Мали Радојица и Бан Задранин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Мали Радојица хајдук се већ годинама налази у тамници бана Задранина. Бан му на крају нуди слободу, али тражи велики откуп и друге услове које није могуће испунити. Радојица потом пише књигу своме брату Мијаилу да му каже што је и како је. Мијаило очајава по примитку писма, и онда се преруши у просјака и оде у Задар. Тамо је просио док није дошао до банових двора, гдје успјева преваром да отме банове мале синове и побјегне. Убрзо долази до погодбе, у којој Радојица са доста блага бива пуштен у замјену за банове синове. Бан на крају сам поручује: ”Тешко оном свакоме јунаку, Ко се дира српскије ајдука. ”

0001    Протужио тужан невољниче

0002    У тамницу бана Задранина,

0003    То бијаше мали Радојица,

0004    Тижи јадан Раде у тамници,

0005    Он проклиње данке и године,

0006    Када је се на свијет родио,

0007    У ајдуке к дружби примакао.

0008    Ако цмили и невоља му је,

0009    Ево данас три године дана,

0010    Како га је бане заробио

0011    Су његови тридесет Задрана,

0012    Затворио у дно од тавнице,

0013    Ђено лежи вода до кољена,

0014    И јуначке кости до рамена,

0015    Ту се легу змије и гуштери,

0016    И од мора црне пијавице.

0017    Радојица овако говори:

0018    ”Ах ђе си ми, Грујо побратиме,

0019    ”И ђе сте ми, остали ајдуци,

0020    ”Ђе сте данас, виле посестриме,

0021    ”Ђе ли, Марко, ђе ли, Андријаше,

0022    ”И камо те, мој брате Манојло,

0023    ”Што чините, што ме не вадите,

0024    ”Што л’ ме више на свијет мучите,

0025    ”Да ми труне младост у тавници,

0026    ”Код толики Срба соколова!

0027    ”И тако ми моје вјере тврде,

0028    ”Да је који од вас запануо,

0029    ”Давно би вас Раде избавио,

0030    ”Ал’ јуначки, ал’ на пријевару,

0031    ”Али за вас донио откупе. ”

0032    Јадан Раде овако говори,

0033    У невољи да се разабира,

0034    И мишљаше нико га не чује,

0035    Ал’ га зачу Але тамничаре,

0036    Пак отиде бану на дворове,

0037    Све му право и лијепо каже.

0038    Кад је бане ријеч саслушао,

0039    Он говори Алу тамничару:

0040    ”О Алија, моја вјерна слуго,

0041    ”Узми, синко, од тавнице кључ,

0042    ”И отвори камену тавницу,

0043    ”И доведи малог Радојицу. ”

0044    Брже га је Але послушао,

0045    Од тавнице доватио кључе.

0046    Када дође тавници на врата,

0047    Јуначкијем гласом завикао

0048    ”Ко је ође мали Радојица,

0049    ”Нек изађе тамници на врата. ”

0050    Стаде јака жалосна јунака,

0051    Стаде јека синџир-гвожђа љута,

0052    Ево рада тавници на врата,

0053    Одведе га Але управ к бану,

0054    Поклони се до земљице црна.

0055    Ал’ му бане ријеч проговара:

0056    ”Јадно момче, мали Радојица,

0057    ”Имадеш ли кога побратима,

0058    ”Јали брата, али братучеда,

0059    ”Или кога добра пријатеља,

0060    ”Да извади тебе из тавнице,

0061    ”Пуштио бих тебе на откупе.

0062    ”Ја сам чуо ђе причају људи,

0063    ”Да ти имаш брата Мијаила,

0064    ”Да је јунак кажевали су ми,

0065    ”И да имаш сеју Анђелију,

0066    ”Да је љеша од загорске виле,

0067    ”И да имаш свијетло оружје,

0068    ”Кога данас у Србина нема,

0069    ”И које је у Млетке ковано

0070    ”Три године тридесет мајстора,

0071    ”И да имаш коња доратаста,

0072    ”Доратаста и путоногаста.

