Марка Краљевића ослобађају Сибињанин Јанко и Секула је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Краљевић Марко се напио пијући вино са Турцима. Они то користе да га вежу и окују. Кад се пробудио, Марко их моли да га одвежу, да напише писмо мајци да му се не нада. Кад је добио папир, он у ствари пише војводи Јанку да му дође у помоћ. Јанко и његов нећак Секула на крају долазе до Марка и успијевају да га ослободе.

0001    Вино пије Краљевићу Марко,

0002    Вино пије с јањичари Турци.

0003    Кад се Марко вина понапио,

0004    У вину га санак преварио.

0005    Вежу Турци Краљевића Марка,

0006    На њег мећу деветера гвожђа,

0007    Синџирлију алку око врата.

0008    Свака тока девет ока веже,

0009    Свега скупа три стотине ока.

0010    А када се Марко пробудио,

0011    Али њему руке савезане.

0012    Јал говоре Турци јањичари:

0013    ”О копиле, Краљевићу Марко!

0014    Први петак турски светац дође,

0015    Тебе ћемо, Марко, погубити

0016    На Косову, пољу широкоме,

0017    Ђе гледају двије силне војске,

0018    Једна турска, а друга каурска.”

0019    Јал говори Краљевићу Марко:

0020    ”Бога вами, Турци јањичари!

0021    Одр’јеш’те ми моје б’јеле руке,

0022    Доват’те ми тинте и артије,

0023    И лагано перо од писања,

0024    Да ја пишем листак-књигу б’јелу,

0025    Да је шиљем остарелој мајци,

0026    Да се мајка не ува у Марка.”

0027    Б’јеле њему одр’јешише руке,

0028    Дадоше му тинте и артије

0029    И лагано перо од писања,

0030    А он пише листак-књигу б’јелу.

0031    Он не пише својој старој мајци,

0032    Ван он пише војеводи Јанку:

0033    ”Побратиме, војевода Јанко!

0034    Ако каниш бити побратиме,

0035    Ти ми дођи, побро, на Косово,

0036    Не би л’ жива побру затекао,

0037    Јер су мене савезали Турци,

0038    На ме вргли деветера гвожђа

0039    И десету алку око врата,

0040    Свака тока девет важе ока,

0041    Свега скупа три стотине ока.

0042    И још кажу Турци јањичари,

0043    Први петак турски светац дође,

0044    Да ме хоће објесити млада

0045    На Косову, пољу широкоме,

0046    Ђе гледају двије силне војске,

0047    Једна турска, а друга каурска.

0048    Не шали се, сладак побратиме!

0049    Ван ти дођи на Косово бојно,

0050    Не би л’ жива мене затекао.”

0051    Када Јанко књигу прегледао,

0052    Нујан Јанко по табору шеће,

0053    Нико Јанка да упита не ће,

0054    Ван га пита Секула нетјаче:

0055    ”Што је теби, мој миљени ујче?”

0056    ” ”Прођи ме се, Секула нетјаче!

0057    Дође мени листак-књига била,

0058    Од мог побре Краљевића Марка.

0059    Мени пише Марко побратиме,

0060    Да су њега савезали Турци,

0061    Да с’ на њ вргли деветера гвожђа,

0062    Синџирлију алку око врата.

0063    Свака тока девет важе ока,

0064    Свега скупа три стотине ока.

0065    И да дођем на Косово бојно,

0066    Не би л’ жива њега затекао,

0067    Јер да ће га Турци објесити

0068    На Косову, пољу широкоме,

0069    Ђе гледају двије силне војске,

0070    Једна турска, а друга каурска.” ”

0071    Вели њему Секул, дите младо:

0072    ”Не брини се, мој миљени ујче!”

0073    Они добре коње посједају,

0074    Они иду на Косово бојно.

0075    Кад су били на Косово близу,

0076    Ал говори Јанко војевода:

0077    ”О Секула, моје дите драго!

0078    Ти ми ајде уз јелу зелену,

0079    Па погледај на Косово равно,

0080    Јесу л’ Турци објесили Марка.”

0081    Дите лети уз јелу зелену.

0082    Кад је било насред јеле дите,

0083    Чуо ондје бакат од јунака,

0084    Брже лети низ јалове гране,

0085    Па казује свом ујаку Јанку.

0086    Брже лете на Косово бојно.

0087    А када их Марко опазио,

0088    Онда Турком Марко говорио:

0089    ”Бога вами, Турци јањичари!

0090    Пушт’те мене санак боравити,

0091    Какав санак хоћу усањати.”

0092    Пушташе га санак боравити.

0093    Брзо трену Краљевићу Марко,

0094    Брзо трену, ал се брже прену.

0095    Веле њему Турци јањичари:

0096    ”О копиле, Краљевићу Марко!

0097    Какав јеси санак усањао?”

0098    ” ”Бога вами, Турци јањичари!

0099    Ја вам јесам санак усањао,

0100    Ђе ми прха јато голубова,

0101    Међу њима сијеви соколе.

0102    Долећеше два с планине орла,

0103    Рашћераше б’јеле голубове

0104    И отеше сијева сокола.”

0105    Истом они у ријечи били,

0106    Ал допаде Јанко и Секула.

0107    Јанко др’јеши побри Марку руке,

0108    А Секула он сијече Турке.

0109    Кад су Марку руке опростили,

0110    Све су Турке под мач учинили.

0111    Вратише се три јунака млада,

0112    Па одоше натраг кроз горицу

0113    Пјевајући, коње играјући.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marka Kraljevica oslobadjaju Sibinjanin Janko i Sekula