Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_краљевић_не_пости_поста_рамазана

Марко Краљевић не пости поста рамазана

Марко Краљевић не пости поста рамазана је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Турци туже Марка Краљевића,

0002    Туже њега цару господину.

0003    Тужили га три године дана,

0004    Да он пије црвенику винце,

0005    Да он туче буздованом Турке,

0006    И да носи зелене доламе,

0007    Да не пости поста рамазана,

0008    И да с булам по улицам шета.

0009    Кад је цару тужба додијала,

0010    Он говори Турцим крајичницим:

0011    ”Богом вами, Турци крајичници!

0012    Ви уфат’те Марка Краљевића,

0013    Ја ћу њега нама погубити.”

0014    Кад су Турци цра разумили,

0015    Па говоре цару господину:

0016    ”Богом теби, царе господаре!

0017    Не би Марка виле уфатиле,

0018    Камо ли би Турци крајичници.”

0019    Ал је њима царе бесидио:

0020    ”Не будал’те Турци јањичари!

0021    Лако ћете Марка уфатити.

0022    Ето петка и турскога свеца,

0023    Доћ ће Марко до турскога сајма,

0024    Ви замите вина и ракије,

0025    Али вина од девет година

0026    И ракије трипут прижижане,

0027    Пак сједите уз њу ужинати,

0028    Зов’те Марка рујно пити винце,

0029    Па мишајте вино и ракију

0030    И опојте Краљевића Марка ,

0031    Онда ћете њега савезати.”

0032    Кад су Турци цара разумили,

0033    Једва они петка дочекаше,

0034    Пак узеше вина и ракије

0035    И одоше до турскога сајма.

0036    Кад су Турци к сајму долазили,

0037    Ал најдоше Краљевића Марка.

0038    Одма сједу уж’ну ужинати,

0039    Зову к себи Марка Краљевића,

0040    Да он иде рујно пити винце.

0041    Превари се Марко Краљевићу,

0042    Сиде с Турцим рујно пити вино.

0043    Чудила се браћа и дружина,

0044    С киме Марко рујно пије вино.

0045    Не пије га браћом ни с дружином,

0046    Већ га пије с Турцим јањичарим.

0047    Турци њему рујно дају вино,

0048    Ал мишају вино и ракију.

0049    Кад су Турци Марка опојили,

0050    Налио се као мишиница,

0051    Извали се као краветина.

0052    Онда су га Турци саезали,

0053    Мећу на њег лисичине тешке

0054    Од лаката до б’јелих ноката,

0055    А на ноге негве до колина,

0056    Око врата алку заковану,

0057    Сама алка девет ока тешка,

0058    Па га возе цару господину.

0059    Кад се Марко мало растризнио,

0060    Не море се макнут ни помакнут

0061    Од онога гвожђа сакована.

0062    Довезли га цару господину.

0063    Кад је царе Марка опазио,

0064    Па је њему царе бесидио:

0065    ”Ту си, курво, Марко Краљевићу!

0066    Већ је мени тужба додијала,

0067    Да ти пијеш цвенику винце,

0068    И да носиш зелене доламе,

0069    И да бијеш буздованом Турке,

0070    Да не постиш поста рамазана

0071    И још с булам по улицам шеташ.

0072    Кад је Марко цара разумио,

0073    Њему тијо Марко одговара:

0074    ”О Богом ти, царе господаре!

0075    Што ја пијем црвенику винце,

0076    Нисам Туре, да вино не пијем.

0077    Што ја носим зелене доламе,

0078    Ниси ми ји ти копова, царе,

0079    Да ји, царе, ја носит не смидем!

0080    Ја купова, ја носио, царе!

0081    Што не постим поста рамазана,

0082    Моја мени вира не доноси.

0083    Што се с булам по улицам шетам,

0084    Веле мени, него твојим Турцим,

0085    А што тучем буздованом Турке,

0086    И опте цу, царе господине!

0087    Ако Богф да и недиља света.”

0088    Кад је царе њега разумио,

0089    Па говори Турцим крајичницим:

0090    ”Вод’те Марка у тавну тавницу,

0091    Нека тавни до прве недиље,

0092    Онда ћемо њега објесити

0093    На Ситници, на водици ладној.”

0094    Ал говори Марко Краљевићу:

0095    ”Богом теби, царе господаре!

