Марко у ропству сарајевском је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

На почетку пјесме сарајевски Турци примају Краљевића Марка на конак, и нуде му вино и ракију. Кад се добро поднапио и заспао, стављају га у тешке окове и смишљају када да га објесе. Марко потом пише књигу (писмо) свом побратиму Груји Новаковићу да му помогне ако може, и шаље му књигу објешену испод грла соколовог. Кад је Грујо примио књигу, спрема се у Сарајево заједно са Старином Новаком и Дели-Радивојем. Ту њих тројица успију да ослободе Марка испод вјешала, и дају му сабљу да се и он бори са Турцима. Битка траје све: „док Турчина неста ђавољега, у лијепу шехер Сарајеву“. Марко и остали онда славе избављење пијући вино.

0001    Дође Марко шехер Сарајеву,

0002    узмучише с’ Турци Сарајлије

0003    тко ће Марка на конак повести,

0004    док ево ти Залум-Асанаге,

0005    на конака он поведе Марка,

0006    навали му вино и ракију,

0007    док се Марко бјеше накитио,

0008    накитио те и заситио,

0009    отишао спават без узглавја;

0010    а да видиш Залум-Асанаге,

0011    тури на њ’га двоје букагије,

0012    пак је Марка ногом ударио;

0013    „Устај, курво, Краљевићу Марко!

0014    Да пијемо вино и ракију,

0015    да љубимо твоју Анђелију.“

0016    Шћаше Марко да скочи на ноге,

0017    недаше му двоје букагије,

0018    па скупио Залум Сарајлија,

0019    сви рекоше да објесе Марка,

0020    каурина и турска крвника,

0021    који бјеше поочио цара,

0022    а да Турке лашње ископава,

0023    сви рекоше, сложно покликоше:

0024    „Објес’мо га у неђељу прву,

0025    диндушманин нек је који мање!“

0026    Кад се Марко на невољи нађе,

0027    он довати дивит и артију,

0028    даде му га лијепа ђевојка,

0029    мила ћерца Залум-Хасанаге,

0030    пак је ситну књигу накитио,

0031    свог сокола бјеше докликао,

0032    њему књигу под гроце веже,

0033    још му Марко вако бесјеђаше:

0034    „Сив соколе, моја вјерна слуго!

0035    Носи књигу моме побратиму,

0036    побратиму Новакову Грују,

0037    биће ш њима Новак и Радивој

0038    у пећини високој стијени,

0039    а у врху горе Романије,

0040    брзо пођи, а брже ми дођи!“

0041    Соко Марку кликом одговара:

0042    „Ја ћу поћи но теб’ хоћу л’ наћи,

0043    хоћу ли те наћи у животу?“

0044    Њему Марко бољу проговара:

0045    „То је божја брига и судија,

0046    а док ми је Грујо побратиме,

0047    и док ми је вила посестрима,

0048    б’јела вила што с’ у облак свила,

0049    неће моћи погубит ме Турци.“

0050    Полетио соко тица сива,

0051    а узгред је Марку говорио:

0052    „Да никога, ето мене твога,

0053    заиста ћу очи ископати,

0054    те Залуму, нашем душманину,

0055    нек се каје и нек слијеп таје

0056    што ј’ на вјери погубио Марка,

0057    Марку царе вазда даје даре,

0058    да се на њег’ само не прогњева,

0059    па што бог да, то ће бит’ и овда.“

0060    Оде соко и Грујицу нађе,

0061    а кад Грујо ситну књигу виђе,

0062    удари се руком по кољену,

0063    пукнуо му рибић и чакшире,

0064    а бризну му сузе низ образе,

0065    Грујо хукну сва пећина јекну:

0066    „Ах ђе си ми, побре, запануо!

0067    орловима да смо лећивијем

0068    не би сјенку к теби дотурили,

0069    ал’ што бог да и срећа јуначка.“

0070    Па сокола Грујо испратио,

0071    да се побри нада побратиме,

0072    а Грујица опанке притеже,

0073    узе своју шару по сриједи,

0074    покликао Старину Новака

0075    и свог стрица Дели-Радивоја:

0076    „У кога је срце и мишица,

0077    сад нек Марку на помоћ потече,

0078    а ја одох да и нитко неће!

0079    Оћу своју изгубити главу,

0080    ал’ избавит свога побратима,

0081    мога побру Краљевића Марка.“

0082    То је рек’о па на друм потек’о,

0083    а за њиме Новак и Радивој,

0084    далеко је Новак изостао,

0085    па свог брата био дозивао:

0086    „Радивоје, причекај ме, брате!

0087    Да ми старци скупа отидемо

0088    не би л’ Грују у невољи били,

0089    младо момче уложиће лудо

0090    па би могли њега изгубити,

0091    а никад се за њег’ утјешити.“

0092    Док се они амо ишчекали,

0093    уто Грујо шехер Сарајеву,

0094    а кад био на сред Сарајева,

0095    ал’ привели Марка под вјешала;

0096    то кад виђе Новаковић Грујо,

0097    не обазре с’ десно ни лијево,

0098    бритка мача свога потргнуо,

0099    сам у Турке јуриш учинио

0100    кликујући Марка побратима:

0101    „Небој ми се, побратиме Марко!

0102    Још је и наш вишњи отац благи,

0103    а ево ти Старине Новака,

0104    и ево ти Дели-Радивоја,

0105    ка два грома за хитрим муњама.“

0106    Око побра разагнао Турке,

0107    Марку брже опростио руке,

0108    додао му сабљу потајницу,

0109    кад се Марко сабље добавио,

0110    мало кога жива упуштио,

0111    и док дође Новак и Радивој,

0112    али Турц’ма ка бијесним вуц’ма,

0113    ниђе јава до безброја сртва,

0114    што б’ утекло нејакоме Грују,

0115    то претјеца Краљевићу Марко,

0116    што л’ умаче њима обојици,

0117    то дочека Новак и Радивој,

0118    док Турчина неста ђавољега

0119    у лијепу шехер Сарајеву,

0120    а јунаци здраво и весело

0121    сваки Марка грли и целива,

0122    за витешко здравје припитива,

0123    па сједоше сви у Ташли-хана,

0124    ту сједоше те се одморише,

0125    пит почеше вино из Мостара,

0126    мили боже да дивнога дара!

0127    Како л’ није кад Срб вино пије

0128    по турскијем кахвам’ и ханима,

0129    а главе им посјече крвничке,

0130    благош нама с браћом витезов’ма!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Marko u ropstvu sarajevskom