Добро дошли на Српску енциклопедију

Бојеви Црногораца и Херцеговаца с Турцима године 1862.

Бојеви Црногораца и Херцеговаца с Турцима године 1862. српска је народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Опис

У првом дијелу пјесме турски султан описује ранија успјешна освајања и наводи да им је опет вријеме да ратују против каура (немуслимана). Ту се описује детаљније и турски напад на Црну Гору 1853, и касније међународне интриге које су довеле до Кримског рата Енглеске, Француске и Турске против Русије. Његов план за нова освајања почива на идеји хришћанског нејединства, и успјешним турским интригама које су већ довеле до неких догађаја које султан спомиње. Рачуна са тиме да ће моћи да освајања врши без хришћанске коалиције против себе. Као први корак шаље Омер-пашу у Херцеговину да поубија српске прваке, а затим треба да заузме Црну Гору. Након тога би Омер-паша из Босне и султан са југа требали истовремено да нападну Србију и да је униште.

Омер-пашина војска долази у Херцеговину и почиње са тешким насиљима, али народ се диже на оружје да се одбрани. Црна Гора помаже добровољцима, мада не смије да ступи у отворени рат против Турске. То тако траје мјесецима и у зиму. Турцима стиже још и појачање, и тада нападају и Црну Гору. Ту се развија читав низ битака на разним правцима турских надирања, у којима Срби успијевају да се одрже и нанесу Турцима велике губитке у људству. Омер-паша нема друге него да пошаље писмо султану у којем га обавјештава да су Срби побиједили и другу његову војску. Султан је у великоме бијесу, али купи и трећу војску и шаље писмо Енглезима да му дају новац за куповину војних залиха које је све истрошио у дотадашњим нападима. Енглези му шаљу новац, топове и тобџије, и официре за обуку турске војске. Недуго потом ојачани Турци опет нападају Црну Гору, и наставља се читав низ мањих и већих сукоба између Црногораца и Херцеговаца и Турака. Срби сада не могу више да постигну одлучну побједу, а Турци маневрирају са разних праваца не би ли се некако приближили Цетињу. На многим мјестима нема довољно српских војника, па успијевају да напредују.

Потом се детаљније описује дуготрајна битка код Жупе, и многобројне српске жртве. Жене односе и покапају мртве уз дирљиве ријечи. Турци на крају заузму Жупу и нека друга села, а код Црногораца долази до реорганизације и нове подјеле војске коју надгледа и кнез Никола. На Брдима код Вртијевке (бој на Вртијевци 1862, био је и ранији бој 1685.) онда долази до црногорске побједе, и Турци су принуђени на одступање уз тешке губитке у људима. Кнез се враћа на Цетиње под притиском војске, али и даље не мирује и често посјећује положаје. Кнегиња Даринка долази из иностранства преко Котора на Цетиње, обилази рањенике и са кнезом долази до Вртијевке. Саво Радоњић/Радонић ту покуша да убије кнеза, али не успјева. Након три недјеље турска војска има уз раније губитке и велики број болесних, пошто су сатјерани на мочварно подручје. Омер-паша шаље писмо султану у којем га обавјештава да за даљи напад треба још појачања. Султан му одговара да војске више нема, и да потпише примирје. Омер-паша шаље изасланике кнезу Николи, и успијевају да се погоде након неког времена. Турски губици се затим помињу као 60 000, а српски око 5 700. Кнез Никола врши смотру војске, и захваљује се војницима на подвизима. Они му одговарају похвалама.

Текст пјесме

0001    На хиљаду и осме стотине

0002    И шездесет и прве године

0003    Савјет чини Абдул Азис царе,

0004    Од све турске земље господаре

0005    У бијелу стојну Цариграду,

0006    Па на савјет окупио Турке,

0007    Турске паше и своје реџале,

0008    И четири велика везира,

0009    Па им тако царе говораше:

0010    „Чујте мене, четири везира,

0011    “И сви моји паше и реџали,

0012    „Ви мојега брата саранисте,

0013    “Брата мога Абдул-Меџид-цара,

0014    „Његову ми круну поклонисте,

0015    “Пак и мене царем учинисте.