0096    Ја имадем два сина нејака,

0097    Ма и љуби скоро доведену,

0098    И старицу остарелу мајку,

0099    Даје де мени тинте и папира,

0100    Да ја пишем листак књиге биле,

0101    Ама мојој остарелој мајци,

0102    Да доведе љубу Ангелију

0103    И уза њу два сина нејака,

0104    Да ми виде, гди ћу погинути.”

0105    На то ми се царе слакомио,

0106    Да погуби два Маркова сина,

0107    Да од врага не остане трага!

0108    Даде њему тинте и папира

0109    И бијело перо од лабуда,

0110    Даде њему, уједе га змија.

0111    Пише Марко листак књигу билу,

0112    Не пише ју остарелој мајци,

0113    Веће пише Јанку и Секули:

0114    ”О Бога вам, Јанко и Секула!

0115    О нетјаче, драго дите моје!

0116    Ево су ме уфатили Турци

0117    И на виру мене савезали,

0118    Метнули ме у тавницу тавну,

0119    Гди је мени блато до колина,

0120    А водица од свилена паса,

0121    По води се гује чилитају

0122    А сотоне из зидова ничу.

0123    У недиљу, која прва дојде,

0124    Онда ће ме Турци обисити,

0125    На Ситници, на водици ладној.

0126    Ал немојте зоре заспавати,

0127    Подраните на равно Косово,

0128    Већ до ладне водице Ситнице,

0129    Не би л’ мени главу скапулали.”

0130    Оде књига од руке до руке,

0131    А на руке Јанковић-Стојана.

0132    Кад је Јанко књигу проучио,

0133    Оборио сузам низ образе.

0134    Гледао га Секул д’јете младо,

0135    Пак бесиди Јанковић-Стојану:

0136    ”О ујаче, Јанковић-Стојане!

0137    Откуд књига, од кога ли града,

0138    Кога л’ она заповида врага?

0139    И досад су књиге долазиле,

0140    Ма ји ниси сузам поливао.”

0141    Одговара Јанковић-Стојане:

0142    ”Није књига од ниједног града,

0143    Већ је књига Марка Краљевића.

0144    Ето Турци Марка уфатили

0145    И на виру њега савезали,

0146    Бацили га у тавницу тавну,

0147    Да он тавни до прве недиље,

0148    Онда ће га Турци обисити,

0149    На Ситници, на водици ладној.

0150    Ево пише Краљевћу Марко,

0151    Да дојдемо до водице Ситнице,

0152    Која тече међом крај Косовоа,

0153    Не би л’ њему скапулали главу.”

0154    Мисли Стојан мисли свакојаке,

0155    Како б’ Марку скапулали главу.

0156    Све су мисли на једну смислили,

0157    Они пашу свијетло оружје,

0158    На оружје поповске хаљине.

0159    Када дојде прва недиљица,

0160    Уранио Јанковћ-Стојане

0161    И ш њим д’јете Секул-нетијаче.

0162    Подсили су до два коња врана,

0163    Пак одоше преко поља равна

0164    Кано звизда преко неба сјајна;

0165    И ујдоше у гору зелену,

0166    Па ми јашу горицом зеленом.

0167    Кад су били усред горе црне,

0168    Говорио Јанковић-Стојане:

0169    ”Секулица, драго д’јете моје!

0170    Пропни де се на јелу зелену,

0171    Па погледај низ поље Косово,

0172    Воде л’ Турци Марка Краљевића.”

0173    Секул д’јете ујца послушао,

0174    Пак изајде јели у огранке,

0175    И погледа на поље Косово,

0176    И опази Турке јањичаре,

0177    Гди га воде Марка Краљеивћа,

0178    Пак подвикну конда геик рикну:

0179    ”Воде Турци Марка Краљеивћа!”

0180    Вику чуше Марко Краљевићу

0181    Од својега Секул-нетијака,

0182    Ма и звеку од бритки сабаља,

0183    Па он паде у траву зелену.

0184    А кад паде у траву зелену,

0185    Нама се је насмијао Марко.

0186    Опази га једна потурица,

0187    Пак завика иза свега гласа:

0188    ”Дај дер, царе, ти погуби Марка,

0189    На ништо се насмијао Марко,

0190    У ништо се поуфала курва.”

