Четири ускока је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Још зорица не забијелила,

0002    Ни даница лица помолила,

0003    А од дана ни помена нема,

0004    Но прођоше четири ускока

0005    Поред Јајца града бијелога,

0006    Сваки води по два добра коња,

0007    Све једнаке коње доратасте,

0008    Доратасте и путоногасте

0009    Све једино у ноге лијеве;

0010    Сваки носи по тридест стријела,

0011    Сваки носи по двадест пушака

0012    Све на један арзлак изгоњене,

0013    А на један чакмак догоњене,

0014    Све на једну бурму завијене;

0015    Сваки носи зелене гадаре

0016    Под колане с обадвије стране;

0017    О појасу сабље Аламанке,

0018    А на њима од челика балче;

0019    На главе им капе од три вука,

0020    На леђима коже од међеда,

0021    На рамена бијели штитови;

0022    Примише се горе уз Везенту,

0023    Уз Везенту високу планину.

0024    Од Јајца их нико не виђео,

0025    Но их виђе чобанче Иванче

0026    Из Везенте високе планине

0027    Од оваца аге Јован-аге,

0028    Те сестрими гору и планину:

0029    „Богом сестро, горо и планино!

0030    „Чувај мене овце и чобане,

0031    „Док отидем Јајцу бијеломе,

0032    „Док отидем, и опет се врнем.”

0033    Па се баци доље низ Везенту,

0034    Оде право Јајцу бијеломе.

0035    Таман јарко огријало сунце,

0036    Иван дође Јајцу на капију,

0037    Ал’ ето ти Јајцу на капији

0038    Сједи онђе три алај’ Турака:

0039    Један алај хоџе и хаџије,

0040    Други алај од Босне спахије,

0041    Трећи алај од града левери;

0042    Што је алај од града левери,

0043    Међу њима ага Јазап-ага,

0044    А до њега четеџија Тале,

0045    А до Тала Фрчић Ибрахиме,

0046    А до њега Шадић Хусеине.

0047    Кад виђеше чобанче Иванче,

0048    Говори му ага Јазап-ага:

0049    „О мој сине, чобанче Иванче!

0050    „Што си ми се, сине, уморио?

0051    „Јесу л’ здраво овце и чобани?

0052    „Јал’ да ниси душмане гледао?

0053    „Да ћерамо, да не оставимо.”

0054    Вели њему чобанче Иванче:

0055    „Ој Бога ми, аго Јазап-аго!

0056    „Здраво су ти овце и чобани,

0057    „Но ја јесам душмане гледао:

0058    „Јоште зора не забијелила,

0059    „Ни даница лица помолила,

0060    „А од дана ни помена нема,

0061    „Но прођоше четири ускока

0062    „Покрај Јајца пољем Јајачкијем,

0063    „Сваки води по два добра коња,

0064    „Све једнаке коње доратасте,

0065    „Доратасте и путоногасте

0066    „Све једино у ноге лијеве;

0067    „Сваки носи по тридест стријела,

0068    „Сваки носи по двадест пушака

0069    „Све на један арзлак изгоњене,

0070    „Све на један чакмак догоњене,

0071    „Све на једну бурму завијене;

0072    „Сваки носи зелене гадаре

0073    „Под колане с обадвије стране;

0074    „О појасу сабље Аламанке,

0075    „А на њима од челика балче;

0076    „На главе им капе од три вука,

0077    „На леђима коже од међеда,

0078    „На рамена бијели штитови;

0079    „Примише се горе уз Везенту,

0080    „Уз Везенту високу планину;

0081    „Од Јајца их нико не виђаше,

0082    „Ја их виђах, те их вама кажем.”

0083    То кад зачу ага Јазап-ага,

0084    Он подвикну четеџију Тала:

0085    „Развиј барјак, четеџија Тале,

0086    „Па га побиј Јајцу на капију,

0087    „Нек се беру под барјака Турци,

0088    „Да ћерамо по гори душмане,

0089    „Да ћерамо, да не оставимо.”

0090    Разви барјак четеџија Тале,

0091    Пободе га Јајцу на капију,

0092    Стаде брати под барјака Турке.

0093    Кад је доба око ручка било,

0094    Скупило се четири стотине,

0095    Па кренуше чету уз планину:

0096    Понајпрви ага Јазап-ага,

0097    И за њиме четеџија Тале,

0098    А за Талом Фрчић Ибрахиме,

0099    А за њиме Шадић Хусеине,

0100    А за њима сви остали Турци;

0101    Пред њима је чобанче Иванче.

