Матија Ваљавец
Матија Ваљавец |
---|
Рођење: 17. фебруар 1831. Средња Бела, Горењска, Аустријско царство Смрт: 15. март 1897. Загреб, Аустроугарска Познат као: књижевник, филолог и професор |
Матија Ваљавец, Крачманов (Средња Бела, Горењска, 17. фебруар 1831 — Загреб, 15. март 1897), српски књижевник, фолклориста и филолог, професор гимназије (Загреб) и библиотекар ЈАЗУ.
Живот и рад
Основну школу је завршио у Крању, гимназију у Љубљани, а универзитет у Бечу. Студирао је класичну филологију и славистику. Од 1854. ради у гимназији у Вараждину, а од 1876. до одласка у пензију 1891. професор је загребачке гимназије. Од 1893. до смрти је библиотекар ЈАЗУ у Загребу.
У младости је писао пјесме, углавном легенде и епику у народном стилу. Године 1855. издаје збирку Песми. Његова лирика изражава љубав према природи и планинама. Пастир (1860) је једна од најбољих словенских епских пјесама. Написао је и романтични еп у 3 пјевања Зора ин Сонца (1867). Пише и лирске љубавне пјесме (Дробне песми, 1870). Бавио се и преводима страних пјесама.
У Вараждину се бавио и научним радом. Скупља словенске и кајкавске народне умотворине (Народне приповјести, 1858) и проучава дијалекте и граматику. Најглавнија су му дјела Принос к нагласу у (ново)-словенском језику и Главне точке о нагласу књижевне словенштине.
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1884. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.1 (И. Графенауер).