Све - ослобод је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Сабор чини хаџи-попе Јове,

0002    На сабор је Зету окупио,

0003    Па пошто је Зету окупио

0004    Овако им попе бесједио:

0005    „О, Зећани, јадна браћо драга,

0006    што хоћемо од живота свога?

0007    Не имамо цркве ни закона,

0008    Но погибе Лазар у Косово,

0009    А клетизи прискочише Турци,

0010    Развалише цркве и олтаре,

0011    Оградише све турске мунаре.

0012    До ја велим, браћо моја драга,

0013    Окупимо мио мало пешкеша,

0014    Да идемо Скадру крвавоме,

0015    Да молимо пашу поганскога,

0016    Да ни даде турску бујрунтију,

0017    Цркве мало да би оградили,

0018    Да би своју вјеру придржали.“

0019    Сви Зећани кабул учинише

0020    И за пашу пешкеш приправише,

0021    Право пошли Скадру бијеломе,

0022    То пред пашом жалбу учинише;

0023    А пошто је паша разумио

0024    Пешкеш прима, бурунтију пише,

0025    Да би мало цркве оградили,

0026    Да законе своје придержају.

0027    Сви отол’ се натраг повратише,

0028    Дозиваше камене мајсторе,

0029    Они мало цркве оградише

0030    И камене платише мајсторе,

0031    На своје их доме одправише,

0032    Ма говори хаџи-попе Јове:

0033    „О, Зећани, моја браћо драга,

0034    ево бјелу оградисмо цркву,

0035    што је фајде ђе је ограђена,

0036    она није боља но пећина

0037    како није освештана црква;

0038    нег’ да опет пешкеше купимо,

0039    да идемо Скадру крвавоме,

0040    у нашега паше опакога,

0041    да бисмо га јоште умолили

0042    еја би ни хатар учинио,

0043    еја би нам како допуштио,

0044    да идемо малој Гори Црној

0045    на Цетиње владици Данилу,

0046    а да бисмо и нег’ умољели

0047    да би доша да ни свешта цркву.“

0048    Сви Зећани на то пристадоше

0049    Те за пашу пешкеш окупише,

0050    Пак се диже хаџи-попе Јове,

0051    С’ собом узе три четири друга,

0052    Пође опет Скадру проклетоме,

0053    Ту пред пашу они излажаху,

0054    Пред њим плачу и моле се љуто.

0055    Пешкеш прима, бурунтију пише,

0056    Бурунтију тако напраљаше,

0057    У њу добро поздрави владику:

0058    „Чуј, владико црни калуђере,

0059    Ја ти паша тврду вјеру давам,

0060    Дођ’, владико, Зети земљи равној,

0061    Да у Зету свешташ цркву малу,

0062    Ево ти је дајем на поклону,

0063    Зету равну и Брда остала,

0064    Да им чиниш црковне потребе,

0065    Да ти дају што се погодите.“

0066    Отолен се натраг повратише

0067    И дођоше здраво на дворове,

0068    Зећанима право кажеваху,

0069    Па узеше лагахну ђемију,

0070    Те иђаху Блатом широкијем,

0071    Док дођоше на Ријеку Малу,

0072    А с Ријеке на Цетиње равно,

0073    На Цетиње владици Данилу

0074    Те му десну пољубили руку,

0075    На руке му бујрунтију дају.

0076    Кад је виђе владика Данило

0077    Овако им бесједи владика:

0078    „Попе Јово, јадовна ти мајка!

0079    Није вјера тврда у Омера,

0080    Ма ћу поћи да нећу ни доћи

0081    Ради вјере и закона свога,

0082    Док ујутру зорица осване.“

0083    Пак је своје слуге дозивао,

0084    Овако је њима бесједио:

0085    „Хазрте ми добра коња мога,

0086    е ћу ходит пут Ријеке Мале,

0087    са Ријеке Зети земљи равној,

0088    а бог знаде хоћу л’ отле доћи.“

0089    Слуге су му коња опремиле,

0090    Отале је пут Ријеке пош’о,

0091    А с Ријеке Зети земљи равној.

0092    У попа је конак учинио,

0093    Сјутрадан се Зета окупила,

0094    Зета равна и земља остала

0095    И гиздава варош Подгорица,

0096    Свак да гледа владику Данила.

0097    Владика им освештаје цркву,

0098    Ал’ ев’, побро, жалостива гласа!

