Клистен (грч. Κλεισθένης) (око 570 — око 507. пре Христа), атински државник који се сматра оснивачем атинске демократије. Срушио је Пизистратиде 510. пре Христа, ослободио Атину тираније, а 508. пре Христа спровео је демократску реформу.¹⁾

Припадао је Алкмеонидима, који су имали значајну политичку улогу у Атини. Његов деда по мајчиној линији био је Клистен из Сикиона. Клистен је био Алкибијадов деда по мајчиној линији. Перикле је исто тако био Клистенов рођак.

Уз помоћ Алкмеонида и Клеомена I срушио је 510. пре Христа тирана Хипију (Пизистратовога сина). Клистен је подмитио делфско пророчиште да каже Спартанцима да им помогну. Први напад Спартанаца и Алкмеонида на Атину није био успешан. Други напад предводио је сам Клеомен. Опседао је Хипију и његове присташе у Акропољу. Није успео да присили Хипију да се преда, али заробили су неке од његових присташа и рођака, па је Хипија предао град.

Након протеривања Пизистратида на челу Атине били су Клистен из породице Алкмеонида и Изагора и постали су политички противници борећи се за власт.²⁾ Њих двојица су се борила за власт, а када је Изагора постао главни архонт 508. пре Христа тада је Клистен покушао да придобије обичан народ.³⁾ Народна скупштина је одобрила главне Клистенове принципе за потпуну реформу политичког система. Изагора је због тога позвао Спартанца Клеомена. Клеомен је послао гласника у Атину и наредио да се протерају Клистен и Алкмеониди.⁴⁾ Клистен је тада побегао из града. Клеомен је свеједно дошао у Атину са мањом војском и протерао је из Атине 700 породица⁵⁾ по списку, који му је Изагора саставио. Спарта није желела да види демократску Атину.

Након тога Клеомен је покушао да распусти скупштину и да власт преузме 300 Изагориних присташа. Пошто се народна скупштину противила, онда су Изагора и Клеомен I заузели Акропољ.⁶⁾ Атињани су их онда опколили и опседали. Трећег дана опсаде склопили су споразум да сви Спартанци напусте Атину.⁷⁾ Атињани су похватали и побили Изагорине присташпе. Клистен и 700 породица његових присташа вратило се тада у Атину.⁸⁾ Пошто су Атињани знали да је вероватан рат са Клеоменом и Спартанцима отишли су у Сард да склопе споразум са Персијанцима.⁹⁾ Клеомен I је са великом војском кренуо на Атину да би поставио Изагору као тиранина Атине.¹⁰⁾ Упао је у Елеузину, а Беоћани и Халкиђани су истовремено напали атинске територије. Дошло је до свађе између Клеомена и другога спартанскога краља Демарта, па се Демарат повукао.¹¹⁾ Када су то видели остали савезници и они су се повукли.

Након победе и поновне успоставе власти Клистен је започео политичке реформе. Заменио је стару политичку организацију, која се заснивала на родовско-племенској организацији. Четири традиционална племена (филе) заснована на племенској организацији заменио је са 10 фила (племена) заснованим на територијалној организацији.¹²⁾ Пре реформе филе су биле подељене на фратрије. Клистеновом реформом свака од 10 територијалних фила имала је три тритије, а тритије више дема. Дема је представљала територијалну јединицу. Тритије су биле јединице, које су имале за циљ регионалну поделу. Постојале су три регије, приморска, градска и унутрашња.¹³⁾ Свака фратрија је имала једну приморску, једну градску и једну унутрашњу тритију.¹⁴⁾ На тај начин унутар једне фратрије били су измешани сви регионални елементи, па су оне представљале сваки регион. Старе филе и фратрије нису формално укинуте,¹⁵⁾ али изгубиле су политички значај.

Клистен је дао грађанска права већем броју градског становништва, особито метецима, који пре тога нису имали грађанска права. Те политичке реформе изведене су да се спречи да нека фамилија, као клан доминира филом, и да га користи за своје политичке интересе, као што је то било раније. Жребом је одлучивано која тритија ће припадати којој фили. Три тритије из различитих региона спречавале су да регионални интерес доминира једном филом.

Клистен је реорганизовао Булу (веће грађана), чији задатак је био да владају градом. Укинуо је Веће четири стотине и увео је ново Веће пет стотина.¹⁶⁾ У свакој од 10 фила бирало се 50 представника.¹⁷⁾ Избори су се вршили у филама и демама пропорционално према броју грађана деме. Веће деме су давале више представника. Грађани су били изабрани на годину дана и нису могли да буду бирани више од два пута у животу. Булом је руководила пританија од 50 притана. Сваки месец се бирала нова пританија, а главни притан се мењао сваки дан. Успоставио је законодавна тела, у које су људи бирани жребом. Судски систем (дикастерија) организован је тако да су у њега бирали поротнике из сваке филе. Стратеге (генерале) су исто тако бирали по филама. Свака фила је давала једнога стратега, а полемарх је био главни стратег.¹⁸⁾ Клистен је своје реформе назвао исономија (грч. ἰσονομία), што је означавало политичку једнакост, односно једнакост пред законом.

Клистен је увео остракизам.¹⁹⁾ Једном годишње атински грађани могли су изгласати протеривање само једног грађанина на 10 година.²⁰⁾ Било је потребно 6.000 гласова да би се нека особа протерала. Циљ те мере је био да се спречи особа за коју се сумљало да би могла да се домогне превелике моћи и постане тиран.²¹⁾ Остраковани грађанин задржао би имовину, али не би му било допуштено да се врати у Атину због могућности да поново успостави тиранију. Остракизам се најпре користио против лица повезаних са Пизистратидима.²²⁾ Остракизам је први пут примењен 487. пре Христа, када је остракован Пизистратов рођак Хипарх. Први остраковани, који није био повезан са тиранима био је Периклеов отац Ксантип, који је остракован 484. пре Христа.

• Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић, Admiral Books, Београд, 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
• Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матица српска, Нови Сад, 1988, ISBN 86-363-0037-1
• Аристотел, Атински устав
• Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0

Klisten