Корисничке алатке

Алатке сајта


леонид_кавелин

Леонид Кавелин

Леонид
Кавелин
леонид_кавелин.jpg
Рођење:
6. март 1822.
Грива, Козељски
срез, Русија

Смрт:
3. новембар 1891.
Сергијевски посад,
Русија

Леонид Кавелин (световно Лев Александрович) (Грива, Козељски ујезд, 22. фебруар/6. март 1822 — Сергијевски посад, 22. октобар/3. новембар 1891), руски писац, историчар, архимандрит и археограф. Био је настојник манастира Нови Јерусалим крај Москве (1869—1877) и намесник Тројицко-Сергијеве Лавре (1877—1891). Био је начелник Руске духовне мисије у Јерусалиму.

Биографија

Рођен је као Лев Александрович Кавелин, а Леонид му је духовно име. Школовао се у Првом московском кадетском корпусу, као посебној војној школи.1) После тога дванаест година служио је у гарди.2) Војну службу напустио је 1852. и ступио је у манастирску службу.3) Пострижен је 1857. за монаха под духовним именом Леонид.4) Исте године постао је ђакон и јеремонах и одређен је за члана руске црквене мисије у Јерусалиму. Провео је две године у Јерусалиму, али због нарушенога здравља вратио се 1859. у Русију успут свративши до Свете Горе.5) Посвећен је 1863. за архимандрита и постављен је за начелника Руске духовне мисије у Јерусалиму.6) На тој дужности није се дуго задржао, углавном због сукоба са јерусалимским патријархом Кирилом и руским државним представницима у Јерусалиму. Ипак на његову страну стао је московски митрополит Филарет, па је 1865. био изабран за главара цркве при руској дипломатској мисији у Цариграду.7)

Много пута путовао је по славенским пределима Балкана. Постављен је 1869. за настојника Ускрсног новојерусалимског манастира недалеко од Москве. Од 1877. намесник је Тројицко-Сергијеве Лавре недалеко од Москве.8)

Кавелин је издавао много описа рукописа и старих књига.9) За Србе је био важан његов велики спис у пет књига словенских рукописа грофа Уварева (1893-1894). Значајни су и:

  • Рукописи српског порекла 13-18 века10)
  • Историјски опис Хиландара и његови односи према српском и бугарском царству (1867)
  • Српско словенске библиотеке на Атосу, у манастиру Хиландару и Св. Павлу (1875)
  • Хиландарски типик
  • О Охридској архиепископији (1866)
  • О српској монашкој општини у Палестини (1867).11)

Његова издања се нису увек одликовала довољном тачношћу.12) Дописни је члан Српског ученог друштва од 1869.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2: Леонид, архимандрит (A. Белић).
  • Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979. 169–170 (Н. М. Пашаева).
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 465–466 = Леонид, архимандрит (С. Ћирковић).

Спољне везе

2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7)
ХРО
8)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 631
9) , 10) , 11) , 12)
НА
леонид_кавелин.txt · Последњи пут мењано: 2023/05/11 10:20