0191    Кад је царе Туре разумио,

0192    Узе Марка за бијелу руку,

0193    Па га диже из траве зеклене

0194    И пита га царе господине:

0195    ”На што си се насмијао, Марко!

0196    У што си се зауфао, Марко?”

0197    Марко цару тијо одговара:

0198    ”Не будиали, царе господине!

0199    Нисам ти се јадан насмијао,

0200    Нити сам се ништо зауфао,

0201    Већ почео санак боравити.

0202    Пусти мене, царе господине!

0203    А пусти ме на траву зелену.

0204    Право ћу ти, царе, каживати,

0205    Што ја будем у сну боравио.”

0206    И то царе за Бога примио,

0207    Па га пушта у траву зелену.

0208    Не ће Марко да борави санка,

0209    Веће чека Јанковић-Стојана

0210    И ш њим дите Секул-нетијака.

0211    Доклем дојду мало ближе њега,

0212    И опет се насмијао Марко.

0213    Опет спази једна потурица,

0214    Па завика иза свега гласа,

0215    Туре виче конда коњиц вишти:

0216    ”Бог те убио, царе господине!

0217    Дај де, царе, ти погуби Марка,

0218    И потле ће додијати Марко,

0219    На ништо се насмијао Марко,

0220    У ништо се куга зауфала.”

0221    Кад је царе разумио Туре,

0222    Диже Марка из траве зелене,

0223    Диже њега за десницу руку,

0224    Пак је царе Марку говорио:

0225    ”Богом теби, Краљевићу Марко,

0226    На што си се насмијао Марко!

0227    У што си се поуфао, куго!

0228    Да ћеш своју скапулати главу?

0229    Борме не ћеш, вира ти је моја,

0230    Близо су ти та турска вишала.”

0231    Одговара цару господину:

0232    ”Не будали, царе господине!

0233    Ја ћу теби право каживати.

0234    Ја сањао и у сну видио,

0235    Ја видио змију завезану

0236    И око ње јато голубова.

0237    Долетише два орла из облака,

0238    Растираше јато голубова,

0239    Одвезаше змију завезану,

0240    Тирају ји ко ловац пиплиће.”

0241    И то царе за Бога не прима,

0242    Него води марка до вишала.

0243    Кад појдоше мало понаприда,

0244    Насмија се Марко Краљевићу.

0245    Опази га царе господине,

0246    Па ми пита Марка Краљевића:

0247    ”На што си се насмијао Марко?”

0248    Одговара Краљевићу Марко:

0249    ”Не будали, царе господине!

0250    А како се не би насмијао?

0251    Ено видим до два калуђера,

0252    Пусти к мени до два калуђера,

0253    Да ми даду за грије покору.

0254    Много грија јесам учинио,

0255    Учинио, а не исповидио.

0256    Много вино ја јесам попио,

0257    Ја попио, а не платио га.

0258    Многу јесам мајку расцвилио,

0259    А љубовцу у црно завио

0260    И сестрицу с братом раставио.”

0261    И то царе за Бога примио.

0262    Цар одмиче силну војску своју,

0263    К њему пусти до два калуђера.

0264    Нису ото до два калуђера,

0265    Већ је ото Јанковић-Стојане

0266    И нетјаче Секулица млади.

0267    Они не ће исповидат Марка,

0268    Него они откивају Марка.

0269    Све окови лако отковаше,

0270    Ал се не да алка око врата.

0271    Ал потпази једна потурица,

0272    Пак завика иза свега гласа:

0273    ”Ајме, царе, да те Бог убио!

0274    ¨Нису оно до два калуђера,

0275    Нео ј’ оно Јанковић-Стојане,

0276    И нетјаче Краљевића Марка.”

0277    Кад је царе разумио ричи,

0278    Он намиче силну војску своју,

0279    Да погуби Јанковић-Стојана,

0280    Ма и ш њиме Секулу младога.

0281    Виче Стојко иза свега гласа:

0282    ”Бран’, Секула, од Турака Марка,

0283    Доклем старац ја откујем Марка.”

0284    Лако они Марка отковаше,

0285    Присикоше алку око врата

0286    И три прста врата зафатише.

0287    За то Марко и не хаја ништа.

0288    Кад се Марко шарца добавио,

0289    Марко се је шарца прифатио,

0290    Ма и своје сабље оковане,

0291    Пак потира Турке витезове.

0292    Тира Марко ко ловац кокоши,

0293    А пара ји кано вуче овце.

