Млади Марјан и Арнаут-Осман
Млади Марјан и Арнаут-Осман је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.
Текст пјесме
0001 Књигу пише од Удбине Панџа,
0002 Те је шаље у Сијење Иве:
0003 „Да ме чујеш, Сијењанин-Иво!
0004 „Хајде мене мору на закуке
0005 „На мирење и на братимење:
0006 „Доста било боја по крајина,
0007 „Доста нама гинуше јунаци,
0008 „Но ми хајде мира да чинимо;
0009 „Ал’ да чујеш, Сијењанин-Иво!
0010 „Не поведи сестрића твојега,
0011 „Баш сестрића млада Маријана,
0012 „И ја не ћу Арнаут Османа,
0013 „Јер су оба кавгаџије млади,
0014 „Те ће нама заденути кавгу,
0015 „Сви можемо изгинути лудо.”
0016 Књига оде Сијењанин-Иве.
0017 Кад он виде, што му књига каже,
0018 То је Иве врло мило било,
0019 Те он купи по Сењу јунаке,
0020 Сакупио тридесет јунака,
0021 А све крадом од сестрића свога,
0022 Од сестрића млада Маријана,
0023 Крадом оде из бијела Сења,
0024 Још за ноћи, мору на закуке,
0025 На мору га јутро освануло;
0026 Ал’ пре њега уграбили Турци,
0027 Уграбили, и совру завили,
0028 Поседали један до другога,
0029 Уврх совре Панџа од Удбине
0030 И до њега Арнаут-Османе.
0031 Како дође Сијењанин Ива,
0032 Он Турцима Божу помоћ даје,
0033 И сви Турци на ноге устали,
0034 Баш устаде панџа од Удбине,
0035 Руке шири, те се шњиме љуби,
0036 Сваки њему Божу помоћ прима,
0037 Ал’ не прима Арнаут-Османе,
0038 Нит’ се курва од места помера,
0039 Преко гледа Сијењанин-Иву.
0040 Ал’ Ивану место начинише
0041 До истога Панџе Усеина,
0042 С друге стране Арнаут-Османе,
0043 А остале један до другога,
0044 Измешаше и Србе и Турке,
0045 Па узеше рујно пити вино.
0046 Вино пије Панџа од Удбине,
0047 И наздрави Сијењанин-Иве;
0048 Вино пије Сијењанин Ива,
0049 А наздрави Арнаут-Осману;
0050 Кад Осману чаша вина дође,
0051 Он наздрави другу покрај себе:
0052 „Здрав си брате! Да пијемо вино,
0053 „Ни за здравље цара ни ћесара,
0054 „Нити каке проче поглавара,
0055 „Но једнога доброга јунака,
0056 „Ко ће данас заподенут’ кавгу;
0057 „Ја баш њему напијам у здравље.”
0058 То наздрави, па попио вино,
0059 Тада редом низа совру дају,
0060 Вино пију и Срби и Турци.
0061 Препаде се Сијењанин Ива
0062 Од беседе Арнаут-Османа,
0063 Те од срца лоше уздануо
0064 За својега млада Маријана,
0065 И погледа ка бијелем Сењу.
0066 Неко види, неко и не види.
0067 Де Иване гледа ка Сијењу,
0068 Добро види Арнаут-Османе,
0069 Па говори Сијењанин-Иве:
0070 „Курво једна, Сијењанин-Иво!
0071 „Што то често гледаш ка Сијењу?
0072 „Ти се надаш од Сења индату,
0073 „Ти све нама од преваре радиш.”
0074 А говори Сијењанин Ива:
0075 „Вера моја тако ми помогла!
0076 „Не надам се од Сења индату,
0077 „Нит’ ја вама од преваре радим.”
0078 У те речи Сијењанин-Иве
0079 Прамен се је магле заденуо
0080 Преко поља од Сијења бела,
0081 Право иде мору на закуке;
0082 Неко види, неко и не види,
0083 Добро види Арнаут-Османе,
0084 Руком дара Сијењанин-Иву:
0085 „Знаш ли, каже, Сијењанин-Иво,
0086 „На што магла од Сијења слути,
0087 „Која иде на море дебело?”
