Отмица и избављање сењских дјевојака је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Књигу пише Мејо од Видина

0002    У тавници Сењанина Иве

0003    Па је шиље своме побратиму,

0004    На кољено Брдарић Мерџану,

0005    У књизи му овако говори:

0006    „Да мој брате, Брдарић-Мерџане,

0007    Ил’ не чујеш ил’ не мариш за ме,

0008    Па не вадиш мене из тавнице

0009    Јал’ за благо јал’ за коње вране?

0010    Тешки сам ти допаднуо мука

0011    У тавници Сењанина Иве!“

0012    Кад је књигу побре разгледао,

0013    Одма другу Меји отписује:

0014    „Да мој брате, од Видина Мејо,

0015    И ја чујем и ја марим за те,

0016    Али заман, помоћи не могу,

0017    Пустог нам је понестало блага,

0018    Врани су нам коњи оронули,

0019    Оронули па и повјештали

0020    Сир и масло на море носећи

0021    И отуда чоју доносећи

0022    Да се кроје синовом доламе!“

0023    Опет Мејо другу књигу пише,

0024    Те је шаље Брдарић-Мерџану,

0025    У књизи му овако говори:

0026    „Да мој побре, Брдарић-Мерџане,

0027    Ти отиди б’јелу двору моме,

0028    На кољено Шими барјактару,

0029    Од мене га лијепо поздрави,

0030    Па развијте свилена барјака,

0031    Сакупите тридесет јунака,

0032    Вас тридесет, а шездесет коња,

0033    Један јунак, а на два коњица,

0034    С њима иди на равно бусење,

0035    Куд пролазе девојке на воду,

0036    На свакој је ђердан од дуката,

0037    Од дуката и ситна бисера ─

0038    Један ђердан на сењској девојки

0039    Све триест вас оженит мог’о би,

0040    А некмоли једног искупити!“

0041    То дочуо Сењанину Иво,

0042    Па он шеће сестрици Марици,

0043    Те је њојзи тијо беседио:

0044    „Сејо моја, јединице Маро,

0045    Опремај се како лепше знадеш,

0046    Мећи на се и свилу и злато,

0047    На врат вежи ђердан од дуката,

0048    Од дуката и ситна бисера,

0049    Па ти иди Јели Кружићевој,

0050    Реци њојзи нек се исто спрема;

0051    Ви зовите по Сењу дјевојке

0052    И шећите младе на водицу!“

0053    То је брта послушала Мара,

0054    Опрема се што год лепше знаде,

0055    На се меће и свилу и злато,

0056    На врат веже ђердан од дуката,

0057    Од дуката и ситна бисера,

0058    Који вреди два царева града.

0059    П’ онда шеће Јели Кружићевој,

0060    И Јела се тако оправила,

0061    Сакупише по Сењу дјевојке

0062    И одоше на воду студену.

0063    На бусији бистроме студенцу

0064    Свака своје налила је суде,

0065    А што им воде заостало,

0066    С тим се оне поливале младе.

0067    Поливала Мара Иванова

0068    Другарицу Кружићеву Јелу;

0069    Беседи јој Јела Кружићева:

0070    „Не поливај, сестро Иванова,

0071    Тебе Турци вином поливали!“

0072    Јели вели Мара Иванова:

0073    „Другарице, Јело Кружићева,

0074    Не куни ме, тако т’ дјевовања,

0075    Не куни ме тако наопако!

0076    Ноћеске сам чудан санак снила,

0077    Чудан санак добрим наслутио ─

0078    Да ми знаде мој братац Иване,

0079    Не б’ ми дао ни пред двор изићи,

0080    А камоли на бусију доћи! “

0081    Беседила Кружићева Јела:

0082    „Другарице, Иванова сејо,

0083    Кажи мени шта си ноћас снила!

0084    Ја сам млада, али сам досетна,

0085    Многом сам се досетила санку,

0086    Можда ћу се и твом досетити!“

0087    Казује јој сестра Иванова:

0088    „Ја сам снила зелено језеро,

0089    По језеру силне утве плове

0090    И пред њима до две златокриле ─

0091    Сву су воду утве помутиле

0092    И по води пену начиниле.

0093    К њима слеће јато јастребова,

0094    Те разнеше утве златокриле ─

0095    У том сам се разабрала млада!“

0096    Сан толкује Кружићева Јела

0097    И дружини ’вако беседила:

0098    „Граб’те воду, жалосне дјевојке,

0099    Па бјежимо двору бијеломе,

0100    Јер све ће нас поватати Турци,

0101    Поватати, одвести у робље!