0016    „Ако сте ме царем поставили,

0017    “Нијесте ми срећу окушали,

0018    „Земан дође треба војевати,

0019    “На кауре срећу окушати,

0020    „Као што су стари војевали,

0021    “На кауре срећу окушали,

0022    „Наше сабље крви напојили,

0023    “И њихово царство разорили.

0024    „То све стоји у правоме дину,

0025    “Да османска душа среће нема,

0026    „Ни приступка при нашему дину,

0027    “Ко не пије крви од каура.

0028    „Знадете ли, Турци, браћо драга,

0029    “Од кад стари из Азије доше,

0030    „Те их Грци за браћу узеше,

0031    “И на српско царство навукоше,

0032    „Те страшнога змаја предобише,

0033    “На Косову задобише царство,

0034    „Лазареву круну погазише,

0035    “И његове цркве разорише,

0036    „Мурат паде, ал’ задоби царство.

0037    “Камо срећа да Милош не дође,

0038    „Да нашега цара не распара,

0039    “С Милошем се вазда Срби фале,

0040    „Е мрцино круну не испушти.

0041    “С Косова се Турци повратише,

0042    „И грчкоме цару заратише,

0043    “Константина цара предобише,

0044    „И његово царство освојише,

0045    “Па поредом наши ратоваше.

0046    „Предобише краља бугарскога,

0047    “И силнога Сибињанин-Јанка,

0048    „Великога од Ердеља бана,

0049    “Предобише Скандар-бега Ђура,

0050    „Од Кројане витеза и бана,

0051    “Предобише посавскога бана,

0052    „Освојише Унгарију равну,

0053    “И богати Сријем код Дунава,

0054    „Освојише Лику и Грбаву,

0055    “И лијепу земљу Славонију,

0056    „Равни Котар и сву Далмацију,

0057    “Дубровачку и Боку Которску,

0058    „То су наши освојили стари.

0059    “Па још више сташе војевати,

0060    „На тврдога Беча ударише,

0061    “И страшни му бедем саломише.

0062    „Да му други краљи не скочише,

0063    “Те Пољаци у помоћу доше,

0064    „И на нашег цара ударише,

0065    “И нашу је војску предобио,

0066    „И Пољаци Беча обранише.

0067    “Баш да не би храброга Пољака,

0068    „Ћасмо трећу круну погазити,

0069    “Силенога од Беча ћесара.

0070    „Ма ако му бедем саломише,

0071    “Турци под њим срећу оставише,

0072    „Силна Крња и страшна Зеленка

0073    “И Маргиту од боја лубарду,

0074    „Ваљала је по Стамбола мога.

0075    “То је моја тешка рана љута,

0076    „Која стоји насред срца мога,

0077    “Што ни под Беч осташе лубарде.

0078    „Ал’ се томе није ни чудити,

0079    “Њему други краљи помогоше,

0080    „Те ту наше осташе лубарде,

0081    “Пак толико ни жалости немам.

0082    „Ал’ су моје више ране љуте,

0083    “Не даду ми стати ни заспати,

0084    „На те Црне Горе и клисуре,

0085    “У које су змије шаровити,

0086    „Наше кољу Турке змајовите.

0087    “Кад промислим у рачуну моме,

0088    „Каква царства наши погазише,

0089    “И славенске страшне бановине,

0090    „Али Црну Гору не могоше,

0091    “Но ту многе војске изгибоше,

0092    „Многе паше и силни везири,

0093    “Силне војске од нашијех цара.

0094    „И чујте ме, четири везира:

0095    “Кад промислим за таквога врага,

0096    „Одмах би ме забољела глава,

0097    “Трешне ми се срце у прсима

0098    „Баш од тога врага невиђена,

0099    “Која нема крепости ни снаге,

0100    „Која нема топова ни ране,

0101    “Која мора ни бродова нема,

0102    „Кућа мала, пак ни врата нема.

