Корисничке алатке

Алатке сајта


погибија_бећка_аџиманића

Погибија Бећка Аџиманића

Погибија Бећка Аџиманића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Опис

Овдје се описује погибија Бећка Аџиманића, који је један од Турака који врши харач над становништвом Херцеговине и Црне Горе. Између осталога је убио седамнаест људи. Двије групе Срба које воде Шћепан Радојев и Спасоје Грујичић се скупе у хајдуке и поставе засједу Турцима, који не очекују ништа такво због снијега и зиме. Након три-четири дана Турци падају у засједу, и сви су поубијани без српских губитака.

Текст пјесме

0001    Приђе зоре и приђе сванућа

0002    Шаровита књига полећела

0003    Од Голије из Ерцеговине

0004    Од сокола Горановић-вука;

0005    Колико је итро полећела,

0006    За дан дође Кчеву каменоме,

0007    А отолен селу Марковини

0008    А на руке Радојев’ Шћепану.

0009    Овако га Вуче поздравио:

0010    „О Шћепане, мио побратиме!

0011    “Знаш ли, побро, није давно било,

0012    „Кад удари војска на Луково,

0013    “Те Луково равно опалисте,

0014    „Ти си онда брата изгубио,

0015    “Којег су ти посјекли грађани,

0016    „Па си скоро у чету одио

0017    “Око б’јела Нишицкога града,

0018    „Не би л’ брата осветио свога.

0019    “Не могу ти ниђе запанути,

0020    „Да пос’јечеш добра грађанина.

0021    “Ма т’ је сада згода испанула,

0022    „Те ћеш брата свога осветити,

0023    “Јер је прошла грацка буљумбаша,

0024    „Буљумбаша Аџиманић-Бећо,

0025    “Око њега седам-осам друга,

0026    „Отишли су Гацку широкоме,

0027    “А да прште сиротињу рају,

0028    „Ка што су се научили Турци.

0029    “Пак ће скоро низ Дугу наљести

0030    „Не боји се од Црногораца,

0031    “Јер је пао снијег у планине.

0032    „Но Шћепане, ја те Богом кумим,

0033    “Ти покупи неколико друга,

0034    „Доведи их у Дугу крваву,

0035    “Еда би ти Бог и срећа дала,

0036    „Да изгубиш српскога катила,

0037    “Који пршти сиротињу рају,

0038    „А запада на друм у планине,

0039    “Те сијече младе Црногорце;

0040    „Седамнаест што је окинуо

0041    “До сад младих црногорских глава.„

0042    Кад Шћепану ситна књига дође,

0043    И кад виђе што му књига пише,

0044    Од радости на ноге скочио,

0045    Пак је момче једно оправио

0046    До крвава Кчева на крајину

0047    До сокола Грујичић-Спасоја.

0048    Овако му Шћепан поручио:

0049    “Чуј, Спасоје, Чевска арамбашо,

0050    „Ти покупи неколико друга,

0051    “Ма их бирај Кчеву каменоме,

0052    „Па ме чекај долу Тутиноме,

0053    “Док наљезем, и чету доведем,

0054    „Јере ћемо у Дугу одити,

0055    “Да чекамо од Нишића Турке.

0056    „Сад ово је бијела неђеља,

0057    “А пануо шнијег у планине,

0058    „Сад вријеме нијие четовању,

0059    “Па се садек и не боје Турци.„

0060    Кад Спасоје оно разумио,

0061    Једанак је на ноге скочио,

0062    Па изабра тридесет момака,

0063    Приправише на ноге опанке,

0064    И у торбе лаке брашњенике,

0065    Па отолен чета окренула,

0066    Докле Долу Тутиноме дође.

0067    Ту Спасоје с четом починуо,

0068    Те причека Радојев’ Шћепана.

0069    Мало било, млого не трајало,

0070    Ал’ ето ти Радојев Шћепане,

0071    За њим иду тридесет момака.

0072    Ту се двије чете смијешаше,

0073    Па отолен једнак окренуше,

0074    Пријеђоше брдо Лигунара,

0075    Уљегоше уз равне Рудине,

0076    Док дођоше у Утес планину.

0077    Наврх њега чета починула,

0078    Те се мало мора одморила,

0079    Па отолен низ Утес планину,

0080    Докле сиђе на Дугу крваву.

0081    Па запали око друма пута,

0082    Више себе стражу истурили.

0083    На стражу је Радојев Шћепане,

0084    Погледује Крсцу и Голији.

0085    Ту чекаше три четири дана,

0086    Кад четврти данак освануо,

0087    Тек Голију огријало сунце,

0088    Кад погледа Радојев Шћепане,

0089    Од Голије изљегоше Турци,

0090    Пред њима је одмакнуо Бећко

0091    Колико би вргла пушка мала.

0092    Итро Шћепан у дружину дође,

0093    Све им право и како је каза.

0094    Па дружину разредио дивно,

0095    По два друга око друма пута.

0096    Радојевић на друм запануо,

0097    Па дружини својој бесједио:

0098    “Немој који пушку опалити,

0099    „Докле пукне мога џевердара,

0100    “Е ћу гађат’ грацку буљумбашу.„

0101    Сва дружина њега послушала.

0102    Кадек на њих наљегоше Турци,

0103    Радојевић џефердара пали,

0104    Те погоди грацку буљумбашу

0105    Међу токе у прси широке.

0106    Паде Бећко у зелену траву,

0107    А припаде Грујичић Спасоје

0108    С јатаганом у бијеле руке,

0109    Те Бећкову одас’јече главу.

0110    Тадер млоге пушке запуцаше,

0111    Јадни Турци земљи попадаше;

0112    Црногорци пушке истурили,

0113    Јатагане ноже повадили,

0114    Па у Турке уриш учинише,

0115    Не пуштише жива ђавољега,

0116    Ни да кажу ђе су погинули,

0117    Узеше им главе и оружје,

0118    Побјегоше зеленом планином.

0119    Од њих нема друга ниједнога

0120    Ни мртвога нити рањенога.

0121    Кад су дошли на Кчево крваво,

0122    Ту су шемлук вељи учинили,

0123    Сваки здраво на дворове пође

0124    С вељом поштом и образом св’јетлим.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Pogibija Becka Adzimanica

погибија_бећка_аџиманића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 13:57