0073    ”Ако би ми поклонио, Раде,

0074    ”Десну руку твог брата Мијајла,

0075    ”И сестрицу твоју Анђелију,

0076    ”Поклонио коња и оружје,

0077    ”Пуштићу те из тавнице тавне. ”

0078    Бане збори, слуша Радојица,

0079    Пак јуначки бану одговара:

0080    ”Истина је, Задранине бане,

0081    ”Истина је што ти кажу људи,

0082    ”Ја имадем брата Мијаила,

0083    ”Ево моје мјест’ његове руке:

0084    ”И ја имам сеју Анђелију,

0085    ”Ал’ је Анђа давно испрошена

0086    ”За Секула бановога сина,

0087    ”Моја није него Секулова,

0088    ”Јер је на њу врго обиљежје,

0089    ”Златан прстен и јабуку златну,

0090    ”И давно је ракија попита,

0091    ”Не тичи ми брата ни сестрицу,

0092    ”А ево ти коња и оружје,

0093    ”И ево ти стотину дуката. ”

0094    Одговара Задранине бане:

0095    ”Да луд ли си, мали Радојица,

0096    ”Доста ми је рука брата твога

0097    ”Одасјекла задарскије глава,

0098    ”А Анђу ти не би оставио,

0099    ”Јер ја имам два близанка сина,

0100    ”Нек ми шика у бешици сине,

0101    ”Ноћи ћу јој б’јело љубит’ лице.

0102    Кад се Раде на невољу нађе,

0103    Он запита дивит и артију,

0104    Па направи књигу на кољену,

0105    Те је пише брату Мијаилу:

0106    ”Мијаило, мој мили брајане,

0107    ”Зар за мене не обрћеш главе,

0108    ”Но ме држиш овђе у тавници,

0109    ”И у њу ћу кости оставити,

0110    ”Ако за ме не пошљеш откупе:

0111    ”Из рамена твоју десну руку,

0112    ”И сестрицу нашу Анђелију,

0113    ”И да дамо коња и оружје,

0114    ”Ово бане тражи за откупе.

0115    ”Ласно ћемо за десницу руку,

0116    ”Чувај твоју, ја ћу дати моју,

0117    ”Али не знам за нашу сестрицу,

0118    ”Јер је сеја давно испрошена,

0119    ”И грота је од Бога самога

0120    ”А од људи укор и срамота,

0121    ”Да је дамо бану за робињу,

0122    ”Да му шика у бешици сина,

0123    ”Него чини како боље знадеш,

0124    ”Не жали ми многа пуста блага,

0125    ”Но ме, брате, вади из тамнице

0126    ”Ради Бога и крста часнога. ”

0127    Пође књига ајдук-Мијаилу,

0128    Књигу гледа, сузе пролијева,

0129    И овако ријеч проговара:

0130    ”Аох, Раде, моје десно крило,

0131    ”Љуте ли си муке допануо!

0132    ”Ево има три године дана

0133    ”Да ја мислим што ћу како ли ћу,

0134    ”Како ли бих тебе избавио.

0135    ”Да би дао из рамена руку,

0136    ”Друга ће ми остат’ на јесеру;

0137    ”И да дадем коња и оружје,

0138    ”Могли бисмо друге добавити,

0139    ”Али не дам сестру Анђелију,

0140    ”Док је мене на рамену главе, ”

0141    То изрече, на ноге устаде,

0142    Не казује ником у дружини,

0143    Него својој остарелој мајци.

0144    Скиде с себе јуначко ођело,

0145    На се врже рухо сиротињско,

0146    О рамену одрпану торбу,

0147    А у руке чвораву тојаку,

0148    Направи се Влаше сиромаше,

0149    Оде право Задру бијеломе.

0150    Кад је граду Задру долазио,

0151    Проси Мићо од врата до врата,

0152    И све пита за банове дворе.

0153    А кад бану пред дворове дође,

0154    Он закуца алком на вратима.

0155    То зачула танана робиња,

0156    Од авлије отворила врата,

0157    Рече њојзи ајдуче Мијајло:

0158    ”Богом сестро, танан робињо,

0159    ”Удијели Влаху сиромаху,

0160    ”Зарад душе и здравља твојега!

0161    Ал’ му она одговара млада:

0162    ”Прођи ми се, Влаше сиромаше,

0163    ”Мене дома господара нема,

0164    ”Но је пошо шури у сватове,

0165    ”И с њим пошла госпођа баница,

0166    ”Са собом је однијела кључе. ”

0167    Вели њојзи ајдук Мијаило:

0168    ”А ти, сестро, ако Бога знадеш,

0169    ”Донеси ми воде у маштрапи,

0170    ”Јер ме љута уморила жеђа. ”

0171    Млада бјеше, за Бога ајаше,

0172    Па говори младу Мијаилу:

0173    ”Чујеш ли ме, Влаше сиромаше,

0174    ”Док ја дођем и воде донесем,

0175    ”Пригледај ми два банова сина,

0176    ”Да се луди не би покварили. ”

0177    То изрече, пође у дворове,

0178    А Мијајло не шће ни чекати,

0179    Но притрча ђеци у авлији,

0180    Оба сина у торби ставио,

0181    С њима бјежи гором и планином.