0103    “Ма сам чуо и вишега врага,

0104    „На њу други краљи ратоваше,

0105    “Не мога је нико сподобити,

0106    „Најпослијед страшни Бонапарте

0107    “По свијета бјеше освојио,

0108    „Па на Црну Гору навојштио,

0109    “И он тога не предоби врага;

0110    „Ту изгуби Кампањела бана,

0111    “И његове војске неколико.

0112    „Чудна врага, Турци, браћо драга,

0113    “Што су оне горе породиле,

0114    „Какве страшне силе надвладаше,

0115    “И слободу своју одржаше,

0116    „Каурски је припознаше краљи,

0117    “Дигоше им главу над облаком,

0118    „Узвишују храброст до небеса,

0119    ”Ратујући са нашијем царством.

0120    “Чудне бруке од нашијех цара,

0121    „Како тога не добише врага.

0122    “Пак ми сада више јаде кажу,

0123    „Краљеви им поставише књаза

0124    “Без тестира и нашег фермана.

0125    „Ма чујте ме, велики везири,

0126    “Знадете ли, није давно било,

0127    „Кад сакупи војску Меџид царе

0128    “На хиљаду и осме стотине

0129    „И педесет и треће године,

0130    “Цар се диже, и покупи војску,

0131    „Справи војску стотину хиљадах

0132    “Да погуби црногорског књаза,

0133    „А пред војском Омер-пашу мога,

0134    “И с Омером справи седам паша,

0135    „Да побије љуте Црногорце.

0136    “Доиста их погубити ћаше,

0137    „И Данила црногорског књаза,

0138    “Да му не би од Беча ћесара,

0139    „И онога цара русинскога.

0140    “Справи ћесар свога ђенерала,

0141    „Ђенерала Стратимира Ђура,

0142    “Који бјеше Војводини глава,

0143    „Шњим храброга Лужан-капетана,

0144    “И отправи убојне топове,

0145    „И тобџије цареве солдате,

0146    “Који знаду топом управљати,

0147    „Отправи их малој Гори Црној,

0148    “Да одбране књаза од Тураках,

0149    „А отправи царе Николаје,

0150    “Ковалевског свога ђенерала,

0151    „Одбрани ми црногорског књаза.

0152    “Знадете ли, Турци, браћо драга,

0153    „Цар се Меџид љуто расрдио,

0154    “Кад не даше њему Црногорце

0155    „Да их турска чизма не почепље.

0156    “Султан Меџид то Русу поврати,

0157    „Он поврати Русу и ћесару,

0158    “Поврати им жалост и срамоту.

0159    „Баш се бјеше врло домислио,

0160    “Он закупи два велика краља,

0161    „Енглескога и шњим францускога,

0162    “И трећега од Пијемонта краља,

0163    „Па на Руса шњима ударише,

0164    “А ћесару лаже обећаше,

0165    „Цар му двије земље поклањаше,

0166    “Валакију и шњом Молдавију,

0167    „Да не дође Русу у помоћу.

0168    “Срећа Русу те га не добише,

0169    „А да Руса тада предобише,

0170    “Све по реду ћаше ратовати,

0171    „Ћаше тадер Францу предобити,

0172    “А Енглеза ставит’ измећара,

0173    „Да он вуче по мору бродове,

0174    “Да им вози рану и топове,

0175    „Ћаше Бечу сломити рогове,

0176    “И повратит’ нашу старевину.

0177    „Тако бјеше султан уредио,

0178    “Ја сам његов рачун наодио,

0179    „Жалост моја, није погодио.“

0180    То им Азис царе изговара,

0181    И за прве царе приговара,

0182    Пак за себе поче говорити,

0183    Баш какву ће уредбу чинити:

0184    „Чујте, моја четири везира!

0185    “И велики паше и реџали,

0186    „Сада ваља мене ратовати.

0187    “Немојте се, Турци, препанути,

0188    „Докле имам у магазу блага,

0189    “Учинићу што је мени драго,

0190    „Сваком ћу их бруком товарити,

0191    “И каурске краље погазити,

0192    „Кад их могу купити за благо.