0088 То Ивану врло мило било:
0089 „Све на добро, вели, ако Бог да!
0090 „Ја се надам добрем берићету.”
0091 То је мало постајало време,
0092 Та се магла примакнула близу,
0093 Тек из магле јунак искочио,
0094 Баш на вранцу млади Маријане.
0095 Како јунак у дружину дође,
0096 Он одседе вранца дебелога,
0097 У дружину Божу помоћ даје:
0098 „Божа помоћ и Срби и Турци!”
0099 Све на ноге устануло било,
0100 Ал’ најпрви Арнаут-Османе,
0101 Руке шрири, те се шњиме љуби,
0102 Па Марјану место начињаше
0103 До онога Панџе Хусеина,
0104 Али не ће млади Маријане,
0105 Но он седе те баш до Османа,
0106 Па му даше добродошну вина.
0107 Прекрсти се млади Маријане
0108 И помену Бога по закону,
0109 Па наздрави другу покрај себе:
0110 „Здрав си, брате! Да пијемо вино,
0111 „Ни за здравље цара ни ћесара,
0112 „Нити друге проче поглавара,
0113 „Но једнога доброга јунака,
0114 „Што ће данас заподенут’ кавгу;
0115 „Ја баш њему напијам у здравље.”
0116 То беседи па се напи вина,
0117 Меће очи по дружине редом,
0118 Како му је измешано друсто,
0119 Све измешан Србин до Турчина.
0120 Кад то гледа млади Маријане,
0121 Неко види, неко и не види,
0122 Добро види Арнаут-Османе,
0123 Арнаутски друсту говорио:
0124 „Црн ви живот! Изела ве змија!
0125 „Видите ли, да смо изгинули,
0126 „Како ватра између нас дође!
0127 „Како гледа тамо и онамо,
0128 „Двоји Србе између Турака:
0129 „Ви’ш, да хоће да подене кавгу;
0130 „Већ ни ништа чекат’ није вајде,
0131 „Но удрите сваки свога друга,
0132 „Ја ћу најпре млада Маријана.”
0133 То беседи Арнаут-Османе,
0134 А баш мисли, да нико не знаде
0135 Од Сењана до Ивина друста;
0136 Ал’ да видиш чуда великога!
0137 Добро знаде, баш који ваљаде:
0138 Разабрао млади Маријане,
0139 Па поскочи, ка’ да се помами,
0140 А отрже сабљу пламениту,
0141 Те удара Арнаут-Османа,
0142 Од једнога два комата гради;
0143 Па у Турке јуриш учинио,
0144 Док се мало време одморио,
0145 Обрну се, шта је учинио:
0146 Од тридесет шездесет зградио,
0147 И најзад је Панџу погубио,
0148 Па до Иве сабљу дотерао,
0149 Да га није садржало друсто,
0150 И њега би онде погубио,
0151 Зашто држи веру у Турчину.
Друга верзија пјесме
0001 Књигу пише од крајине Мујо,
0002 А шиље је побратиму своме
0003 А на име од Сибиња Јанку:
0004 „Море чу ли, драги побратиме!
0005 „Мож’ ли знати, јес’ ли запазио,
0006 „Када смо се, побро, братимили,
0007 „Братимисмо, али не извршисмо?
0008 „Ти окупи тридесет бановах,
0009 „Но не зови бановац-Секула,
0010 „Шњима ходи у поље Косово;
0011 „Ја ћу довест’ тридест Удбињанах,
0012 „Не ћу звати мојега сестрића,
0013 „А сестрића Грубац-Осман-агу:
0014 „У вино се љуте пјанџије,
0015 „У дружину брзе кавгаџије,
0016 „Па под шатор кад се састанемо
0017 „Од пјаности т’ заменути кавгу.”
0018 Кад је Јанка књига допанула,
0019 И он виђе, што му ситна пише,
0020 Он се мучи, што ће од Секуле;
0021 Секулу је насак преварио;
0022 Но је Јанко љуби говорио:
0023 „Немој, љубо, доказат’ Секули,
0024 „Ја на станак у Косово пођох
0025 „Побратиму од крајине Мују.”
