Два брата

Два брата је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Двије су се војске подигнуле,

0002    једно ми је од Беча ћесаре,

0003    а друго је цар-Отмановићу,

0004    и те силе пале у Косово,

0005    и ту стоје за петнаес’ данах,

0006    ни се бише, ни дома идоше,

0007    ни чинише станка икаквога.

0008    До пошета једно момче младо,

0009    момче младо мали Радоване,

0010    он пошета од чадора свога,

0011    те к ћесару шета у ордију,

0012    кад к ћесару дође у ордију,

0013    приступи му руци и кољену,

0014    и чак доље и папучи жутој,

0015    при себе га ћесар пригрлио,

0016    па је њему ријеч бесједио:

0017    „Добро доша, добар крајишниче,

0018    који чуваш наоколо војску!

0019    Је л’ ти здраво војска наоколо?“

0020    Радован му ријеч бесједио:

0021    „О ћесаре, драги господаре“!

0022    Здраво ми је наоколо војска,

0023    но већ има и петнаес’ данах,

0024    ка смо пали у поље Косово,

0025    ни се бисмо, ни дома идосмо,

0026    ни чињесмо станка икаквога,

0027    је ли тестир књигу окитити,

0028    послати је цару у ордију

0029    да ми пошље на мејдан јунака

0030    на Ситницу на воду студену?„

0031    Кад то чуо од Беча ћесаре,

0032    Радовану те је бесједио:

0033    “А јест’ тестир, моја вјерна слуго!

0034    А јест’ тестир и девет ако ћеш.„

0035    То кад чуо мали Радоване,

0036    он пошета до шатора свога,

0037    тек ли Раде под шатором дође,

0038    окитио лист књиге бијеле,

0039    а посла је цару у ордију:

0040    “Е чули ме, цар-Отмановићу!

0041    Виђи царе, што ти ситна каже:

0042    ево има и петнаес’ данах

0043    ка смо пали у бојно Косово,

0044    ни се бисмо, ни дома идосмо,

0045    ни чинисмо станка икаквога,

0046    но чу ли ме, цар-Отмановићу,

0047    ти ми пошљи на мејдан јунака,

0048    на Ситницу на воду студену.„

0049    А кад цару она књига дође,

0050    нимало ми мила не бијаше,

0051    ма му друга бити не могаше,

0052    но пустио у војску телала,

0053    виче телал један дан до подне,

0054    тад’ он нађе за мејдан јунака,

0055    оправи га на воду Ситницу,

0056    текле Туре на Ситницу дође,

0057    угледа га бијело Латинче

0058    па потрча Раду до дорина,

0059    потеже му све колане редом,

0060    заузда га немаћнијем клипом

0061    а покри га пунијем дланијем,

0062    натури му суру међедину

0063    па потрча Раду до чадора,

0064    Радовану ријеч бесједио:

0065    “Ај устани, Раде господаре!

0066    Ено тебе на мејдан јунака,

0067    на Ситницу на воду студену.„

0068    А кад чуо мали Радоване,

0069    скаче јунак ка да се помами,

0070    на готова засједе дорина,

0071    поигра га пољем Косовијем,

0072    кад се води примицаше близу,

0073    задрхтаје пунијем дланије,

0074    а зашкрипа од међеда глава,

0075    кано да је на међеду жива.

0076    То виђе га Туре на Ситницу,

0077    плећи даде а утећи оде,

0078    но му Раде бјежат не даваше,

0079    ђе га стиже ту му главу диже,

0080    а узе му коња и оруже

0081    и његово дивно одијело,

0082    па отиде под чадора свога

0083    те написа лист књиге бијеле,

0084    а цару је посла у ордију:

0085    “Чули мене, Отмановић-царе!

0086    Ти ми пошљи на мејдан јунака,

0087    на Ситницу на воду студену,

0088    да јунаци мејдан дијелимо.„

0089    А кад цару она књига дође,

0090    нимало му мила не биваше,

0091    но му друга бити не можаше,

0092    па пуштио у војску телала,

0093    телал виче три бијела дана,

0094    докле нађе на мејдан јунака,

0095    оправи га на воду Ситницу,

0096    тек ли Туре на Ситницу дође,

0097    угледа га бијело Латинче,

0098    па потрча Раду до дорина,

0099    потеже му на споне колане,

0100    зауда га нематнијем клипом

0101    а покри га пунијем дланијем,

0102    натури му суру међедину,

0103    па потрча Раду до чадора,

0104    Радовану ријеч бесједио:

0105    “А устани, мали Радоване!

0106    ено тебе на мејдан јунака.„

0107    Кад то чуо мали Радоване,

0108    он скочио од земље на ноге,

0109    за готова засједе дорина,

0110    па га игра пољем Косовијем,

0111    кад се води примицаше близу,

0112    он задркта пунијем дланијем,

0113    а зашкрипа суром међедином,

0114    а зашклапта од међеда глава,

0115    кано да је на међеду жива.

0116    Кад га Туре виђе на Ситницу,

0117    плећи даде а бјежати пође,

0118    Радован му бјежат не даваше,

0119    ђе га стиже ту му главу диже,

0120    узео му коња и оруже,

0121    и његово дивно одијело,

0122    па отиде под чадору своме,

0123    пак опета књигу написао

0124    те је шаље цару у ордију:

0125    “Ај чу ли ме, Отмановић-царе!

