Месершмит Бф 110

Месершмит Бф 110 (нем. Messerschmit Bf 110), немачки вишенаменски двомоторни авион, са два или три члана посаде, конструисаo га је Вили Месершмит, а користио се као ловац-разарач, ловац-бомбардер, ноћни ловац, извиђач и извиђач-лаки бомбардер.

Пројектовање и развој

Током 1930-их, немачко Министарство ваздухопловства је расписало конкурс за нови вишенаменски ловац („разарач“) великог долета. Захтев је дефинисао авион са два мотора, три седишта, потпуно метални једнокрилац наоружан топовима, као и да носи бомбе. BFW (Месершмит) развија авион Бф 110 који је до краја 1935. године, еволуирао у потпуно метални, ниско крилни конзолни једнокрилац монокок конструкције са два вертикална стабилизатора кога покрећу два Daimler-Benz DB 600А мотора. Развој авиона БФ 110 је трајао док год је трајала његова производња, то значи до 1944. године (развој Бф 110Х је суспендован септембра 1944). Промена од типа до типа авиона је углавном била проузрокована појавом нових снажнијих мотора, опремањем новим наоружањем, пренаменом авиона, уградњом нових уређаја, побољшањем перформанси авиона, повећањем долета и томе слично. Што се тиче концепције и конструкције авиона то је углавном остало непромењено или уз веома мале промене. Фактички то је био један те исти авион код кога је снага мотора од прве до последње варијанте била дуплирана.

Технички опис

Месершмит Бф 110 је двомоторни авион, нискокрилац, са увлачећим стајним трапом потпуно металне конструкције, двосед или тросед (у зависности од намене), са чистим аеродинамичним линијама и удвојеним вертикалним стабилизаторима и кормилима правца.

Труп му је елиптичног попречног пресека, направљен од алуминијума. Имао је дуги застакљени поклопац кабине у коју се могло комотно сместити три члана посаде. Било је места за пилота и стрелца који је користио покретан лаки митраљез за одбрану од напада авиона са задње сфере. Главно стрељачко наоружање топови и тешки митраљези су се налазили у носу трупа авиона. У варијантама извиђач или ноћни ловац у средини кабине између пилота и стрелца седео је извиђач (уједно и радио оператер) или још један нишанџија.

Крила су била металне конструкције, трапезастог облика са две рамењаче обложена дуралуминијумским лимом, а крај им је био раван. Оса крила је била управна на осу авиона. Крила су била дебелог профила па су се у њих могли сместити резервоари за гориво и уље. У гондолама на крилима су се налазили мотори, обично су то били Daimler-Benz DB 601 или DB 605. На вратила мотора су биле постављене трокраке металне вучне елисе променљивог корака.

Авион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и „клавирски” гумени точак на репу авиона. У току лета, стајни органи су се увлачили уназад у празан простор гондоле иза мотора. Увлачење ногу стајног органа се остваривало помоћу хидрауличног уређаја. Када су ноге стајног органа увучене у гондолу иза мотора тај простор се затварао вратима тако да је авион имао минимални аеродинамички отпор.

Варијанте авиона

Бф 110А — направљен само прототип који је први пут полетео у мају, 1936.
Бф 110Б — производна верзија са два Јумо 210 мотора снаге 700 KS.
Бф 110Ц — производна верзија са два Daimler Benz BD-601A-1 моторима снаге 1100 KS, побољшано стрељачко наоружање топ MG-FF, побољшан оклоп, носио две бомбе испод трупа од 250 kg, производио се од јануара 1939, касније је мотор замењен бољим и јачим мотором DB-601N.
Бф 110Д — авион са повећаним дометом коришћен у кампањи у Норвешкој и северној Британији
Бф 110Ф — са уграђеним новим DB 601F моторима који производе 1,350 KS, уграђен нови оклоп без губитка у перформансама, пилоти су га сматрали за најбољи авион из серије Бф 110.
Бф 110Г — уграђен нови мотор DB 605B снаге 1.475 KS, побољшана аеродинамика и носно наоружање (2 до 4 топа од 20mm, и четири 7,9 mm. МГ 17 митраљеза, и два митраљеза у кокпиту), уведен у наоружање почетком 1943. године произведен је у великом броју примерака
Бф 110Х — развој овог авиона је почео 1943. године, после савезничког бомбардовања фабрике авиона Гота кад су уништени опитни објекти и прототип Бф 110Х, овај пројект је уназађен за 6 месеци да би у септембру месецу 1944. овај пројект био суспендован, тако да није ушао у серијску производњу.

У току коришћења овог авиона вршена су додатна побољшања и авион се од примарне (ловачке) намене претворио у ловца бомбардера. За овај авион се може рећи да је ушао у Други светски рат на самом почетку и служио до самог краја.

Земље корисници

Краљевина Италија
Румунија
Мађарска
Краљевина Југославија
Нацистичка Немачка
Уједињено Краљевство
СССР
Хрватска, 1941.

Оперативно коришћење

На почетку Другог светског рата овај авион се са успехом користио као ловац разарач пратећи и штитећи немачке бомбардерске формације код дубоких продора на непријатељску територију. Међутим кад је примењиван у операцијама где је наилазио на добро организовану противавионску одбрану није могао да се носи са малим окретним једномоторним ловцима па су му резултати били катастрофални. С обзиром на то да је Бф 110 замишљен пре свега као ловачки авион, његова оцена при поређењу са савезничким једномоторним ловачким авионима је неповољна. До краја рата је стога коришћен углавном као ноћни ловац, ловац бомбардер за подршку копненим операцијама и извиђач.

У Југославији

Дана 1. априла 1941. један Месершмит Бф-110Ц-4 слетео на аеродром код Краљева због грешке у оријентацији. Овај авион је префарбан у југословенску камуфлажу и добио је југословенске ознаке. После немачке инвазије 6. априла 1941. овај авион је прелетео 8. априла 1941. из Краљева на ратни аеродром Велики Радинци у Срему недалеко од Беoграда. Током процеса слетања је погођен југословенском ватром из митраљеза са земље. Забуна је била могућа јер противавионци нису знали за то да ВВКЈ поседује авион Бф-110 па су га сматрали немачким. Недуго потом га је уништила на земљи посада аеродрома при повлачењу. Пилот је преживео пад авиона. Немачке окупационе снаге пронашле су остатке овог Бф-110Ц-4 након окупације Југославије. Овај авион су покретала два мотора Daimler-Benz DB 601A-1 снаге 1100 KS.

Сродни чланци

Литература

Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945, ВИЗ Београд, 1972.
Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5467-9.
М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014, стр.262, ISBN 978-86-83395-36-1
Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000, ISBN 978-3-8310-9066-2
Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993) Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5

Спољне везе

Mesersmit Bf 110