0026 Оно рече, на ноге скочио
0027 И поведе тридесет бановах.
0028 Када Јанко у Косово дође,
0029 И ту Турке под шатором нађе,
0030 Међу њима Грубац Осман-ага.
0031 Кад је Мујо угледао Јанка,
0032 Скочи Туре од земље на ноге,
0033 Руке шире, у лица се љубе;
0034 Па им Турци мјесто учинише,
0035 Па им дају вино и ракију.
0036 Кад се рујна понапише вина,
0037 Тадер рече од крајине Мујо:
0038 „О сестрићу, Грубац-Осман-ага!
0039 „Знаш ли, Туре, што смо говорили?
0040 „Ти уфати побратима мога,
0041 „Па му свежи наопако руке.”
0042 Скочи Туре, ријеч не чинило,
0043 И повеза Јанка с бановима;
0044 Тадер рече војевода Јанко:
0045 „А ох мене! Мој мио сестрићу!
0046 „Да си овђе с твоијем ујаком,
0047 „Не би мене савезали Турци.”
0048 Секула је дома остануо,
0049 И њега је санак преварио,
0050 Брзо заспа, хитро поскочио,
0051 Е је ружан санак угледао,
0052 Својој ујни санак кажевао:
0053 „Чу ли мене, моја мила ујна!
0054 „Мало заспах, виђех санак ружан
0055 „За ујака војеводу Јанка:
0056 „Провре вода мутна и крвава,
0057 „Она провре преосред Косова,
0058 „И дофати ујака мојега,
0059 „Понесе му коња и оружје;—
0060 „Да ј’ отиша’ на станак Турцима,
0061 „Ја бих река’, да би погинуо.”
0062 А ујна му ријеч говорила:
0063 „Кам да није, дијете Секула!
0064 „Отиша’ је Јанко у Косово,
0065 „А на станак од крајине Мују;
0066 „Данас ће га Турци изгубити.”
0067 А кад зачу дијете Секула,
0068 Узе брзо коња и оружје,
0069 Па потрча у поље Косово;
0070 Он нагони Косовијем вранца,
0071 Пред њим биза самовољна пође,
0072 Па Турскога обиде шатора,
0073 Она Јанку уз кољено дође,
0074 Пита Јанка од крајине Мујо:
0075 „А за Бога побратиме драги!
0076 „Чија биза од планине дође,
0077 „Те обиде шатора мојега,
0078 „Она тебе уз кољено дође?
0079 „А каква је, јад је задесио!
0080 „Окована у фереџу златну;
0081 „Бог зна, има добра господара.”
0082 А Јанко му ријеч говорио:
0083 „Чу ли мене, драги побратиме!
0084 „Ово ми је биза Секулова,
0085 „Кад идемо друмом кроз планину,
0086 „Обидује многе каравуле,
0087 „А да мене не запану Турци.”
0088 У то скочи од крајине Мујо,
0089 И погледа пољем Косовијем,
0090 Али виђе коња и јунака,
0091 Жестоко ли зечки поскакује!
0092 Од друмовах маглу подизаше,
0093 Од копитах ватра сијеваше;
0094 А виђе га од крајине Мујо,
0095 Хитро пита побратима свога:
0096 „А за Бога, побратиме Јанко!
0097 „Откуд вама љетни дажд находи?
0098 „Јер је паламагла Косовијем,
0099 „Сијевају из магле свијеће.”
0100 Скочи Јанко, гледа низ Косово,
0101 Угледао врана и Секула,
0102 Побратиму ријеч говорио.
0103 „Није, побро, даждиц Косовијем;
0104 „Сушна магла и сушница муња,
0105 „Која ће ни јаде запијеват’;
0106 „Ево иде дијете Секула,
0107 „На дајка се напучио свога,
0108 „Е сам њега дома оставио.”
0109 Тадер рече од крајине Мујо;
0110 „О сестрићу, Грубац-Осман-ага!
0111 „Отидиде на друм пред Секулом,
0112 „Те му спути наопако руке,
0113 „Доведи га мене под шатором,
0114 „Да не чини пакост од Тураках.”