0126    Ти ми пошљи на мејдан јунака,

0127    на Ситницу на воду студену,

0128    да озбиља мејдан дијелимо.„

0129    Када цару она књига дође,

0130    нимало му мила не биваше,

0131    ма друга му бити не могаше,

0132    па пуштао у војску телала,

0133    телал виче за неђељу данах,

0134    телал виче ништа не извиче,

0135    не нађе се у цара јунака

0136    ко ће поћи на воду Ситницу,

0137    на Ситницу на мејдан кауру.

0138    Љуто се је царе наједио,

0139    а остру је ћорду извадио,

0140    те сијече лале и везире,

0141    до једне се лале догоњаше,

0142    но му лала аман заискаје.:

0143    “Аман, царе, драги господаре„

0144    На дом имам једну вјерну слугу,

0145    етакве је по крајинах нејма,

0146    како чује за каква каура,

0147    да он Туре на мејдан позива,

0148    да их зове на воду Ситницу,

0149    он све гоји својега вранчића

0150    а да му се боље разиграје,

0151    по мејдану тамо и овамо.“

0152    Томе царе аман учинио,

0153    докле оде на своје дворове,

0154    а кад лала на дворове дође,

0155    Усеину ријеч бејсеђаше:

0156    „Хусеине, моја вјерна слуго!

0157    Јес’ ли чуо, је л’ ти ко кажева,

0158    а какав је каур постануо

0159    те он Турке на мејдан зазива

0160    ни један му изић на смијаше?

0161    Но чу ли ме, моја вјерна слуго,

0162    ајд’ изиди на мејдан кауру,

0163    ако теби бог и срећа дадне,

0164    те донесеш од каура главу,

0165    кунем ти се, а вјеру ти дајем

0166    даћу теби цио товар блага.“

0167    А кад чуо Усеине луди,

0168    он изводи својега вранчића,

0169    оседла га што може најљепше,

0170    а тури се њему на рамена,

0171    па отиде пољем Косовијем,

0172    докле Туре на Ситницу дође,

0173    на Ситницу копје побадаше,

0174    а за копје коња савезаше,

0175    пак он свуче црљену доламу,

0176    те он клања и абдест узима

0177    и моли се богу по закону.

0178    Угледа га бијело Латинче

0179    па потрча Раду до дорина,

0180    потеже му на споне колане,

0181    заузда га немаћнијем клипом,

0182    и накри га пунијем дланијем,

0183    натури му суру међедину,

0184    а потрча Раду до чадора

0185    те је њему ријеч бесједио:

0186    „А устани, Раде господаре!

0187    Ено тебе на мејдан јунака,

0188    ђе је добра коња одјахао,

0189    а пред коњем копје усадио,

0190    свукао је црљену доламу

0191    те он клања и авдес узима

0192    и мили се богу по закону.“

0193    А кад чуо мали Радоване,

0194    скочио је од земље на ноге,

0195    за готова засједе дорина,

0196    разигра га пољем Косовијем,

0197    кад се води примакнуо близу,

0198    он задркта пунијем дланијем,

0199    а зашкрипта суром међедином,

0200    а зашклапта од међеда глава,

0201    кано да је на међеду жива.

0202    Кад га Туре виђе на Ситницу,

0203    теке му се Туре насмјехује,

0204    и њему је ријеч бесједио:

0205    „Бака ђиди, чудна каурина!

0206    Чим он страши на Ситницу Турке?

0207    А тако ми обје не испале,

0208    видио сам и међеда жива,

0209    а некмоли од међеда главу.“

0210    Тек се сташе два добра јунака,

0211    тек се сташе, тек се ударише:

0212    Но кудије Туре удараше,

0213    онудије огањ сијеваше,

0214    а кудије Раде удараше,

0215    онудије црна крв лијаше

0216    по три литре меса отпадаше.

0217    Ал’ је Туре мудро и лукаво

0218    на сабљу му сабљу надаваше

0219    докле им се сабље поломише,

0220    бацише их у зелену траву,

0221    од добријех коњах одскочише,

0222    за бијела грла с’ уватише

0223    те се носе покрај воде ладне

0224    докле оба пјене попануле,

0225    Радована бјеле и крваве,

0226    а Турчину тек бијеле само;

0227    махну Туре з десне на лијеву

0228    удри Радом у зелену траву

0229    па припаде савеза му руке,

0230    ал’ Радован ријеч бесјеђаше:

0231    „Аман, Туре, ако бога љубиш“

0232    Имаћеш ми кад одрубит главу,

0233    да ја знадем од кога погибох,

0234    од кога си града и народа,

0235    од кога ли јуначка кољена?„

0236    На то вели Туре Хусејине:

0237    “А тако ми, силан каурине!

0238    Нејмам ти се по коме казати,

0239    но сам и ра јодом од каура,

0240    а сад нејмам од рода никога,

0241    до некаква мала Радована,

0242    сада ми га у кауре кажу

0243    да је добар јунак испануо.„

0244    На то вели мали Радоване:

0245    “А ти ли си, брате Миловане!

0246    Ја сам главом мали Радоване,

0247    јесте ово, већ другога нејма.„

0248    Када су се браћа познавала,

0249    ту брат брату одријеши руке,

0250    Раде паса свилена отпаса,

0251    те свом брату ране увијаше

0252    па одоше к бечкоме ћесару.

0253    Кад их виђе од Беча ћесаре,

0254    ђе су браћа оба к њему дошла,

0255    њима даје три товара блага

0256    и чудан је шенлук учинио,

0257    оборио триста баљемезах.

0258    Кад на јутру јутро освануло,

0259    ал’ Тураках у Косово нејма,

0260    побјегоше ка Стамболу граду

0261    те свом цару да огуле браду.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
Штампање