0099    Клети Турци уфате владику,

0100    Свезаше му руке наопако,

0101    Па га воде варош Подгорици,

0102    Те му руке мало попуштају,

0103    У руке му стржев колац дају

0104    На који га мисле ударити.

0105    То кад виђе Зета земља равна,

0106    Зета равна и Брда остала,

0107    И гиздава варош Подгорица,

0108    Заплакала се мало и велико,

0109    Пашу моле и куме га љуто:

0110    „Немој, пашо, за бога једнога,

0111    немој, пашо, изгубит владику,

0112    немој Зету земљу отровати,

0113    е ти родит нигда ништа неће,

0114    а сувише изгубићеш вјеру,

0115    но ходи га врзи на откупе,

0116    узми блага колико ти драго.“

0117    Пошто се је њему досадило;

0118    Ево га је врга на откупе,

0119    Три хиљаде жутога дуката:

0120    Двије даје Владика Даниле,

0121    Ону трећу Зета земља равна.

0122    А кад виђе владика Даниле,

0123    Е га стави пашче на откупе,

0124    Он направи лист књиге бијеле,

0125    Пак је шиље малој Гори Црној,

0126    Црногрцим’ својој драгој браћи:

0127    „Откупите ме, не држите овђе,

0128    продајите крсте и кандила,

0129    и путире од сухога злата,

0130    све црковно дајте за ме благо,

0131    а да би ме само избавили

0132    из невоље и синџира турска.“

0133    То кад чуше браћа Црногорци,

0134    Одмаха су благо саставили,

0135    Ш њиме иду на Ријеку Малу,

0136    Ту нађоше владику Данила,

0137    Дошли Турци, довели га жива.

0138    Састаше се туна са Турцима,

0139    Благо даше владику примише,

0140    Вратише се здраво на Цетиње,

0141    Владика је дивно дочекао

0142    У манастир браћу Црногорце:

0143    „Благо нама наше сунце јарко

0144    када ни те срећа изнијела,

0145    ка оћасмо живјети без тебе?“

0146    А владика њима одговара:

0147    „Ками ви је благо, Црногорци,

0148    један вама, а девет су мене,

0149    тек се клети умложише Турци

0150    у јаднојзи Црној Гори малој,

0151    лађајте се не уздајте с’ у ме.

0152    Ако мене послушат нећете,

0153    Ја ви данас вјеру тврду дајем

0154    Већ ме овди виђети нећете!“

0155    Сви му они тврду вјеру дају

0156    Да те они послушат владику:

0157    „Ну ни кажи, мили господару,

0158    како бисмо саде учињели?“

0159    „Ја ћу вама казат, браћо драга,

0160    казаћу вам што видите сами:

0161    ево су се умножили Турци

0162    а у нашој малој Гори Црној,

0163    николико неће бити доба

0164    а луду ће дјецу турчит вашу,

0165    ђе гледате вашијем очима,

0166    да им ништа помоћи нећете.

0167    Него јадна браћо Црногорци,

0168    Међу собом уфатите вјеру

0169    За слободу крвцу прољевати,

0170    За слободу и за вјеру нашу,

0171    Да с’ бранимо од невјере турске;

0172    Ма покољ’мо Црном Гором Турке

0173    Који су се међ’ нас уселили

0174    На срамоту и на пријевару,

0175    Бранимо се, не издајимо се,

0176    Ја не жалим први погинути

0177    Ради вјере и закона свога,

0178    Рад’ слободе отечества мога.“

0179    Црногорци вјеру њему дају,

0180    Вјеру дају и дају биљегу,

0181    Биљега је мратинске покладе,

0182    таде с Турцим’ да заметне кавгу.

0183    Мало прође дођоше покладе,

0184    Не би кавге ни свађе никакве.

0185    То кад виђе владика Данило

0186    Побоја се да га преварише

0187    Тере своју слугу дозиваше,

0188    Одасла га к војводи Батрићу:

0189    „Дођ’, Батрићу, с браћом својом драгом,

0190    е имамо нешто разговора!“

0191    Он дозива Марка и Милоша,

0192    и Ивана и брата Томаша,

0193    сви пет поше к владици Данилу.

0194    Лијепо их бане дочекива,

0195    Пак им бане поучења даје

0196    што су наши стари учињели

0197    И слободу како су чували,

0198    Док погибе Лазар у Косово:

0199    „Но каж’те ми, о Мартиновићи,

0200    камо ваше вјере и бјелеге,

0201    а које сте са мном утврдили,

0202    до покладах заметнути кавгу?

