Корисничке алатке

Алатке сајта


месершмит_бф_109

Месершмит Бф 109

Месершмит Бф 109 (нем. Messerschmitt Bf 109), немачки ловачки авион кога је конструисао Вили Месершмит почетком тридесетих година 20. века. Био је то први модерни ловачки авион тог доба са потпуно металном монокок структуром, затвореном кабином и увлачећим стајним органима.

Пројектовање и развој

Пројектантски тим овог авиона је био следећи: на челу тима је био Вили Месершмит са инжењерима Робертом Лусер, Рихардом Бауер и Хубертом Бауер. Време у коме је рађен овај пројект је било специфично, пошто је Версајским уговором Немачкој у то време било забрањено да производи борбене авионе и ограничена им је била снага авио мотора које је смела да производи.

Немачко министарство за ваздухопловство је дало налог BFW-у да пројектује модеран ловачки авион. Пројектанти су прионули на посао и кренули у пројектовање новог ловца али са израдом прототипа се морало сачекати. На срећу по BFW, у исто време је пројектован туристичко-школски авион Бф 108 на коме су могли да испитају све претпоставке и решења која су намењена и ловцу Бф 109. У недостатку домаћег мотора потребне снаге пројектанти су се одлучили за енглески мотор Rolls-Royce „Kestrel V” снаге 695 KS. Тако је у тајности настао један од најбољих ловаца свих времена.

Већ у току 1934. године, завршено је пројектовање и почела израда прве летелице. Све је завршено доста брзо тако да је 29. маја 1935. направљен први пробни лет првог прототипа. Техничка и технолошка решења примењена на овом авиону користила су се касније широм света како код путничких авиона тако и код ловаца највише класе.

Технички опис

Авион Месершмит Бф 109 је једнокрили, нискокрилни, једноседи, једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је елиптичног попречног пресека. Авион је најчешће био опремљен течношћу хлађеним линијским дванаестоцилиндричним мотором обрнутог V распореда (цилиндри су окренути на доле), Јункерс JUMO 210, Daimler Benz DB 601 и DB 605. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака или трокрака вучна елиса, променљивог корака и пречника 2,35 m. Хладњак за уље у облику саћа је монтиран испод мотора са улазом за хладан ваздух испод мотора. Хладњаци за течност за хлађење су монтирани у крилима непосредно поред трупа а уводници за хладан ваздух су се налазили испод крила.

Носећа структура трупа авиона је била монокок направљена од дуралуминијума. Носач мотора је био од заварених челичних цеви или специјалних челичних носача рађених пресовањем. У трупу се налазила кабина са једним седиштем. Кабина је била затворена и покривена за метке непробојном стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Пилот је са свих страна био заштићен блиндираном облогом. Унутрашњост кабине је била опремљена системом за грејање.

Крила су била металне конструкције, трапезастог облика обложена дуралуминијумским лимом. Оса крила је била управна на осу авиона. Алуминијумска облога трупа и крила авиона је за носећу структуру авиона била закивана закивцима са упуштеном главом тако да је спољна површина авиона била глатка. Након закивања облоге, авион се гитовао и глачао пре фарбања тако да је имао глатку спољну површину која је имала минимални аеродинамички отпор.

Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона.

Авион је био наоружан (у верзији Е) са 2 митраљеза MG 17 калибра 7,92 mm са 1000 метака/митраљезу и 2 топа MG FF калибра 20 mm са 60 граната по топу. Топови су били у крилима.

Варијанте авиона

Постојале су разне варијанте: А, Б, Ц, Д, Е, Ф, Г, К. Разлике су махом биле у мотору (перформансама) и наоружању, изглед је остао мање-више исти. Произведено је укупно око 35000 примерака авиона Бф 109.

  • Бф 109 Б — прва производна верзија је била серија Бф 109Б са Јункерсовим мотором Јумо 210. Први ловци Бф 109 Б-1 изграђени су у фебруару 1937. и одмах су послати у Шпанију на оперативну проверу против совјетских ловаца Поликарпов I-15 и Поликарпов I-16, којима је била наоружана републиканска армија. Месершмит је ускоро показао своју надмоћ над оба типа совјетских авиона. Бф 109 Б-1 је ускоро замењен са Б-2 варијантом, која је имала металну елису са променљивим кораком. Ове варијанте су имале од наоружања, 2 или 3 митраљеза калибра 7,92 mm, док је брзина била око 460 km/h.
  • Бф 109 Е — модел Е је имао мотор од 820 кW (1100 кс). Наоружање два топа MG FF од 20 mm и 2 митраљеза 7,92 mm. Био је солидних летних карактеристика (изузетних за 1940 годину).
  • Бф 109 Ф — модел Ф је био најуспелији као авион, али је имао релативно слабо наоружање од 1 топа 15 mm (испрва 20 mm) и 2 митраљеза 7,92 mm.
  • Бф 109 Г — модел Г се највише производио и имао је мотор од 1100 кW (1475 KS). Боље наоружан обично са 1 топом 20 mm и 2 тешка митраљеза 13,1 mm, али нешто слабијих маневарских способности због повећања тежине у односу на модел 109Ф.
  • Бф 109 К — модел К је имао мотор од 1490 kW (2000 KS) и топ од 30 мм. Најбоље је пењао (1470 m/min) од свих ловачких авиона Другог светског рата и имао је брзину од преко 720 km/h, али је био претежак за своја крила и стога је лошије маневрисао.

