Корисничке алатке

Алатке сајта


мећикућићи_с_брђанима

Мећикућићи с Брђанима

Мећикућићи с Брђанима је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Зацмиљеше два Мећикућића

0002    На Ливаде више Подгорице

0003    Уз кољено паше Крујанина:

0004    „А помагај, пашо господару!

0005    „Од зулума живјет’ не можемо:

0006    „Уложише н’ Брда сваколика,

0007    „Е не бију с три, четири стране:

0008    „С једне стране ломна гора Црна,

0009    „Она бије хаге и бегове;

0010    „С друге стране племе Бјелопавлић’

0011    „Роби робље, а сијече главе;

0012    „С треће бију крвави Пипери,

0013    „Ћерају ни голема плијена,

0014    „Од воде ни затворише врата.

0015    „Но ни подај војску и топове,

0016    „Да уд’римо на Бјелопавлиће,

0017    „На најдоње село Мартиниће,

0018    „Ђе имаде седам, осам кулах,

0019    „Ми ћемо то село похарати,

0020    „Влашкијех се накидати главах,

0021    „Поробити влахиње ђевојке,

0022    „А оженит’ млоге пашајлије.”

0023    Но им паша ријеч говорио:

0024    „Хај’те јадни, два Мећикућића!

0025    „Ја не имам војске за Брђане,

0026    „Ту је Махмут везир ударио,

0027    „Дочека га Црногорски краљу,

0028    „Пос’јече га војске пет стотинах,

0029    „Отолен се грдан повратио.”

0030    Но му рече Туре Мехмед-ага:

0031    „Ту можемо ласно ударити

0032    „И то ћемо село опалити

0033    „Без мртвога и без рањенога.”

0034    Таде телар у ливаде вика:

0035    „Ко је коњик, коња сигураје!

0036    „Ко је пјешац, сигурај опанке!”

0037    Па се бјеше војска опремила,

0038    И радосно боју узиграла.

0039    Ондолен се сила покренула,

0040    Докле дође Спужу крвавоме,

0041    Ту их срете Мехмед-капетане,

0042    Па је војсци стиму учинио:

0043    Све механе Спушке отворио,

0044    Те сву војску напоји ракијом,

0045    Неваљали с’ јунак учинио;

0046    Оњен су му Турци починули,

0047    Доклен п’јевци у крила уд’рише,

0048    И питоме тице запојаше,

0049    Ондолен се сила подигнула,

0050    Стоји тутањ коњах и јунаках.

0051    Ма је стража војску опазила,

0052    Од Црнацах Пуровић-Јакове,

0053    Пушком меће, „ко је јунак!” вика.

0054    Њега зачу Мартинићка стража,

0055    Пушо Минин су дванаест другах,

0056    Мартинић’ма хабер учинио.

0057    Оно зачу сабља попе Раде,

0058    Скочи попе из бијеле куле,

0059    И он браћу Мартиниће вика,

0060    За њим скочи четиридест другах,

0061    А да Турску силу дочекају;

0062    Потрчаше преко Горевићах

0063    Више куле Ћурановић-Сава;

0064    Али иде по дно села војска,

0065    Шњом се бију оба Бојанића.

0066    Мили Боже, чуда големога!

0067    Ка’ је Турска сила пресилила,

0068    Од градине до поља Бјелиша

0069    Све је Турска сила пресилила,

0070    И све доње село опалише;

0071    Но је мука и невоља љута:

0072    Куће пале, из њих носе благо,

0073    Робе робље, а сијеку главе;

0074    И бијеле куле попалише,

0075    До не могу Стојковића кулу,

0076    У кулу је Стојковићу Лако,

0077    Но га Турска сила опколила,

0078    А једно му Туре бесједило,

0079    Ја од Спужа Цолевић-Омере:

0080    „Бјеж’ из куле, Стојковићу Лако!

0081    „Бјеж’ из куле, да те не горимо.”

0082    Но говори Митар-Стојковићу:

0083    „Ха напријед, курвино копиле!

0084    „Ми смо вама сигурали ручак:

0085    „Из пушаках врућијех крушаках,

0086    „Од ножевах црвенога вина;

0087    „Сад те доћи Брда и крајине,

0088    „Прискочите мало и велико,

0089    „Да се бије боја свеколико.”

0090    Оно рече, танку пушку пали,

0091    Те погоди Спужанин’-Османа,

0092    И од куле одагони Турке.

