Леонид Кавелин
Леонид Кавелин (световно Лев Александрович) (Грива, Козељски ујезд, 22. фебруар/6. март 1822 — Сергијевски посад, 22. октобар/3. новембар 1891), руски писац, историчар, архимандрит и археограф. Био је настојник манастира Нови Јерусалим крај Москве (1869—1877) и намесник Тројицко-Сергијеве Лавре (1877—1891). Био је начелник Руске духовне мисије у Јерусалиму.
Биографија
Рођен је као Лев Александрович Кавелин, а Леонид му је духовно име. Школовао се у Првом московском кадетском корпусу, као посебној војној школи.1) После тога дванаест година служио је у гарди.2) Војну службу напустио је 1852. и ступио је у манастирску службу.3) Пострижен је 1857. за монаха под духовним именом Леонид.4) Исте године постао је ђакон и јеремонах и одређен је за члана руске црквене мисије у Јерусалиму. Провео је две године у Јерусалиму, али због нарушенога здравља вратио се 1859. у Русију успут свративши до Свете Горе.5) Посвећен је 1863. за архимандрита и постављен је за начелника Руске духовне мисије у Јерусалиму.6) На тој дужности није се дуго задржао, углавном због сукоба са јерусалимским патријархом Кирилом и руским државним представницима у Јерусалиму. Ипак на његову страну стао је московски митрополит Филарет, па је 1865. био изабран за главара цркве при руској дипломатској мисији у Цариграду.7)
Много пута путовао је по славенским пределима Балкана. Постављен је 1869. за настојника Ускрсног новојерусалимског манастира недалеко од Москве. Од 1877. намесник је Тројицко-Сергијеве Лавре недалеко од Москве.8)
Кавелин је издавао много описа рукописа и старих књига.9) За Србе је био важан његов велики спис у пет књига словенских рукописа грофа Уварева (1893-1894). Значајни су и:
- Рукописи српског порекла 13-18 века10)
- Историјски опис Хиландара и његови односи према српском и бугарском царству (1867)
- Српско словенске библиотеке на Атосу, у манастиру Хиландару и Св. Павлу (1875)
- Хиландарски типик
- О Охридској архиепископији (1866)
- О српској монашкој општини у Палестини (1867).11)
Његова издања се нису увек одликовала довољном тачношћу.12) Дописни је члан Српског ученог друштва од 1869.
Литература
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2: Леонид, архимандрит (A. Белић).
- Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979. 169–170 (Н. М. Пашаева).
- Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 465–466 = Леонид, архимандрит (С. Ћирковић).