Корисничке алатке

Алатке сајта


раде_малобабић

Раде Малобабић

Раде Малобабић (Мала Врановина код Топуског, 30. октобар 1881 — код Солуна, 26. јун 1917), главни српски обавештајац за Аустроугарску. Био је члан организације Уједињење или смрт. Заједно са Драгутином Димитријевићем Аписом осуђен је на смрт у Солунском процесу због наводног атентата на престолонаследника Александра Карађорђевића.

Близак браћи Прибићевић

Раде Малобабић је рођен 18/30. октобра 1881. године у Малој Врановини крај Топуског.1) Био је најпре трговац, а онда агент осигуравајућег завода.2) Политички је био повезан са браћом Прибићевић, тј. са Светозаром, Адамом и Миланом Прибићевићем.3) Био је један од најактивнијих чланова Народне одбране.4) Када су аустријске власти 1909. покренуле Велеиздајнички процес против истакнутих Срба у Хрватској, Малобабић је написао анонимно писмо против самог себе.5) На основу тога писма био је ухапшен и осуђен на пет година робије.6) Помилован је 1910.7) Запослио се у мађарском осигуравајућем друштву Грешам.8)

Обавештајац

Чим је пуштен из затвора ступио је у контакт са српском обавештајном службом.9) Имао је добре препоруке од браће Прибићевић.10) Он је најпре ступио у контакт са граничним официром мајором Димитријем Павловићем.11) Малобабић је као српски обавештајац путовао 1912. по Аустроугарској и Бугарској и сакупљао информације од значаја за српску обавештајну службу.12)13) Посао агента у осигуравајућем друштву служио је као добро покриће за његов обавештајни рад и стална путовања. Када је Драгутин Димитријевић Апис постао шеф обавештајног оделења Генералштаба жалио се свом потчињеном Димитрију Павловићу на недостатак поузданих агената и оперативаца у Аустроуграској.14) Павловић му је тада препоручио Раду Малобабића, као интелигентног, посвећеног и мобилног оперативца.15) Малобабић је одбијао да прими новац за свој обавештајни рад, а чак је одбијао и да му се рефундирају путни трошкови.16)

Главни српски обавештајац

Када су Малобабића препоручила два гранична официра Димитрије Павловић и Коста Тодоровић, Апис се консултовао и са српским активистом Срђаном Будисављевићем, који је исто тако гарантовао за њега.17) Одлуком Аписа Малобабић је ујесен 1913. постао главни обавештајац за Аустроугарску.18) Малобабић је од Аписа добио задатак да формира мрежу српских агената у Аустроугарској.19) Често је одлазио у мисије да извиди војне објекте у Сарајеву, Загребу, Пешти, Бечу и многим другим местима.20) Из тих мисија враћао се са веома важним подацима, а знао је да добро обави и најосетљивије мисије.21) Детаљно би скицирао све значајне војне објекте и прикупљао кључне податке о снази, распореду и бојној готовости аустријских јединица и команди.22) За време кризе око српске опсаде Скадра 1913. Аустрија је концентрисала снаге на Дрини и претила је инвазијом. Малобабић је тада прошао целу леву обалу Дрине и предао је српском генералштабу тачан распоред аустријске војске.23) Неколико пута нашао се у опасности, али сваки пут је успевао да побегне. Апис га је због успешног рада и патриотизма изузетно ценио и постао је његова десна рука.24) Са друге стране Дрине обилазио је и давао инструкције мрежи тајних агената.25) Понекад би путовао ноћу да избегне патроле, а дању би спавао код својих агената.26)