0203    Ев’ покладе не би другог гласа,

0204    Ао, леле, до жалосна гласа!“

0205    Таде скочи војвода Батрићу

0206    Те му десну пољубио руку,

0207    А овако њему бесједио:

0208    „Чу ли мене, мили господаре!

0209    Ја се бојим и страх ме је љуто

0210    Јере те ме издат Црногорци,

0211    А давно бих заметнуо кавгу;

0212    По пет братах што смо од Мартина

0213    Сви имамо нашу ђецу малу,

0214    Мила су ни к’о цару царева,

0215    А хоте ни потурчит занаго,

0216    Но те молим, драги господару,

0217    Нађ’ им мјесто па не жали наске.“

0218    Владика им на то одговара:

0219    „Слушај мене, војевода Батро!

0220    Црногорци ако те издаду,

0221    Бите они де и моја глава.“

0222    На том су се они раздвојили,

0223    И браћа су савјет учинила,

0224    Мало прође бадњи вечер дође,

0225    Стадоше се браћа на вечеру,

0226    Наложише блажене палице,

0227    Бадњакове пак и бадњачице,

0228    И уждише воштану свијећу,

0229    Те се милом богу помолише

0230    И великом Ристову рождеству,

0231    Да им вазда буде на помоћи,

0232    Још донесе једну чашу вина,

0233    Напијају сви у славу божу,

0234    И у славу Риста спаситеља,

0235    Тад’ сједоше и повечераше,

0236    Вина рујна још се напојише.

0237    Пошто браћа слатко вечерала,

0238    Овако им војвода зборио:

0239    „Сад на ноге, моја браћо драга!

0240    Прифатите свијетло оружје

0241    Да идемо ђе смо углавили!“

0242    Прифатише свијетло оружје,

0243    На Иногор мало поље доше,

0244    На бијелу кулу Мустафића,

0245    Ту бијаху пет тураках братах,

0246    Пет Алићах, седам Мустафићах,

0247    Њих поклаше и тридесет ш њима.

0248    Пак отоле браћа Мартинићи

0249    Здраво пошли на село Јабуку,

0250    Нешто Турак’ и ту изгубили,

0251    Ал’ им вичу двоје дјеце турско,

0252    Они вичу да те с’ покрстити;

0253    Нешћеше их браћа изгубити

0254    Но их воде владици Данилу,

0255    Владика их оба поркстио.

0256    Још даље се отле дигла браћа,

0257    На Дубовик село излазила

0258    И ту неке изгубише Турке,

0259    И ту вика једно д’јете лудо

0260    Да се хоће покрстит занаго,

0261    Те и њему живот опростили,

0262    Но и њега владици довели,

0263    Он га крсти кано и остале.

0264    То све било док огрија сунце,

0265    Једну ноћцу и на Божић сами,

0266    Тад се браћа натраг повратила,

0267    А низ поље низ Цетиње равно

0268    Шенлук чинећ и весеље драго.

0269    Глас допаде владику Данила,

0270    Донесе га једно момче младо:

0271    „Муштулук ти , драги господаре!

0272    Погибоше црногорски Турци,

0273    Ослободи с’ наша Црна Гора!“

0274    Кад је бане гласе разумио,

0275    Сам собом је бане бесједио:

0276    „Мили боже на свему ти фала,

0277    на весеље што жуђех одавна!“

0278    У ријечи у којој се нађе

0279    Он је своје слуге сазивао,

0280    Жежијаху краташне машкуле

0281    Те чињаху радост и весеље

0282    По Косову какво било није;

0283    А ’во иду пет Мартиновићах,

0284    И шњима је Бориславић Вуче,

0285    Крвавијех до раменах руках,

0286    Од весеља пак их срета бане,

0287    Ушетао у бијеле цркве

0288    Те одстоји божу летурђију;

0289    Па изиде из бијеле цркве,

0290    Даје њима пића и јестива,

0291    Лијепо их бане дочекива,

0292    Још љепше их даром дариваше:

0293    Батру даје коња испод себе,

0294    А Ивану двије пушке мале,

0295    Даје Марку сабљу на појасу

0296    И Томашу златну перјаницу,

0297    А Милошу сребрна ханџара,

0298    Још дарива Бориловић Вука,

0299    и њем’ даје двије пушке мале

0300    У жежено злато обљевене.

0301    То све било када се чинило,

0302    Покојнијем душевно спасење,

0303    А живијем здравје и поштење.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Sve - oslobod