0193    “Не цијене образ ни поштење;

0194    „Свој крст фале, а ногам’ га газе,

0195    “Ко им више пару мита даје,

0196    „Све играју по његовој ћуди,

0197    “Постали су крста издајице,

0198    „Отачаства црне кукавице,

0199    “За пару би крста попљували,

0200    „И на своју вјеру похулили,

0201    “Сви каури они су једнаци,

0202    „Безобразни и нови и стари,

0203    “Турчин прави вазда дина фали,

0204    „Не продаје себе у туђина,

0205    “Но довијек с’јече каурина.

0206    „Кад се тресне мишка османлијска,

0207    “Препашће се каурске будале.

0208    „Ма чујте ме, Турци, браћо драга,

0209    “Ваља мудар смиса урадити,

0210    „Безобразне кауре варати

0211    “Како ћемо сада ратовати.

0212    „Из главе сам рачун учинио,

0213    “И свега га пером исписао,

0214    „Сад ћу ви га редом кажевати,

0215    “Сви слушајте, Турци, на дивану,

0216    „Како моје перо изговара.

0217    “Ваља сада војску подигнути,

0218    „Пак поставит’ око Горе Црне,

0219    “И сподобит’ каурске Бошњаке,

0220    „Лажне њима обећати даре,

0221    “Па их скупит’ у моје низаме,

0222    „Пак сподобит’ Арбанију равну,

0223    “Који јесу лакоми на благо

0224    „Ватрени су вазда на оружје,

0225    “Ма су вазда безображне курве

0226    „Од времена Кастријота Ђура,

0227    “Домовину за новце издају,

0228    „Своју мајку за паре продају,

0229    “Изјели би сису материну,

0230    „Загришће је зубом до ребара,

0231    “Ако њима пару мита дамо,

0232    „Сви ће доћи у низаму моме.

0233    “Кад сподобим Арбанију равну,

0234    „И сподим Босну каловиту,

0235    “Сподобићу тадер Херцеговце,

0236    „Који јесу на гласу јунаци,

0237    “Што каурску вјеру држе тврдо,

0238    „Он би своју главу изгубио,

0239    “Али не би вјеру превратио.

0240    „Кад сподобим моје Херцеговце,

0241    “Посјећ’ ћу им четири главара,

0242    „Који дижу рају на оружје:

0243    “Од Зубаца Вукаловић-Луку,

0244    „Који ми је освојио шанце,

0245    “И од мора сподобио крило,

0246    „Затвори ми море и бродове,

0247    “Да не возим рану и топове,

0248    „И низаме плаћене солдате,

0249    “Да каурске кости не претуцам,

0250    „Што ни пише у корану моме;

0251    “Погубићу Васиљев-Јована,

0252    „Који ми је Гацко освојио,

0253    “И широко поље Невесиње;

0254    „Погубићу Церовић-Новицу,

0255    “Што га Срби држе перјаницу,

0256    „Освоји ми Пиву и Дромњака,

0257    “И пос’јече Смаил-бега мога

0258    „С побратимом Караџићем Шујом,

0259    “Разури ми Колашина града,

0260    „Србији је прикучива често,

0261    “Све он ради Србом се станути,

0262    „И на мене пушку обратити

0263    “Све из главе црногорског књаза

0264    „И консула каурских будала;

0265    “Посјећи ћу војводу Милана,

0266    „Са Веруша Кома високога,

0267    “Затвори ми града Гусинскога,

0268    „И саломи Арбанији крило,

0269    “Да се више с Босном не састаје.

0270    „Па ћу тадер књазу ударити,

0271    “Су четири стране навалити,

0272    „А ћесару мито обећати,

0273    “Ваља њега мудро преварити,

0274    „Мисли моју Босну сподобити,

0275    “Каурин је, ма се преварио.

0276    „Кад погубим црногорског књаза

0277    “И његове храбре војеводе,

0278    „И сердаре и те капетане,

0279    “Што су књазу најбољи главари,

0280    „Војводу ћу Мирка ухватити,

0281    “Нећу њега посјећ’ сабљом бритком,

0282    „Него ћу му кожу одерати,

0283    “И нове му муке ударити,

0284    „Што их нема у корану моме,

0285    “Па на муке душу истргати.

