Луције Домиције Ахенобарб (лат. Lucius Domitius Ahenobarbus) (око 98. пре Христа — 48. пре Христа), римски војсковођа и политичар. Био је конзул 54. пре Христа. Познат је као присташа оптимата и жестоки Цезаров противник.¹⁾

Син је Гнеја Домиција Ахенобарба (конзул 96. пре Христа). Оженио се Порцијом, ћерком Катона Млађега и имао је два син Гнеја Домиција Ахенобарба и Гаја Атилија Серана Домицијана. По први пут се помиње 70. пре Христа када га Цицерон наводи као сведока у случају против Гаја Вера. Као курулни едил 61. пре Христа организовао је величанствене игре са стотинама нумидијских лавова, а игре су по први пут толико дуго трајале да су организовали паузу током које су морали су да одлазе да ручају.²⁾

Као едил подржавао је предлоге Катона Млађега усмерене против подмићивања бирача. Ти предлози су углавном били усмерени против Помпеја, који је гласове куповао за Луција Афранија. Политичка уверења су му била иста као Катонова. Током целога живота био је један од најжешћих присташа оптимата. Активно се супростављао мерама и предлозима Гаја Јулија Цезара и Помпеја. Током 59. пре Христа на Цезаров подстицај оптужили су га за наводну заверу против Помпеја.

Изабран је за претора 58. пре Христа. Током 55. пре Христа као кандидат за конзула претио је да ће спровести мере, које је предложио још као претор, а предложио је да се Цезар лиши провинције.³⁾ Међутим тај пут су Помпеј и Марко Лициније Крас изабрани за конзуле. На дан гласања истерали су га насилно са биралишта.⁴⁾ Помпејеви људи су напали Домиција, Катона Млађега и њихову пратњу док су ишли на биралиште.⁵⁾ Једнога су убили, а многе су ранили, па је Домиције био присиљен да се врати кући, што је Помпеју и Красу омогућило да буду изабрани.⁶⁾ Поново се кандидовао 54. пре Христа и тај пут Цезар и Помпеј му се нису противили, јер су пре тога добро учврстили свој положај. Изабран је за конзула 54. пре Христа заједно са Апијем Клаудијем Пулхером,⁷⁾ али није могао да учини ништа против Цезара и Помпеја. Није отишао у провинцију по окончању мандата. Када су односи између Цезара и Помпеја поново захладили повезао се са Помпејем.

Председавао је 52. пре Христа судским већем у поступку против Тита Анија Милона, који је био оптужен за убиство Публија Клодија. Током две или три године након тога о Ахенобарбу знамо из писама које је његов непријатељ Марко Целије Руф писао Цицерону, који се тада налазио у Киликији. Током 50. пре Христа био је кандидат за аугура, али уз помоћ Цезара то место освојио је Марко Антоније. Цезар је крајем 50. пре Христа тражио од сената да му дају Цисалпинску Галију и Илирик, а када сенат није пристао изјавио је да ће оставити власт тек кад то Помпеј учини.⁸⁾ За сенат је то значило објаву рата, па су одмах одредили да Ахенобараб као намесник Трансалпинске Галије замени Цезара, коме се окончавао мандат.⁹⁾ Приликом Цезаровога преласка Рубикона и похода на Рим 49. пре Христа један је од ретких довољно храбрих да му се супроставе.¹⁰⁾ Окупио је око 20 кохорти и у Корфинију је чекао Цезара, али био је потиснут у град.¹¹⁾ Узалуд је тражио помоћ од Помпеја, који му је поручио да треба да се повуку из Италије.¹²⁾ Иако је имао много војске почео је да размишља о напуштању града, али део његових сарадника је онда одбио да га следи и прешли су на страну Цезара.¹³⁾ Када је Цезар освојио Корфиниј поштедео је Луција Домиција Ахенобарба и његовога сина и пустио их да слободно оду.¹⁴⁾¹⁵⁾ Цезар је том приликом заробио 6 милиона сестерција, а Домицијева војска му је положила заклетву.¹⁶⁾

Био је разочаран Помпејевим понашањем, па му се није одмах придружио. Једно време повукао се у Косу у Етрурији, а након тога отпловио је у Масилију, коју је бранио од Цезара.¹⁷⁾ Цезар је пред Масилију довео 3 легије, а када је изградио куле и ратне бродове оставио је Гаја Требонија да опседа Масилију.¹⁸⁾ Децим Јуније Брут Албин је командовао поморском опсадом Масилије и успешно је победио у поморској бици Домицијеву флоту. Гај Требоније дуго није успевао да заузме Масилију.¹⁹⁾ Домиције се жестоко борио бранећи град, али град се нашао у тешкој оскудици, па су били спремни на предају.²⁰⁾ Сам Луције Домиције је знао да се грађани намеравају предати, па је напустио Масилију у једној лађи.²¹⁾

Након тога отишао је код Помпеја у Тесалију. Након Помпејеве победе у бици код Дирахија предлагао је да се што раније обрачунају са Цезаром.²²⁾ Међутим Помпеј је био опрезнији, па га је Ахенобарб називао Агамемноном и оптуживао га је да намерно одлаже рат само да би што дуже задржао врховну власт.²³⁾ Предлагао је да се након рата суди свим сенаторима, да би се утврдило ко је остао неутралан.²⁴⁾ Цицерона је сматрао кукавицом, али Цицерон га се није бојао. Учествовао је у бици код Фарсала 48. пре Христа командујући левим крилом фаланге.²⁵⁾ Погинуо је у тој бици.²⁶⁾

• Касије Дион
• Апијан, Грађански ратови
• Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
• Seager, Robin. Pompey the Great: A Political Biography. Oxford: Blackwell Publishing, 2002, ISBN 0-631-22720-2
• Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6

Lucije Domicije Ahenobarb