Корисничке алатке

Алатке сајта


загарчани

Загарчани

Загарчани је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Опис

Лазаревић Рамо сазнаје да Турци и Албанци из Арбаније (Албаније) спремају напад на његово село. Народ и стоку пошаље у планину а сам са мањом групом другова спрема село и шанац за одбрану. У шанцу се добро брани па непријатељи онда нападају село. Ту бивају одбијени, па нападну шанац поново, док браниоцима није понестало барута. Лазаревић то викну својој дружини, и сви заједно ножевима („а пламене ноже повадише“) чине јуриш у Турке. Побили су добар број, а остали су побјегли и село је спашено. „Ту узеше свијетла оружја, и силнијех коњах скадарскијех, вратише се дома на поштење, вратише се шићар дијелише.“

Текст пјесме

0001    Сврх облаках из сунчаних зраках

0002    лахкокрилка излећела вила

0003    и на Гарач починула била

0004    па покличе Лазаревић Рама:

0005    „Чуј ме добро, Лазаревић Рамо!

0006    Ха чекај се, ето на те војска

0007    од све равне земље Арбаније,

0008    ђе гођ бољи јунак настануо,

0009    три хиљаде пјешца и коњика,

0010    и хоће ти село изгорјети!“

0011    А кад Рамо оно разумио,

0012    он је био вили бесједио:

0013    „О за бога, посестримо вило!

0014    Кад ће на нас Турци ударити?“

0015    А вила је њему бесједила:

0016    „Шјутра хоће на вас ударити.“

0017    А кад Рамо и то разумио,

0018    он окупи браћу Загарчане,

0019    брже њима гласе кажевао,

0020    теке чуше оно Загарчани,

0021    сви у гору стоку изагнаше,

0022    на шест мјестах они западоше,

0023    на шест мјестах по тридесет другах,

0024    а у поље шанац копа Рамо,

0025    у њ унесе што је за потребу,

0026    он ту запа су шеснаест другах.

0027    А кад свану и огрија сунце,

0028    а то иду арбанашки Турци,

0029    три хиљаде, мање ни једнога,

0030    право иду на шанац и Рама

0031    смијех чинећ’ пољем широкијем.

0032    Угледа их Лазаревић Рамо,

0033    ужди свога сјајна џевердара

0034    и погоди хотског барјактара, -

0035    ни жива га земља не дочека.

0036    Па пукоше шеснаест пушаках

0037    и убише шеснаест Тураках,

0038    виску чине млади Арбанаси

0039    и у шанац затворише Рама,

0040    а хиљада на село удари,

0041    побише се огњем из пушаках,

0042    ал’ ни селу ништа не могоше

0043    но тридесет изгубише главах,

0044    на Рама се гњевом повратише,

0045    у шанцу га опет налећеше,

0046    на шанац му коња нагонише,

0047    али Рамо витез од крајине

0048    кога згледа томе стати не да.

0049    Рамо бије, турску крвцу лије,

0050    још кликује браћу Загарчане:

0051    „Ај на ноге, сваколика дружбо!

0052    Да ме ође не уфате Турци,

0053    нестало ми праха и олова.“

0054    Кад то чуше млади Загрчани,

0055    они веље пушке побачише,

0056    а пламене ноже повадише,

0057    сви у Турке јуриш учинише

0058    те нагнаше на Морачу Турке,

0059    у Морачу живи Турци скачу,

0060    немлого их пође Подгорици,

0061    међу њима и рањених има,

0062    а погибе седам Загарчанах

0063    и четири ране допадоше.

0064    Ту узеше свијетла оружја

0065    и силнијех коњах скадарскијех,

0066    вратише се дома на поштење,

0067    вратише се шићар дијелише,

0068    ка и вазда, тако ев’ и овда.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Zagarčani
Zagarcani

загарчани.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/17 14:55