0286    „Он ми поче страшно ратовати,

0287    “Из бусије губи војску моју,

0288    „Ка што бјеше од Кројане бане.

0289    “Кад сподобим малу Гору Црну,

0290    „И сподобим црногорског књаза,

0291    “И његове од војске главаре,

0292    „Све ћу тадер узет’ у низаме.

0293    “Па ћу силну војску подигнути,

0294    „Црну Гору и Херцеговину,

0295    “Арбанију и шњом Румелију,

0296    „И низаме од Стамбола мога,

0297    “И широку Босну каловиту,

0298    „Треба с војском на Србију поћи.

0299    “Ласно ћу је ногам’ погазити,

0300    „У њих збора за јунаштво нема;

0301    “Кад нестаде Ђура и Милоша,

0302    „И његове храбре војеводе,

0303    “Већ Србина за јунаштво нема,

0304    „Ни се Црни породио Ђуро,

0305    “Нити Ђуро породи јунака,

0306    „Па га зато Срби проћераше,

0307    “А Милоша доведоше старца,

0308    „Да Србију диже на оружје.

0309    “Срећа наша те много не живје,

0310    „А да живје Милош и Данило,

0311    “Ћаху од нас бруку направити,

0312    „И сви Турци муку дочекати,

0313    “Ћаху сложит’ Србе и Словене,

0314    „И Бугарску земљу свуколику,

0315    “Ћаху доћи до Стамбола мога,

0316    „Па ни мене лако бит’ не ћаше,

0317    “Срећа турска, оба нестадоше.

0318    „Михаила таквога ми кажу,

0319    “Да не ваља ништа за јунаштво,

0320    „Нити тражи своју старевину,

0321    “Ни да ради спомен да остави.

0322    „Баш се није Милош породио,

0323    “Ни још Црни из Тополе Ђура,

0324    „Турци им се сабљом кунијаху,

0325    “Њихове су мишке нестануле,

0326    „А њихове сабље зарђале,

0327    “Да не с’јеку османлијске главе.„

0328    Па још Азис царе изговара,

0329    И Турцима тако приговара:

0330    “Кад сподобим што сам наумио,

0331    „Све ћу посјећ’ српске поглаваре,

0332    “Ухватићу Михаила књаза,

0333    „Сломићу му ребра на четворо,

0334    “И отсјећ’ му од рамена руке,

0335    „Да њемачки перо не опише,

0336    “Да ћесара не би сјетовао,

0337    „Е на њега хоћу ударити,

0338    “Ваља Турци више војевати.

0339    „Потражићу моју старевину,

0340    “Краљевину угарскога краља,

0341    „И државу посавскога бана,

0342    “И богати Сријем код Дунава,

0343    „Каравлашку и Карабогданску,

0344    “Славонију и широку Лику,

0345    „Котар равни и сву Далмацију,

0346    “Дубровачку и Боку Которску,

0347    „Тврди Котор Вукашина краља.

0348    “И чујте ме, Турци, браћо драга!

0349    „Кад сподобим српске бановине,

0350    “Бановине српске и славјанске,

0351    „И угарску страшну краљевину,

0352    “Тадер мислим на Беч ударити,

0353    „Потражићу Крња и Зеленка,

0354    “И Маргиту убојну лубарду.

0355    „Кад освојим Бечкога ћесара,

0356    “Ударићу на земљу Пољачку,

0357    „Да осветим наше ране љуте,

0358    “Које су ни под Беч ударили.„

0359    И јошт царе говорити ћаше,

0360    Но не даду четири везира,

0361    Но овако њему бесједише:

0362    “Султан-царе, драги господаре!