0182    Стоји цика два банова сина,

0183    Он им кад-кад уста затискаше,

0184    Док одбјеже од двора бијела.

0185    У то доба ево ти робиње,

0186    Нема Влаха, нема сиромаха,

0187    Нити има два банова сина.

0188    Брже трчи на пенџер од куле,

0189    Те избаци пушку аберника,

0190    Абер даде Задру бијеломе.

0191    То зачуо и од Задра бане,

0192    Одма се је јаду досјетио,

0193    ”Биће, рече, одбјегнуо Раде. ”

0194    Пак полеће двору бијеломе,

0195    Сусрете га танана робиња,

0196    Све му каже каконо је било.

0197    Бан се свому јаду домислио,

0198    Пак он иде на тавничка врата,

0199    И дозива малог Радојицу:

0200    ”Богом сине, мали Радојица.

0201    ”Пиши твоме брату Мијаилу,

0202    ”Нек ми врати два близанка сина,

0203    ”Пуштићу те из тамнице клете. ”

0204    У ријечи у којој бијаху,

0205    Ево једне незнане делије,

0206    Пред њим стиже, с главе капу диже,

0207    А пружи му књигу из њедара.

0208    Књигу пише ајдук Мијаило:

0209    ”Поздрављам те, бане Задранине,

0210    ”пушти мене брата Радојицу,

0211    ”Ево тебе два близанка сина,

0212    ”А за друге даре и уздарје

0213    ”Ја сам каил, што учини Раде. ”

0214    Чати књигу Задранине бане,

0215    Чати књигу, а говори Раду:

0216    ”Казуј, Раде, сад што ћемо, синко? ”

0217    Вели Раде: ”богме добро, бане,

0218    ”Кад су у нас ђеца запанула,

0219    ”Но ми придај коња оседлана,

0220    ”Којег јашеш на васкрсеније. ”

0221    Даде бане не рече ријечи.

0222    Рече бане: ”сад што ћемо, Раде? ”

0223    Вели Раде: ”богме добро, бане,

0224    ”Кад су у нас запали синови,

0225    ”Дај ми, бане, свијетло оружје,

0226    ”Што га носиш од свеца до свеца. ”

0227    Даде бане не писну ријечи.

0228    Рече бане: ”сад што ћемо, Раде? ”

0229    Вели Раде: ”богме добро, бане,

0230    ”Кад су у нас ђеца запанула,

0231    ”Дај ми бане триста ћеса блага,

0232    ”Три године што сам измучио

0233    ”У тамници проклетој твојојзи. ”

0234    Даде бане триста ћеса блага.

0235    Рече бане: ”сад што ћемо, Раде? ”

0236    Рече Раде: ”богме добро, бане,

0237    ”Кад су у нас ђеца запанула,

0238    ”Да ми дадеш тридесет долама,

0239    ”Да ја наше даривам ајдуке,

0240    ”Нек се знаде у ког сам дворио;

0241    ”И да ми даш токе позлаћене,

0242    ”Да понесем брату Мијаилу,

0243    ”Нек их носи, па нек се поноси,

0244    ”Јере их је давно измучио

0245    ”Како ће ме дигнут’ из тамнице. ”

0246    Даде бане и дава баница.

0247    Рече бане и рече баница:

0248    ”Је л’ већ доста, синко Радојица?

0249    Рече Раде: ”сад већ доста, бане. ”

0250    Пушти њега бане из тамнице,

0251    Раде њему два близанца сина.

0252    Усред горе робље мијењаше,

0253    Ту весеље чудно починише.

0254    Љуби бане два нејака сина,

0255    А Мијаил брата Радојицу.

0256    Рече бане: ”збогом остај, Раде!

0257    ”Тешко оном свакоме јунаку,

0258    ”Ко се дира српскије ајдука. ”

0259    Раде њему: ”ајде с Богом, бане,

0260    ”Коме криво, Бог му намирио. ”

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Mali Radojica i Ban Zadranin