0093    Обезнани с’ Малесија љута,

0094    Те обрну уз ломну Рудину,

0095    Но се кољу ђеца Мартинићи,

0096    А сили се одржат’ не могу,

0097    Мартинићи плећи обрнули,

0098    Претекоше сабљу попа Рада,

0099    Шњим је јунак Милановић Мушо;

0100    Јунак попе, и од куће му је,

0101    Од образа пали џефердара,

0102    И од војске одвоји војника,

0103    Пос’јече му главу од раменах,

0104    Па је Мушу ријеч говорио:

0105    „У њих Мушо, ако Бога љубиш!

0106    „Ко погине данас од Тураках,

0107    „Тај се хоће вјечно спомениват’.”

0108    Оба танке пушке напунише,

0109    По тројицу убише пушкама;

0110    А од војске пушке попуцале,

0111    Са земљом их мртве саставише,

0112    Узеше им главе и оружје.

0113    Но из војске јунак искочио,

0114    Шабан Ђека Грудски војевода,

0115    Ћаше Туре роба да уфати,

0116    Но не даду ђеца Мартинићи,

0117    Но брањаху робље од Тураках.

0118    И танке су пушке попуцале,

0119    Те војводи срце опалише,

0120    Узеше му главу и оружје.

0121    Таде пуче пушка од Тураках,

0122    Те погоди Марка Миловога,

0123    Паде јунак на зелену траву,

0124    Па дозива Рашка Бојанина:

0125    „Ну ход’, Рашко, жалосна ти мајка!

0126    „На муку се гледају јунаци,

0127    „Узми мога камена шићара,

0128    „Па ако те не убију Турци,

0129    „Те би мене ко жив остануо,

0130    „Предај му га, Божиј ти аманет!”

0131    А што ћу ти веће јаде казат’?

0132    Мартиниће Турци опколише,

0133    Ту на једно седам посјекоше,

0134    А ранише двадест и четири.

0135    Они бјеже к селу Мартинић’ма,

0136    Боја бију, бране рањенике,

0137    Док дођоше к селу Мартинић’ма,

0138    Мартинићи куће оставише,

0139    До Ћелошев не хће Милутине,

0140    Од образа танку пушку пали,

0141    И од војске обали војника.

0142    Ного пуче друга од Тураках,

0143    Милутину срце опалила.

0144    Да да ти је, побро, погледати,

0145    Како пишти робље Мартинићко!

0146    Бој се бије, крв се пролијева,

0147    Крајина се брани од Тураках,

0148    Војска куће Мартинићке пали.

0149    Турчину би до истока рука,

0150    Од истока обрну нерука:

0151    Мало било, ништа не стануло,

0152    Али дође стотина Црнацах,

0153    Пред њима је Пуљев Радоване,

0154    Халакнуше, Бога споменуше,

0155    И Турчина брзо поломише;

0156    Стаде цика танкијех пушаках,

0157    Стаде виска младијех момаках,

0158    Е су момчад на Турчина гибна

0159    И на Турске главе и оружје;

0160    Прах сијева, крв се пролијева;

0161    Тек Пиперске пушке запуцале,

0162    А Турске су буле закукале:

0163    „Куку нама јутрос и до вијек’!

0164    „Ено Пипер удари Турчину,

0165    „Ништа пуштит’, до камена, не те.”

0166    Бјежи војска преко Мартинићах,

0167    А за њоме Брда и крајине,

0168    Угнаше их пољу зеленоме.

0169    Но се загна Пуљев Радоване

0170    Су његову стотину Црнацах,

0171    А на Пулић ниже Мартинићах

0172    На барјаке бега задримскога;

0173    Пушку пали Пулевићу-Мило,

0174    Те погоди бега задримскога,

0175    Па прискочи, уграби му главу,

0176    Мило главу, Радован оружје,

0177    Пет Турскијех посјекоше главах,

0178    А ћерају низ Коприву Турке.

0179    У то индат од Пипера дође,

0180    А стотина и педесет другах

0181    Испријека, не даду лијека,

0182    И убише педесет Тураках.

0183    Брђани их грдне заврнуше,

0184    Двадест и пет главах уграбише,

0185    А мртвијех, ни броја им не ма.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Mećikućići s Brđanima
Mecikucici s Brdjanima

мећикућићи_с_брђанима.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/10 20:40