Земље корисници

  • Краљевина Италија
  • Словачка
  • Румунија
  • Израел
  • Финска
  • Бугарска
  • Јапан
  • Швајцарска
  • Шпанијa
  • Чехословачка
  • Мађарска
  • Краљевина Југославија
  • Нацистичка Немачка
  • Хрватска, 1941.
  • Југославија

Оперативно коришћење

Овај најпознатији немачки ловачки авион Другог светског рата понео је славу ловца који је у историји ваздушног ратовања оборио највише противничких авиона. Такође, то је један од свега неколико типова авиона који су ратовали буквално од првог до задњег дана рата у Европи. Његов први прототип полетео је крајем маја 1935, а ватрено крштење доживео је у Шпанском грађанском рату. До краја рата направљено их је око 34 хиљаде (ратна производња бројала је 30.480 авиона). Развијан временом, његове задње варијанте имале су више него дупло јачи мотор од првог прототипа.

У Југославији

У склопу великих набавки ваздухоопловног материјала из Немачке за Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је 1939. између Немачке и Југославије закључен уговор о набавци 100 ловаца Бф 109Е-3а. Првих пет авиона испоручено је августа 1939. До маја 1940. испоручен је укупно 71 Бф 109Е-3а, а два су изгубљена на прелету. Покретао их је мотор Даимлер-Бенз DB 601Аа снаге 1175 КС. Даља реализација уговора је обустављена до марта 1941. када је извршена достава 12 половних Бф 109Е-3 са моторима Даимлер-Бенз DB 601А снаге 1175 КС, предходно коришћених у Немачком ваздухоловству.

Представљали су најбоље ловачке авионе којима је ВВКЈ располагало. Авиони Месершмит Бф 109Е-3 из састава ВВКЈ, су током Априлског рата 1941. учествовали у одбрани земље у саставу елитног Шестог ловачког пука који је бранио Београд. Немци су у Априлском рату запленили бар седам авиона и пет трупова ових авиона. У ВВКЈ ови авиони су носили евиденционе бројеве Ев. бр. 2501 – 2583.

Након Другог светског рата, осим десет Месершмита који су заробљени током рата, на основу Бледског споразума од 1. августа 1947. од Бугара смо 1948. као замену за металне делове трупа и репа Штурмовика рађених у нашој фабрици авиона „Икарус” добили 59 Месершмита Бф 109 варијантe Г и К, и то: шест примерака Г-2, 32 Г-6, један двоседи Г-8 за обуку, девет Г-10 и четири Г-14. Пет је расходовано за резервне делове, три једноседа су код нас прерађени у двоседе за обуку, а на један Г-10 уграђена је извиђачка камера К-24. Због недостатка резервних делова сви су расходовани 1954. године. Тако да је кроз ВВКЈ пре рата и (ЈРВ) Југословенско Ратно Ваздухопловство, после рата прошло око 120 авиона овог типа.

Сачувани примерак

У Музеју ваздухопловства на аеродрому „Никола Тесла” у Београду налази се један примерак авиона Месершмит Бф 109 Г-2. Варијанта Г-2 појавила се маја 1942, али је овај примерак из Музеја (евиденциони број 9663, фабрички број 741702) добијен после рата од Бугара. Јединствен је јер у себи садржи многе немачке или наше модификације. Расходован је 22. септембра 1952. године, потом је додељен Музеју ЈНА да би 1961. био предат ваздухопловном музеју. Такође, ово је један од два сачувана примерка варијанте Г-2 у свету.

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  4. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  6. Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
  7. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5467-9.
  8. М. Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
  9. Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014, стр. 262, ISBN 978-86-83395-36-1
  10. Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000, ISBN 978-3-8310-9066-2
  11. Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993) Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5

Спољне везе

месершмит_бф_109.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/26 22:16