Жртва сукоба Аписа са радикалима

Малобабић је био и први, који је јавио за посету Франца Фердинанда Сарајеву, као и за велике аустријске маневре у источној Босни, близу српске границе.27) Малобабић је био често укључен и у пребацивање оружја преко границе. Начелник подрињског округа радикал Коста Туцаковић га је оптужио да је аустријски шпијун и да је пребацивао оружје преко Дрине, па је Драгутин Димитријевић Апис морао да реагује и одговара на те оптужбе.28) Апис је наглашавао да би полиција требала да добије налог да не омета рад генералштаба. У то време Апис је био у свађи са радикалима. Апис је касније на Солунском процесу говорио да је он организовао Сарајевски атентат уз помоћ Раде Малобабића, али то признање је било да спаси Мехмедбашића и Малобабића тешких оптужби да су извели атентат на Александра Карађорђевића.29)30)

У оковима

Апис је знао да због његове свађе са радикалима Малобабића оптужују да је двоструки агент, па је због тога разговарао и објаснио све високом полицијском службенику Васи Лазаревићу.31) У време мобилизације за Први светски рат српска полиција је ухапсила Малобабића, када је из Земуна стигао у Београд, да се састане са Аписом.32) Под стражом су га спровели у Ниш у затвор, где су му ставили тешке окове.33) Аписа нису обавештавали да су ухапсили Малобабића. Малобабића су злостављали и давали мало хране, да је постао готово живи костур.34) Тек је 1915. Апис сазнао да је Милобабић у затвору у Нишу, па је тражио да га пусте, али од радикалне владе је добио одговор да је још увек под истрагом.35) Више пута ургирао је неуспешно да га ослободе. Такво стање је остало све до напада Бугарске октобра 1915.

Под Аписовом заштитом

Након бугарскога напада Аписов пријатељ Љубомир Вуловић затекао је у Куршумлији Малобабића на слободи, али под полицијским надзором.36) Полиција га је 31. октобра 1915. предала Вуловићу, који је за њега потписао признаницу.37) Малобабић је због тешких окова био покривен инфицираним ранама.38) Апис и босански добровољци организовали су Радин превоз до Призрена и бринули су се о њему све до Драча.39) Апис је ту обезбедио да Раде буде пребачен до Крфа, заједно са рањенима.40) Ту се опоравио. Апис је цело време бринуо о њему и сакривао га од српских власти на Крфу и у Солуну.41) Једно време обезбедио му је да ради као трговац.

Солунски процес

На Солунском процесу оптужен је да је 11. септембра 1916. покушао да убије престолонаследника Александра Карађорђевића и да је Мухамед Мехмедбашић био саучесник у атентату.42) Апис је означен као иницијатор тога атентата. Историјски је доказано да се радило о измишљеним оптужбама.43) Солунски процес представљао је обрачун Николе Пашића, престолонаследника Александра Карађорђевића и Петра Живковића против Драгутина Димитријевића Аписа и чланова организације Уједињење или Смрт. Инсценирали су атентат, да би могли да оптуже Аписа. Српска тајна полиција је мучењем успела да сломи Малобабића, па је он на суђењу оптужио Аписа, онако као је желео тужилац.44)45) На Солунском процесу због наводнога атентата осуђен је на смрт заједно са Аписом и Љубомиром Вуловићем. Стрељани су 13/26. јуна 1917. крај Солуна. Рехабилитирани су у обновљеном процесу 1953.

Литература

  • David MacKenzie, Apis: The congenial conspirator, East European Monographs, Boulder, 1989.
  • Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд, 1966.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, стр. 762

Rade Malobabic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, стр. 762
2)
НА
3) , 5) , 6) , 7) , 8) , 10) , 11) , 12)
В. Дедијер, 1966, стр. 661
4) , 9) , 13)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 100
14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 101
20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 102
28)
В. Дедијер, 1966, стр. 672-673
29)
В. Дедијер, 1966, стр. 699
30)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 129
31) , 32)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 142
33) , 34)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 143
35)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 152
36) , 37) , 38)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 157
39) , 40)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 158
41)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 197
42) , 43) , 44)
В. Дедијер, 1966, стр. 683
45)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 264-266
раде_малобабић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/10 23:29