0115 Скочи Туре, коња узјахало,
0116 И отиде на друм пред Секулом,
0117 И Секули ријеч говорио:
0118 „Вежи руке, бановац-Секула!
0119 „Иди мудро, не погини лудо!”
0120 Секула му ријеч говорио:
0121 „О Турчине, жељела те мајка!
0122 „Мене ј’ мајка на рођењу клела,
0123 „Од једнога да не вежем руке.”
0124 И разгрну међедину суру,
0125 Те извади топуз из терћије,
0126 Њим удари Грубац-Осман-агу,
0127 Паде Осман у зелену траву,
0128 Секула му руке савезао,
0129 Остави га насред друма пута,
0130 Па потрча Турскому шатору,
0131 И Турски је шатор обиграо,
0132 Па Турцима ријеч бесједио:
0133 „Веж’те руке, пасја вјеро Турци!”
0134 Кад то зачу од крајине Мујо,
0135 Свој дружини савезао руке
0136 Он Турцима, а Секула њему;
0137 Па уљеже под шатор Секула,
0138 Све избачи Турке и банове,
0139 Избачи их насред Косовога,
0140 Да их пече сунце Петровога.
0141 Па почину под шатор Секула,
0142 Девет лулах попио дувана;
0143 Па изиде насред Косовога,
0144 И шездесет коња доводио,
0145 Те товари Турке и банове,
0146 Он товари по два на једнога;
0147 Па их зајми преко Косовога,
0148 И дофати Грубац-Осман-агу,
0149 Те га бачи на трешељ даиџи;
0150 Све их зајми у Сибињу граду.
0151 Кад Секула на дворове дође,
0152 Он дозива своју милу ујну:
0153 „Ну ход’ ујна да растоваримо.”
0154 Скочи млада, ријеч не чинила,
0155 Растовари Турке и банове,
0156 Па их мећу у ледну тавницу;
0157 Вјерна љуба Јанка дофатила,
0158 Те га она бачи у тамницу,
0159 И плећима пао на подницу,
0160 И многе му кости запуцале,
0161 А Јанко је љуби говорио.
0162 „Авај, љубо, да те бог убије,
0163 „Што учини, памет изгубила!”
0164 А она му тадер бесједила:
0165 „Давно си је, Јанко, изгубио:
0166 „Буд ли хојде у поље Косово,
0167 „Што ти не зва дијете Секулу?”
0168 Па тамницу ледну затворише,
0169 Ту стојаше за неђељу данах;
0170 Но се Јанко у јад домислио,
0171 У тамницу књигу накитио,
0172 Те ју посла својој сестри Јани:
0173 „Брже Јано, да си двору моме,
0174 „Јанко ти се мучно разболио,
0175 „Ходи сестро да се опростимо.”
0176 Теке Јану књига допанула,
0177 Једино је слово погледала,
0178 Брзо Јанку на дворове пође.
0179 То зачуо дијете Секула,
0180 Секула се препаде од мајке,
0181 Из тавнице Јанка извадио.
0182 Када Јана на дворове дође,
0183 Она Јанка у столове нађе,
0184 Са Јанком се дивно упитала,
0185 Но се Јанко сестри пожалио:
0186 Све јој каза што ј’ истина била;
0187 Па је Јанку сестра говорила:
0188 „Чу ли Јанко, живота ми твога!
0189 „Да сам тебе нашла у тавницу,
0190 „Боље бих ти притврдила руке,
0191 „Ту би стоја’ три године данах
0192 „Докле би ти кости окапале.”
0193 Она скочи, довати Секула:
0194 „Хај, Секула, дома да идемо!”
0195 Куми Јанко сестру од невоље:
0196 „Немој ми га, моја мила секо!
0197 „Е ја немам до њега никога.”
0198 Ијетко се Јане напучила;
0199 Па скочила тавници на врата,
0200 Од тамнице врата отворила,
0201 И извади тридесет бановах,
0202 Те их посла Јанку на дворове,
0203 А доведе дијете Секула,
0204 Те посјече тридесет Тураках.
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Mladi Marjan i Arnaut-Osman