Историја Православне охридске архиепископије

Повест

У покушају да се обнови канонски статус и признање осталих православних цркава, расколничка Македонска православна црква преговарала је са Српском православном црквом и преговори су довели до евентуалног договора потписаног у Нишу у јуну 2002, познатог као Нишки споразум.¹⁾ Споразум је потписан од епископа две делегације. Међутим, епископи Македонске православне цркве су били жестоко критиковани за потписивање, и поред тога што су на почетку пробали да бране споразум,²⁾³⁾ Синод МПЦ је одбио споразум.

Након тога је Пећка патријаршија позвала све епископе, монахе и вернике да уђу у духовно јединство са Српском православном црквом. Митрополит велешки и повардарски Јован (Вранишковски) и сви тамошњи свештеници прихватили су позив и потписали споразум.⁴⁾ Дана 23. септембра 2002. митрополит Јован је постављен за патријарашког егзарха аутономне Охридске архиепископије. Дана 25. децембра 2003. изабран је за председника Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије, након његовог конституисања.

Дана 24. маја 2005. Пећка патријаршија је потврдила да је он архиепископ охридски и митрополит скопски према Нишком споразуму. Истога дана, појавио се и томос (патријарха српског и Светог архијерејског сабора)⁵⁾ где се архиепископ Јован (Вранишковски) наводи као председник Светог архијерејског синода.⁶⁾

Православној охридској архиепископији је забрањено да се региструје од стране Македонске државне комисије за религију под основом да је могуће регистровати само једну за сваку конфесију, а и име се не разликује од Македонске православне цркве — Охридске архиепископије.⁷⁾ Расколничка Македонска православна црква, настала једностраном декларацијом о аутокефалности (1967), призната је само од стране Државне религијске комисије Републике Македоније, али ни од једне канонске православне цркве.