0102    Што си снила зелено језеро,

0103    То је ова водица студена;

0104    По језеру силне утве плове

0105    И пред њима до две златокриле,

0106    То смо, друго, ми до две господске

0107    И остале за нама дјевојке!“

0108    Јошт сан Јела и не истолкова,

0109    Ал’ ето ти млади јаничара,

0110    Ударише Турци на дјевојке,

0111    Поваташе све сењске дјевојке ─

0112    Шиме вата Јелу Кружићеву,

0113    А Брдарић сестру Иванову,

0114    Па се даше Турци у одбјеге.

0115    За њима се потера повија,

0116    Па отеше од Сења дјевојке

0117    И отеше Јелу Кружићеву

0118    Од Турчина Шиме барјактара.

0119    Утече им Брдарић Мерџану,

0120    Он однесе сестру Иванову,

0121    Па је меће за се на коњица,

0122    Три пута је опасао пасом,

0123    А четврти од сабље кајасом.

0124    Мила му је, на њу се обзире,

0125    Драга му је, с њоме проговара:

0126    „Душо моја, лепото девојко,

0127    Јесу л’ теби у вољи сватови,

0128    Јесам ли ти мио ђувегија?“

0129    Мара силом Турчину говори:

0130    „Јесу мени у вољи сватови

0131    И ти си ми мио ђувегија,

0132    Ал’ се томе ја надала нисам

0133    Да бијеле дарове понесем ─

0134    Стани, дакле, незнан ђувегијо,

0135    Стан’ почекај мало, замалена,

0136    У мене су браћа милостива,

0137    За мном ћеду донети дарове

0138    И тебе ми л’јепо даривати!“

0139    Превари се Брдарић Мерџане,

0140    Превари га гуја у њедарцу,

0141    Па се слази са коња витеза,

0142    Јунак стере зелену доламу,

0143    Аљку стере на зелену траву,

0144    Доле леже да очи одмори,

0145    Па беседи Мари Ивановој:

0146    „Душо моја, лепото дјевојко,

0147    Поишти ме по црну перчину

0148    Не би ли ме сладје успавала!“

0149    Јошт говори Мари Ивановој:

0150    „Душо моја, лепото дјевојко,

0151    С тобом пређо земљу и градове,

0152    Прођо турску кано и каурску,

0153    Ја не пита чијега си рода,

0154    Чијег рода, чијег ли племена?“

0155    Одговара Иванова Мара:

0156    „Имам брата Сењанина Иву,

0157    Имам стрица Перу Мрконића,

0158    Тетак ми је Јанко Десанчићу,

0159    А ујко ми Гојко Жегарчићу,

0160    Пријатељи сви сењски јунаци!“

0161    Мари вели Брдарић Мерџане:

0162    „Ти си, душо, рода великога,

0163    Ја сам јунак рода маленога,

0164    А скоро сам чудан санак снио

0165    Змија ми се око врата вила

0166    И сабља ће око русе главе!“

0167    Истом Туре у ријечи било,

0168    Ал’ ето ти у гори потере,

0169    Зарзаше коњи Иванови,

0170    Зарзаше у гори зеленој.

0171    Кликну соко Пере Мрконића,

0172    Пуче пушка Јанка Десанчића,

0173    Сину сабља Гојка Жегарчића

0174    Баш над главом Брдарић Мерџана.

0175    Ђипила је лепота дјевојка

0176    И за оштру сабљу приватила,

0177    Па бесједи ујку Жегарчићу:

0178    „Нека, ујко, такога јунака!“

0179    Срдито јој ујко проговара:

0180    „Себи руке, нећака дјевојко,

0181    Тврда вјера, оцећ’ ћу ти главу!“

0182    Ману сабљом, растави га с главом.

0183    Повратише и Мару дјевојку,

0184    А Мерџану спремише дарове

0185    Брез динара и жице танане ─

0186    Само једном од сабље измајем,

0187    Па одоше двору бијеломе

0188    Пјевајући, коње играјући;

0189    Мерџан оста на трави дремајућ’,

0190    Сужан Мејо у тавници Иве

0191    Чекајући од побре помоћи.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Otmica i izbavljanje senjskih djevojaka