Марко Краљевић ослобађа брата Андрију је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Гором јаше до два брата млада,

0002    Оба брата, оба Краљевића.

0003    Једно ти је Краљевићу Марко,

0004    А друго је Краљевић Андрија.

0005    Јашећи су они бесидили:

0006    ”Да је нами лички Мустајбеже

0007    И још с њиме до триест другова,

0008    Л’јепо би се за њег појагмили,

0009    Који ће ми одсијећи главу?”

0010    Сад настави Краљевићу Марко:

0011    ”О мој брате, Краљевић Андрија!

0012    Ја би гледо ликог Мустајбега,

0013    А ти, брате, до триест другова.”

0014    Проговара Краљевић Андрија:

0015    ”А мој брате, Краљевићу Марко!

0016    Ја би гледо личког Мустајбега,

0017    А ти, Марко, до триест другова.”

0018    Одговара Марко Краљевићу:

0019    ”Не будали, мој брате рођени!

0020    Да ти видиш личког Мустајбега,

0021    Жива би те попала грозница,

0022    Камо ли би ш њиме бојак био.”

0023    У та доба лички Мустајбеже,

0024    И за њиме до триест другова,

0025    На ђогату ко на горској вили.

0026    Бисан му се ђогат помамио,

0027    По три копља у небеса скаче,

0028    По четири мјери по ледини.

0029    Кад то види Краљевићу Марко,

0030    Он удари претила шарина,

0031    Пак нагони на триест другова,

0032    Све другова личког Мустајбега.

0033    Окрену се и тамо и амо,

0034    Пак да видиш Марка и шарина,

0035    Како су се клети помамили!

0036    Не би човјек ни оченаш реко,

0037    А погибе до триест Турака,

0038    Погуби их Краљевићу Марко,

0039    Сва му прса крвца пошкрапала.

0040    Кад погледа Марко Краљевићу,

0041    Ал му нејма брата рођенога,

0042    По имену Краљевић-Андрије,

0043    Нити има личког Мустајбега.

0044    Поплаши се Марко Краљевићу,

0045    Пак он гоња претила шарина.

0046    Гоња њега и тамо и амо,

0047    Дока дође кланцу јадиковцу.

0048    Када дојде кланцу јадиковцу,

0049    Он угледа личког Мустајбега,

0050    Свезо Андру за свога ђогата,

0051    А вранца му води у походу.

0052    Кад то види Краљевићу Марко,

0053    Удри свога претила шарина,

0054    Пак долети личком Мустајбегу.

0055    Ћордом ману, одс’јече му главу.

0056    Сад ухвати дебела ђогата,

0057    А одвеза свог брата Андрију,

0058    Пак је њему Марко бесидио:

0059    ”О мј брате, Краљевић Андрија!

0060    Јесма ли ја теби говорио,

0061    Да не идеш личком Мустајбегу,

0062    Видиш сада, брате од матере!

0063    Да не б’јеше мене и шарина,

0064    Ти би своју изгубио главу.”

0065    Проговара Краљевић Андрија:

0066    ”Хвала теби, мој брате рођени!

0067    Истина је, да би тако било.”

0068    То рекоше, ђогу привезаше

0069    И одоше својој кули билој.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marko Kraljevic oslobadja brata Andriju