0102    Изљегоше на планину Турци,

0103    Бјеше тадеподне заучило,

0104    Ћаху Турци авдес узимати,

0105    Ал’ не има нигђе воде ладне:

0106    Иван знаде једну воду ладну,

0107    Води Турке, да им воду каже.

0108    Кад на воду наиђоше Турци,

0109    Ал’ хајдуци к води долазили,

0110    И код воде коње поткивали,

0111    Остала им са коња ескија;

0112    Повија се по кулашу Тале,

0113    Те из кала плочу извадио,

0114    Па се на њу Тале зачудио,

0115    А дружини плочу показује:

0116    „Видите ли, дружинице моја!

0117    „Хајдуци су к води долазили,

0118    „И код воде коње поткивали,

0119    „Остала им са коња ескија,

0120    „Но колико у њој мало гвожђа,

0121    „Мом би кулу све четири биле

0122    „И двадесет и четири клинца!”

0123    Од чуда су плочу измјерили,

0124    Сама плоча шест литара дође.

0125    Тад’ говори ага Јазап-ага:

0126    „А мој сине, чобанче Иванче!

0127    „Ти да видиш четири ускока,

0128    „А би ли их јунак познавао?”

0129    Проговара чобанче Иванче:

0130    „Ој Бога ми, аго Јазап-аго!

0131    „Да им јунак мртве видим главе,

0132    „Мртве би им главе познавао,

0133    „А камо ли да их видим живе!

0134    „Један јунак лица ђевојачка,

0135    „Не имаше браде ни бркова,

0136    „Већ му перчин покрива рамена;

0137    „Други јунак смеђе наустице,

0138    „Трећи јунак црне брке веже,

0139    „А четврти с’једу браду креше.”

0140    Кад то зачу четеџија Тале,

0141    Он дружини био говорио:

0142    „Чусте л’, Турци, сва моја дружино!

0143    „Вјера моја и тако ми Бога!

0144    „Како каже чобанче Иванче,

0145    „Како каже четири ускока,

0146    „Свијех ћу ви по имену казат’:

0147    „Што је јунак лица ђевојачка,

0148    „Оно јесте Дмитар од Удбра;

0149    „Што је јунак смеђе наустице,

0150    „Оно јесте Карапанџа Марко;

0151    „А који ви црне брке веже,

0152    „Оно јесте Мандушићу Вуче;

0153    „А који ли с’једу браду креше,

0154    „Оно јесте Шандићу Јоване,

0155    „Он ме јесте један пут гонио

0156    „Преко Плавше високе планине,

0157    „Тек ми бјеше врло зобан куле,

0158    „А још таде хоћах погинути;

0159    „Већ чусте ли, сва моја дружино!

0160    „Ход’те, браћо, да се поврнемо,

0161    „Док смо ’вако здраво и весело;

0162    „Јел хоћемо изгинути лудо.”

0163    Рече таде Фрчић Ибрахиме:

0164    „Јадан Тале, залуду те вале!

0165    „Тебе вале, да си добар јунак,

0166    „Ти си зао, да горега нема!

0167    „Нит’ си јунак, нит’ си од јунака;

0168    „Подај барјак, ко је за барјака,

0169    „Ти се врни Јајцу бијеломе,

0170    „Те ти чувај Јајачка говеда;

0171    „А тако ми Бога јединога!

0172    „Ја се тако повратити не ћу,

0173    „Док не ћерам по гори душмане,

0174    „И не носим од душмана главе

0175    „У терћији добра коња мога.”

0176    Рече таде четеџија Тале:

0177    „На ти барјак, Фрчић Ибрахиме,

0178    „На ти барјак, ти си за барјака,

0179    „Ти си јунак, ти си од јунака,

0180    „Те ти иди, те ћерај душмане;

0181    „Ал’ тако ми Бога великога!

0182    „Кад ћеш виђет’ Шандића Јована

0183    „Каквога је намрчена брка,

0184    „Бијежаћеш, но побјећи не ћеш,

0185    „Молићеш се, помоћи ти не ће.

0186    „Бранићеш се, одбранит’ се не мо’ш.”

0187    Па се врну четеџија Тале,

0188    И за њиме ага Јазап-ага,

0189    С њима оде стотина Турака,

0190    Прав’ одоше Јајцу бијеломе;

0191    Ал’ не хоће Фрчић Ибрахиме,

0192    Већ он узе зелена барјака,

0193    Па се крену горе уз планину,

0194    И за њиме Шадић Хусеине,

0195    С њима оде три стотин’ Турака.

