Паризу и Монаку, бавећи се проучавањем до тада мало познатом групом протозоа. По завршетку рата, вратио се у Зоолошки инситут, који је за време рата био веома уништен и радио на његовој обнови, посебно на пресељавању у нову Универзитетску зграду, за чију је изградњу и он био нарочито заслужан он.33)

Утицао је на стварање и организацију еколошко-океанолошког института у Сплиту, такође у раду Еколошког и Биолошког друштва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.34)

Његов научни рад је био верло разнолик. Радио је на многим расправамам, на испитивању српске и балканске фауне.35) Посветио је једну скупину радова голубачкој мушици и њеним протозоичким паразитима, а затим се бавио и паразитним протозоама. Израдио је неколико практичних списа и брошура:36)

  • „Упут за препарирање животиња“ (1897)
  • „Упут о гајењу риба“ (1901. и 1902)
  • „Како је у држави Данској“ I и II (1903)
  • „Рибарство у Србији“ (1900)

Посебно место у његовом раду представљају уџбеници:

  • „Зоологија I“, уџбеник за високе школе (1923)
  • „Зоологија II“ (1927)

Академик

Био је дописни члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 3/16. фебруара 1906. до 6/19. фебруара 1912. када је примљена κ знању његова оставка на положај дописног члана, а прави члан (Академије природних наука) је постао 18. фебруара 1922.37) Са приступном беседом: „Нови погледи на круг развоја праживотиња миксоспорида“, прогашен је академиком Срспке краљевске академије 7. марта 1923. године.38) Био је секретар Академије природних наука Српске краљевске академије наука од 7. марта 1933. до 16. маја 1935. и од 2. маја 1945. до 17. јула 1947. (ван функције: 3. мај – 17. јул 1947).39) Постао је редовни члан Српске академије наука (Одељења природно-математичких наука и Одељења медицинских наука) 22. марта 1948.40)

Литература

Спољне везе

1) , 2) , 3) , 4) , 6)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 129
5) , 8) , 12) , 14) , 26) , 29)
Живојин Ђорђевић, 1906, стр. 410
7) , 9) , 10)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 130
11) , 13) , 15)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 131
16) , 30) , 35)
Хаџи Јован, 1925, стр. 633
17) , 20)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 132
18) , 19) , 22) , 24)
Живојин Ђорђевић, 1906, стр. 411
21) , 23) , 25)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 133
27)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 134
28)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 135
31)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 137
32) , 33)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 138
34)
Божидар П. М. Ђурић, 2002, стр. 140
36)
Хаџи Јован, 1925, стр. 634
37)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 86
38) , 39) , 40)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 87
живојин_ђорђевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/03/04 17:49