Корисничке алатке

Алатке сајта


лука_зима

Лука Зима

Лука Зима (Подложе, 13. октобар 1830 — Вараждин, 16. март 1906), словеначки класични филолог. Био је наставник у Сремским Карловцима и Вараждину и професор Велике школе у Београду. Упоређивао је српске народне пјесме са Хомеровим еповима.

Живот и рад

Рођен је у Подложанма у општини Мајшперк. Лука Зима се школовао у оближњем Мајшперку, гдје је 1852. завршио гимназију.1) Учитељ Матјашић га је мотивисао да проучава словеначки и српскохрватски језик.2) Матурирао је 1853. у Загребу.3) Студирао је од 1853. у Прагу и Грацу.4) У Грацу је завршио прву годину филозофског факултета, а у Прагу је завршио остале двије године.5) Студирао је славенске језике и новогрчки језик. У Прагу се упознао са Јованом Јовановићем Змајем.6) Након окончања студија дошао је 1856. у Сремске Карловце, у којима је пуних двадесет година био професор грчкога и латинскога (1856-1876).7)8) У Сремским Карловцима су дотада имали лошега професора старогрчкога језика, па се Зиминим доласком то битно измијенило.9) Први рад је написао 1859, а то је било Сравненије Омирових епоса са српским народним пјесмама.10) У том раду поредио је српске народне пјесме са Хомеровим еповима. У Сремским Карловцима написао је и Метрика српских народних песама упоређена с примерима из других словенских народних песама (1874), Метрика српских народних песама (1875) и Два одломка из српске синтаксе (1864).11) Преселио се 1876. у Вараждин, у коме је до 1892. радио као професор на гимназији.12) Због болести био је 1892. превремено пензионисан.13) Од 1893. преузео је катедру грчкога језика на Великој школи у Београду.14) Због болести очију повукао се 1897. у пензију и отада је живео у Вараждину.15)

Главна дјела су му: Фигуре у нашем народном пјесништву с њиховом теоријом (1880), Њекоје, већином синтактичне разлике између чакавштине, кајкавштине и штокавштине (1887), Нацрт наше метрике народне обзиром на стихове других народа а особито Словена (1879).

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1884. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 1 (H. Вулић).
  • Милена Јовановић, Из Хермесове палестре, Филолошки факултет, Београд, 2011, ИСБН 978-86-6153-010-4
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду, P 425/4 (B. Алексијевић).

Спољне везе

лука_зима.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/02 17:30