0196    Каде бише у гору зелену,

0197    Тад’ хајдуци у поље широко,

0198    Из горе их угледаше Турци,

0199    Међу собом жубор учинише,

0200    Како ће их најлакше уд’рити.

0201    То зачуо Дмитар од Удбара,

0202    Те дружини ријеч говорио:

0203    „Чујете ли, дружинице моја!

0204    „Нешто жубор у гори зеленој,

0205    „Турци ће нам у поћеру поћи,

0206    „Те можемо изгинути лудо,

0207    „Но ме, дружбо, мало почекајте,

0208    „Да се врнем у гору зелену,

0209    „Да ја видим, шта има у гори.”

0210    Па се Дмитар у гору поврну,

0211    Ал’ у гори огрезну у Турке.

0212    Кад се Дмитар обрете у Турке,

0213    Он одапе тридесет стријела,

0214    Те тридесет обори Турака,

0215    И упали двадесет пушака,

0216    Те обали двадесет Турака,

0217    Па довати зелена гадара,

0218    Те разгони по горици Турке;

0219    Остадоше Турски коњи пусти,

0220    А Турски су коњи врло зобни,

0221    Дмитров коњиц врло омршао,

0222    Дмитар бјеше момче аџамија,

0223    На Турске се коње преварио,

0224    Од свога се коња одвојио,

0225    Турскијех се коња доватио;

0226    Враг донесе сеиз-циганина,

0227    Иза кладе упали шешаном,

0228    Па подвикну из грла проклета:

0229    „Ђе сте, Турци? Ниђе вас не било!

0230    „Да бијемо рањена хајдука.”

0231    Тад’ из горе навалише Турци

0232    И на Дмитра пушке оборише,

0233    Све у Дмитра зрна уставише,

0234    Док су Дмитра били оборили,

0235    Те му русу осјекоше главу,

0236    Па се на њу Турци зачудише,

0237    Колика је глава од хајдука.

0238    Ал’ говори Шандићу Јоване:

0239    „О дружино, браћо моја драга!

0240    „Нешто буна у гори зеленој,

0241    „А отиде Дмитар од Удбара,

0242    „У Турке ће Дмитар угазити,

0243    „По гори ће разагнати Турке,

0244    „Остануће Турски коњи пусти,

0245    „А Турски су коњи узобљени,

0246    „Дмитар јесте момче аџамија,

0247    „На Турске ће с’ коње преварити,

0248    „Од свог ће се коња одвојити,

0249    „С Турскијех ће коња погинути;

0250    „Но хајдете, да се поврнемо.”

0251    Те се они натраг поврнуше.

0252    Кад у гори уишли у Турке,

0253    Сваки тегле по тридест стријела,

0254    Сваки пале по двадест пушака,

0255    Млоге Турке оборили били,

0256    Па тргоше зелене гадаре

0257    Савијати по горици Турке.

0258    Погубише три стотин’ Турака,

0259    Жива ока утекнуло није,

0260    Тек утече Фрчић Ибрахиме

0261    На крилату коњу Дмитровоме,

0262    И Дмитрову однесао главу.

0263    Ћера њега Шандићу Јоване

0264    Кроз Везенту високу планину,

0265    Ћера њега пуна два сахата,

0266    Ал’ га нигђе сустигнут’ не може,

0267    Па крилату Јован говорио:

0268    „Стан’, крилате, изјели те вуци!

0269    „Не носи ми Дмитрова крвника.”

0270    Таде коњиц усред поља стаде,

0271    Јел познаде друга Дмитровога.

0272    Ту допаде Шандићу Јоване,

0273    Те удари Фрчић-Ибрахима,

0274    Удари га зеленим гадарем,

0275    Удари га по десном рамену,

0276    Десну му је осјекао руку,

0277    Клону рука низ чошну доламу;

0278    Други пут га удари гадарем,

0279    Удари га преко половине,

0280    Два му вита ребра пресјекао,

0281    Виде му се џигерице црне,

0282    Виде му се и црне и б’јеле;

0283    Трећи пут га удари гадарем,

0284    По лицу га био ударио,

0285    Одс’јече му лице до вилице,

0286    Виде му се зуби до ресице,

0287    Па га онда са крилата баци:

0288    „Иди саде, Фрчић Ибрахиме,

0289    „Право иди Јајцу бијеломе,

0290    „Те се вали четеџији Талу,

0291    „Како ћераш по гори душмане,

0292    „Како носиш од душмана главе.”

0293    Онда узе и коња и главу,

0294    Те се Јован натраг поврнуо,

0295    Па су Дмитра саранили л’јепо,

0296    Па одоше здраво уз планину.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Cetiri uskoka