0294    Мотао ји кано витар гране,

0295    А сико ји као косац траву,

0296    И цара је Марко уфатио.

0297    Од Турака нико не остаде,

0298    Само једна древан Туркесина,

0299    Која ј’ дошла то чудо гледати,

0300    А како ће бисити Марка.

0301    И њег хоће да погуби Марко,

0302    Али не да Јанковић-Стојане.

0303    Отрпави га Цариграду граду,

0304    А да само Турци приповеда,

0305    Како Турци Марка обисише.

0306    Па узмиљу цара господина,

0307    Мећу њега на Марково мисто,

0308    Гди је Марку царе одредио.

0309    Када је цара Марко обисио,

0310    Овако је био говорио:

0311    ”О Богом ти, царе господине!

0312    Гди је твоја љуба султанија,

0313    Гди си ш њомекафу јутрос пио?”

0314    Цар остаде висећ на вешалим,

0315    Марко оде двору пивајући.

0316    Онда било, сад се спомињало.

Друга верзија пјесме

0001    Пије вино Краљевићу Марко – у цареву безистану,

0002    С Костадином, драг’јем побратимом.

0003    Силом дава Влахом пити вино!

0004    То се чудо и у цара чуло.

0005    Маче царе свога поклисара,

0006    Поклисара црнога Арапина:

0007    ”Довед’ то ми Краљевића Марка

0008    Оли русу главу Марка Краљевића.”

0009    Брзо иде црни Арапине.

0010    А кад дође билом безистену,

0011    Али Марко испијаше вино;

0012    Удара му шарца буздоханом.

0013    Њему вели Краљевићу Марко:

0014    ”На ударај, црни Арапине!

0015    Још ти коњиц има господара.”

0016    З то Арап ништа и не хаје,

0017    Нег удара коња буздоханом.

0018    Шарац цичи каоно љута змија

0019    И погледа Марка господара.

0020    Марко срцу одољет не може,

0021    Он ми скочи на јунашке ноге,

0022    Из сагрије сабљу извадио,

0023    Тер погуби царева поклисара.

0024    Вели њему Костадине побро:

0025    ”Краљевићу, ујела те змија!

0026    Што погуби цару поклисара,

0027    Оба ћемо погинути сада.”

0028    За то Марко и не хаје ништа,

0029    Нег посједе шарца свога,

0030    Тер он иде к цару у Цариград,

0031    Он пред царом црну земљу љуби,

0032    Десну руку и кољено л’јево.

0033    Ал је Марку царе бесједио:

0034    ”Што си дошо, један зулумћаре!

0035    Колико ли говорење моје,

0036    Да не пијеш уз рамазан вино,

0037    Да не носиш зелену доламу.”

0038    А њему Марко бесјеђаше:

0039    ”Знаш ли царе, мили господаре!

0040    Кад си царе, био у сужањству,

0041    Баш у оној земљи арапској,

0042    Тер ти мени танку књигу пишеш:

0043    ”Краљић-Марко, мој по Богу синко!

0044    Вади мене из невоље тешке.” ”

0045    А кад Марко књигу прогледао,

0046    Ја подсидох шарца коња мога,

0047    Одох у арапску земљу.

0048    Вечер дођох у арапску земљу

0049    И ја нађох три аге арапске,

0050    Ја их нађох ђе вечерају,

0051    Ти им царе мумом свијетлаше.

0052    Ја извадих из саргије сабљу

0053    И погубих три аге арапске,

0054    Опростих тебе из сужањства,

0055    И побјегосмо билом Цариграду.

0056    Мош се споменути, драги господару!

0057    Да ми даде чинит, што ми драго,

0058    И да пијем уз рамазан рујно вино.”

0059    Кад је њега разумио царе,

0060    Грохотом се насмијао царе

0061    И лијепо Марка даровао:

0062    ”Пођи Марко, мој сиви соколе!

0063    Тер се напиј задовоље вина.

0064    Јоштер узми срук и каук,

0065    Ходи са мном у мечите турске.”

0066    То ли било, то ли и не било,

0067    Сад се међу нами споминало,

0068    Да су здраво све јуначке мајке!

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marko Kraljević ne posti posta ramazana
Marko Kraljevic ne posti posta ramazana

марко_краљевић_не_пости_поста_рамазана.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/10 20:25