Корисничке алатке

Алатке сајта


леонтије_ламбровић

Леонтије Ламбровић

Леонтије (световно Лазар Ламбровић) (Једрене, ? — Кишњев, 1822), београдски митрополит (1801—1813) нешто пре и за време Првог српског устанка.

Пре устанка

Рођен је као Грк у Дринопољу (Једрене) као Лазар, а касније је узео духовно име Леонтије.1) У Београд је стигао веома сиромашан, па га је митрополит београдски Методије узео за слугу.2) Био је од користи митрополиту, који га је учио, а онда и закалуђерио под именом Леонтије.3) Методије је и након тога учио Леонтија и спремао га за вишу службу, па му је плаћао и учитеља француског језика.4) У време када су дахије завладале Србијом Леонтије је наводно тајно оклеветао митрополита Методија, а дахије су онда убиле Методија.5) Леонтије је онда са препоруком дахија отишао у Цариград, где је добио положај београдског митрополита.6) Због каснијега веома лошег односа са устаничким вођама, које су га оптужиле за многа зла тешко је о њему утврдити праву истину. Оптуживали су га за много зла и и да је намамио Хаџи-Рувима дахијама у Београд.7)

Прелазак устаницима

На почетку Првог српског устанка Леонтије је више пута одлазио међу устанике и наговарао их да се измире са Турцима.8) Ишао је са дахијом Мехмед Агом Фочићем током марта 1804. у миротворну мисију.9) Дахије тада нису знали да је он на страни устаника.10) Када су устаничке снаге у другој половини 1805. сатерале турску војску у градове Леонтије је побегао из Београда и дошао међу устанике у Смедерево.11) У Смедереву је покушавао да постане председник Правитељствујушчег совјета, али устаничке вође га нису прихватале, делом што је био Грк, али понајвише јер је сарађивао са Турцима и наговарао Србе, да се предају Турцима.12) Био је познат као велики русофил и показивао је неограничену оданост Русији.13) Заједно са Божом Грујовићем и Јованом Протићем у име Савета априла 1806. тражио је од руског конзула, да Русија пошаље једну значајну особу, која би била у непосредним односима са српским вођама.14)

Омражен међу устаничким вођама

Када је Русија послала конзула Родофиникина он је владао устаницима готово као Карађорђе, а Леонтије је био један од конзулових најближих и највернијих сарадника. Међутим када је Родофиникин постао омражен, исто се десило и са Леонтијем. Крајем 1807. у периоду када је Русија склопила мира с Турском, а Родифиникин био готово савладар са Карађорђем, устаничке вође су се договарале како да заузму независнији став према Русији.15) Сматрали су да треба да протерају цариградског митрополита Аксентија и да убију или затворе Леонтија.16) Карађорђе је митрополиту Леонтију запретио смрћу.17) Када је видински митрополит Дионисије на састанак Турака и Срба позвао Леонтија и неколико устаничких вођа, Леонтије је одмах обавестио Родофиникина, па су октобра 1808. у Голубињу организовали састанак са Турцима без знања Карађорђа, а Турцима се лажно представљаљјући као чланови српске делегације.18) Касније су крајем 1808. Леонтије и Родофиникин оптужени на скупштини да су продали устанике преговарајући без њихова знања.19)

Бег из Србије и повратак

Након српскога пораза на Чегру и Каменици и пада источне Србије 1809. године Родофиникин и Леонтије су изгубили сав утицај, а бојали су се да би Карађорђе Петровић могао да их убије, па су крајем августа 1809. побегли из Србије.20) Пошто Србија није могла без митрополита, Карађорђе се смиловао Леонтију, опростио му и позвао га 1810. да се врати у Србију, али митрополит наводно због болести, није се одмах усудио да се врати, па је за његовог намесника Савет одредио Мелентија Никшића.21) Током 1811. Карађорђе је Леонтију одредио Крагујевац као место боравка и забранио му да га напушта.22) Због руског противљења Карађорђе је неуспешно покушавао да за Хаџи Мелентију обезбеди митрополитски трон.23) С друге стране Леонтије је неуспешно покушавао да се приближи Карађорђу. Ипак Леонтије је уз руску подршку септембра 1812. изнудио од Карађорђа документ, у коме је стајало да му је допуштено да по закону управља свештеничким чином и да му нико не стаје на пут.24)

Пад устаничке Србије

Пред пад устаничке Србије крајем септембра 1813. Леонтије је већ део ствари пребацио у Земун, али када је стигао Карађорђе Петровић у Београд, сеоба је заустављена и након дуго времена њих двојица су се срели.25) Леонтије је наговарао Карађорђа да напусти Србију, али Карађорђе је покушао да искористи митрополитово познанство са Реџеп-агом, па се с њим 2. октобра 1813. упутио према Морави, где је Младен Миловановић преговарао са Реџеп-агом.26) Када су дошли до Младена Миловановића Турци су већ пробили фронт, па су се Карађорђе и митрополит вратили према Београду, а онда и из Србије.27) Када је Карађорђе напустио Србију одмах се покајао и осуђивао због тога себе, митрополита и Недобу.28) Устаничке вође су у писму руском цару, грофу Неселроду и Марку Ивелићу 12. децембра 1813. за пад Србије оптуживали митрополита Леонтија и Недобу.29)

У Русији

Митрополит Леонтије је 1814. отишао у Русију и настанио се у Кишњеву.30) Због Карађорђевих оптужби против њега он се светио интригама.31) Касније је јављао Милошу Обреновићу о Карађорђевим кретањима и намерама.32) Разболео се, па је дуго боловао и умро је 1822.33)

Литература

  • Радош Љушић, Вожд Карађорђе 1, Удружење за српску повесницу, Београд, 2000.
  • Радош Љушић, Вожд Карађорђе 2, Удружење за српску повесницу, Београд, 2000.
  • Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888.
  • К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака 2. део, Беч, 1884.

Leontije Lambrović
Leontije Lambrovic

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 8) , 11)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 296
7)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 65-85
9) , 10)
Р. Љушић, Карађорђе 1, 2000, стр. 68
12) , 30) , 33)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 297
13) , 14)
Р. Љушић, Карађорђе 1, 2000, стр. 186
15) , 16) , 17)
Р. Љушић, Карађорђе 1, 2000, стр. 207
18)
Р. Љушић, Карађорђе 1, 2000, стр. 229
19)
Р. Љушић, Карађорђе 1, 2000, стр. 247
20)
Р. Љушић, Карађорђе 1, 2000, стр. 285
21)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 41
22)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 91
23) , 24)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 141
25)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 171
26)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 171, 172
27)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 172
28)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 178
29)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 180
31)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 190
32)
Р. Љушић, Карађорђе 2, 2000, стр. 213
леонтије_ламбровић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/02 17:23