Корисничке алатке

Алатке сајта


леонида_соларовић

Леонида Соларовић

Леонида Соларовић или Леонид Соларевић (Београд, 18/30. септембар 1854 — Београд, 20. април 1929), српски генерал и један од учесника Мајског преврата 1903. године.

Војна каријера до чина потпуковника

Леонида Соларовић је рођен 18/30. септембра 1854. године у Београду.1) Основну школу и шест разреда реалне гимназије завршио је у Београду.2) Уписао се 1869. на Војну академију.3) Војну академију завршио је 1854, када је добио чин артиљеријског потпоручника.4) Након завршене академије најпре је месец дана био распоређен као водник у артиљеријском пуку.5) Одмах након тога прекомандован је у барутану у Страгарима, где је био до 1875.6) Од 1875. до 1876. био је на служби у чаурници Војно-техничког завода.7) Учествовао је у Првом српско-турском рату као ађутант Јужноморавског артиљеријског пука, а онда је био водник 4. пољске батерије у истом пуку.8) Учествовао је у Другом српско-турском рату 1877—1878 као командир 4. батерије Моравског артиљеријског пука.9) Постао је 1879. ађутант команданта стајаће војске.10) Од октобра 1880. до новембра 1881. био је командир батерије Дунавског артиљеријског пука.11) Од 1881. до 1883. био је у комисији за пријем пушака у Оберндорфу.12) Од 1883. до 1884. био је на служби у општевојном одељењу министарства одбране.13) Од 1884. до 1885. био је командант артиљеријског батаљона града Београда.14) Са том јединицом учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. под Видином.15)16) Након тога од 1886. до 1887. командант је градског артиљеријског батаљона града Ниша.17) Унапређен је 1887. у чин мајора.18) Био је вршилац дужности команданта брдског артиљеријског пука од 1887. до 1890.19) Од 1890. до 1894. био је шеф штаба Артиљеријске инспекције.20) Унапређен је 1893. у чин потпуковника.21)

Опирање краљевој женидби

Постављен је 1894. за команданта Артиљеријске подофицирске школе и на том месту се задржао до 1895.22) Одређен је августа 1893. за ађутанта краља Александра Обреновића.23) За првог краљевог ађутанта постављен је 1898.24) Исте године унапређен је у чин пуковника.25) Противио се женидби Александра Обреновића и Драге Машин, па је краљу искрено о женидби говорио тако оштро, да је краљ касније говорио да је заслужио стрељање.26) Данима се свађао са краљем због женидбе.27) Соларевић се ништа није усудио на своју руку да подузме против краља Александра, него је узалуд чекао повратак краља Милана Обреновића.28) На властити захтев пензионисан је јула 1900.

Мајски преврат

Учествовао је у Мајском преврату 29. маја/11. јуна 1903. као један од чланова језгра завере.29)30) Заједно са Александром Машином супростављао се идеји других завереника да се убију краљ и краљица.31) Међутим након гласања повиновао се одлуци већине.32) Дунавска дивизија под командом Димитрија Николића била је опасна за заверенике, а када Љубомир Вуловић није успео да Николића зароби код куће, онда је Соларевић телефоном рекао Николићу да је краљ мртав и да је он преузео команду над Дунавском дивизијом.33) Међутим пошто му Николић није поверовао, Соларевић је послао млађе заверенике да га наговоре на попуштање.34) Између млађих завереника и Николића дошло је до пуцњаве, у којој је Николић био рањен. Након тога завереници су саопштили војсци вест о краљевој смрти и да Соларевић преузима заповедништво над Дунавском дивизијом.35)

Министар одбране и генерал

Након реконструкције владе Јована Авакумовића постављен је на место министра одбране од 15. августа до 4. октобра 1903.36) Постављен је марта 1904. за управника Војне академије и на том положају се задржао до 1907.37) Енглеска влада је тешко притискала српску владу, да се реши старијих официра завереника, укључујући и Соларовића. На притисак Енглеске влада Николе Пашића је пензионисала 1906. петорицу завереника, али међу њима није био Соларовић.38) Унапређен је 1907. у чин генерала.39) Од 1907. до 1910. био је командант најпре Моравске, а онда Дунавске дивизијске области.40) Пензионисан је на властити захтев 1910.41) Није учествовао у Балканским ратовима. У Првом светском рату био је командант Дунавске дивизијске области.42) Од јула до новембра 1918. био је командант војске на Крфу.43) У Краљевини СХС био је демобилисан и преведен у резерву са чином генерала. Умро је 20. априла 1929. у Београду.44) Написао је 1911. књигу: У прилог јачања српске оружане силе.45)

Литература


Leonida Solarović
Leonida Solarovic

1) , 5) , 18) , 39) , 44)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 213
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, књига 4, 273
3) , 4) , 6) , 7) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 17) , 20) , 25) , 36) , 45)
НА
8) , 16) , 19) , 21) , 22) , 23) , 24) , 37) , 40) , 41)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 214
26) , 27)
Влада Александра Обр., 3, стр. 16
28)
Влада Александра Обр., 3, стр. 18
29) , 33) , 34)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 74
30)
Васа Казимировић, 1997, стр. 70
31) , 32)
Васа Казимировић, 1997, стр. 82
35)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 75
38)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 142
42) , 43)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 215
леонида_соларовић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/02 17:22