Корисничке алатке

Алатке сајта


љубомир_вуловић

Љубомир Вуловић

Љубомир
Вуловић
љуба_вуловић.jpg
Рођење:
18. јануар 1876.
Вукосавци,
Кнежевина Србија

Смрт:
26. јун 1917.
Солун, Грчка

Познат као:
српски официр,
завереник у Мајском преврату,
осуђен је на смрт
у Солунском процесу

Љубомир Вуловић (Вукосавци, 18. јануар 1876 — код Солуна, 26. јун 1917), српски официр и завереник. Био је артиљеријски мајор. Учествовао је као завереник у Мајском преврату, а касније је био члан организације Уједињење или смрт. Заједно са Драгутином Димитријевићем Аписом осуђен је на смрт у Солунском процесу због наводног атентата на престолонаследника Александра Карађорђевића.

Мајски преврат

Љубомир Вуловић је рођен 6/18. јануара 1876. године у Вукосавцима. у Крагујевачкој Јасеници.1) Војну академију завршио је 1898. и добио је чин потпоручника. Завршио је и Вишу школу Војне академије, која је била намењена генералштабним официрима. Био је пред Мајски преврат један од истакнутијих млађих официра завереника, пријатеља Драгутина Димитријевића Аписа. Био је артиљеријски поручник у Дунавској дивизији и добио је задатак да спречи да командант његове дивизије пуковник Димитрије Николић, као лојалан династији Обреновића употреби војску против завереника за време преврата.2) Требао је да пуковника држи под стражом у његовој кући, док не заврши преврат, али Димитрије Николић се извукао из куће, а Вуловић је успео да на време обавести остале заверенике, који су убили Николића, кад се опирао хапшењу.3) Након изведеног преврата у име других завереника критиковао је Јована Атанацковића, који је са њима учествовао у завери, али одмах након добијања положаја министра одбране искористио је положај да сина премести на бољи положај.4)

Активност на турској граници

Након Мајског преврата био је на служби у гарнизону у Врању. Четовао је као четнички војвода током 1904. и 1905. године по Старој Србији и Македонији заједно са Војиславом Танкосићем. Био је од 1906. на челу Извршног одбора у Врању, који се бавио слањем чета у Македонију и на Косово.5)6) Њему су повераване најделикатније мисије и најопаснији и најтежи задаци.7) Од 1907. био је командир жандармерије у Врању, а 1909. постао је ађутант Антонија Милошевића, команданта граничне војске у Прокупљу. Током 1911. постао је командант граничне војске у Куршумлији, где се упознао и спријатељио са Вељком Рамадановићем, начелником косаничког среза. Са њим је помагао четничку акцију и спречавао је кријумчарење и пљачке на граници. Вуловић се око метода сузбијања кријумчарења сукобљавао са једним другим капетаном, па је 1912. прешао у Луковску бању. Вуловић је на граници сакупљао обавештајне податке, битне за припрему Првог балканског рата. Са својом јединицом Лапским четничким одредом учествовао је у Првом балканском рату октобра 1912. Допринео је да се Призрен заузме без великих губитака. Након ослобођења Призрена био је командант града.

Шеф граничног одсека на Дрини

Био је члан тајне револуционарне организације Уједињење или смрт. Апис га је 1914. поставио на важан положај команданта свих јединица на граничном одсеку на Дрини.8) Омогућавао је тајни прелазак границе члановима Црне руке или онима, који су са њима сарађивали. Апис је нагласио у писму влади да је наредио Вуловићу да никоме не говоре о тајним пословима, који су били у надлежности генералштаба.9) На препоруку Војислава Танкосића омогућио је тајни прелаз границе члановима Младе Босне пред Сарајевски атентат.10) Учествовао је у многим важним биткама на почетку Првог светског рата. Након бугарскога напада затекао је у Куршумлији под полицијским надзором Раду Малобабића, кога је Апис дуго времена тражио да буде пуштен на слободу.11) Полиција му је предала Малобабића, кад је за њега 31. октобра 1915. потписао признаницу.12)

План атентата на грчког краља

Апис је током 1916. прихватио предлог чланова Младе Босне да се убију бугарски краљ и пронемачки грчки краљ.13) Вуловић је технички организовао атентат, у коме је Мухамед Мехмедбашић требао да у Атини убије грчког краља Константина.14) Грчки краљ се у критичном моменту није појавио у позоришту, где га је чекао Мехмедбашић.15) На Солунском фронту постао је шеф обавештајне службе 3. армије.16) Када је убијен Бошко Арежина, који је учествовао у планираном атентату на грчког краља, онда је кривица за то бачена на Вуловића, кога су сменили са високог положаја у 3. армији.17)

Солунски процес

На Солунском процесу оптужен је да је уз подршку Аписа помагао Раду Малобабића и Мухамед Мехмедбашића да 11. септембра 1916. покушају да убију престолонаследника Александра Карађорђевића.18) На процесу за Пашићеву владу био је најопаснији по својој оштрој одбрани пред судом. До краја је остао лојалан Драгутину Димитријевићу Апису. На Солунском процесу осуђен је на смрт заједно са Драгутином Димитријевићем Аписом и Радом Малобабићем.19) За разлику од Аписа није очекивао да ће их регент помиловати.20) Стрељани су у рану зору 26. јуна 1917. године у једном јарку крај Солуна.21) Рехабилитовани су у обновљеном процесу 1953.

Литература


Ljubomir Vulovic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1187
2)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 73
3)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 74
4)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 124
5)
В. Дедијер, 1966, стр. 902
6) , 7)
НА
8)
В. Дедијер, 1966, стр. 667, 671
9)
В. Дедијер, 1966, стр. 671
10)
В. Дедијер, 1966, стр. 667
11) , 12)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 157
13) , 14) , 15)
В. Дедијер, 1966, стр. 746
16)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 217
17)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 218
18)
В. Дедијер, 1966, стр. 683
19)
В. Дедијер, 1966, стр. 690
20)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 286
21)
В. Дедијер, 1966, стр. 691
љубомир_вуловић.txt · Последњи пут мењано: 2023/05/11 15:46