0363    „Молимо те, честити султане,

0364    “Све удари што си намислио,

0365    „Ма се прођи од Беча ћесара,

0366    “И Пољака на гласу јунака,

0367    „Да те змија не удари љута,

0368    “Да не скоче краљи и каури,

0369    „Да од тебе бруку не ураде,

0370    “Е је Пољска у три силна краља,

0371    „У Бечу су краљева столице,

0372    “Хоће тебе ухватит’ грозница,

0373    „Е краљеви Беча пустит’ неће,

0374    “Ни Пољачку и ако је пуста.„

0375    Ного Азис царе проговара:

0376    “Не будал’те, четири везира,

0377    „Ви не знате што у мене спава,

0378    “Ја сам добар поса урадио,

0379    „У Енглеза новце узајмио,

0380    “Каурске сам краље помутио,

0381    „Ћесара сам Русу омразио,

0382    “А Француза с ћесаром свадио,

0383    „Талију сам земљу узбунио,

0384    “И од свога цара одвојио,

0385    „Полачку сам земљу узмутио,

0386    “Многе Русу грађе изгорио,

0387    „То сам, Турци, браћо, урадио,

0388    “С великијем енглескијем новцем.

0389    „Ја се уздам у корана мога,

0390    “Тешко сам их с новцем задобио,

0391    „И каурске краље избунио,

0392    “И неслогу њима опазио.

0393    „Докле имам у Енглеза новца,

0394    “Сваком ћу их бруком товарити.

0395    „Но чујте ме, четири везира,

0396    “Немојте ми поса оштетити,

0397    „Да не радим што сам наумио.“

0398    Дигоше се четири везира,

0399    Стидно му се они поклонише,

0400    Сва четири њему захвалише.

0401    „Фала теби, честити султане,

0402    “Кад си тако срдит на кауре,

0403    „Кад си такви поса урадио,

0404    “И каурске краље посвадио.

0405    „Ми смо жељно уру ишчекали,

0406    “Да пијемо крви од каура,

0407    „И хоћемо радо ратовати.

0408    “Азис-царе, мили господаре,

0409    „Ти наличиш на цара Мурата,

0410    “Који ни је задобио царство.„

0411    Тадер царе Омер-пашу зваше:

0412    “О Омере, све моје уздање,

0413    „Узми војску шездесет хиљада,

0414    “И четири вјерне паше моје:

0415    „Дервиш-пашу и Хусеин-пашу,

0416    “Абди-пашу и Измаил-пашу,

0417    „Хајде шњима ломној Гори Црној.

0418    “Пак почини на Херцеговини,

0419    „И сподоби каурске Бошњаке,

0420    “Херцеговце гласите јунаке,

0421    „И ухвати четири војводе:

0422    “Церовића од села Дробњака,

0423    „Што пос’јече Ченгијћ-бега мога,

0424    “И разори Колашина града,

0425    „Што освоји Пиву и Дромњака,

0426    “И ухвати војводу Милана

0427    „С побратимом попом Захаријом,

0428    “Што сломише Арбанији крило,

0429    „И ухвати српску војеводу

0430    “Од Бањана Васиљев-Јована,

0431    „Који ми је Гацко сподобио,

0432    “И широко поље Невесињско,

0433    „И ухвати војеводу Луку,

0434    “Од Зубацах код Требиња града,

0435    „Што је моје освојио шанце

0436    “Код Новога каурскога града,

0437    „Што је моја затворио крила

0438    “Од широка мора великога,

0439    „Да не гушим каурске Бошњаке,

0440    “Да не тучем моје Херцеговце,

0441    „Да топузом кости не претуцам,

0442    “Како смо се вазда научили,

0443    „То све пише у ћитапу моме,

0444    “Да каури не подижу главу.

0445    „Ти пос’јеци српске поглаваре.

0446    “Ради мудро преварити књаза

0447    „И његова злочестога баба,

0448    “Тешко мито ти обећај књазу

0449    „И његову злочестоме бабу,

0450    “Обећај им што им дати нећеш,

0451    „Каури су лакоми на благо,

0452    “Е да би их лажом преварио,

0453    „Док би моју сподобио рају.

0454    “Но Омере, моја десна руко,

0455    „Кад пос’јечеш српске поглаваре,

0456    “Удри књазу су четири стране,

0457    „И покрени Арнауте гладне,

0458    “И све моје Арбанасе љуте,

0459    „Што су жељни пљачке и шићара.

0460    “Њима страшно мито обећавај,

0461    „Што ујагме, али што украду,

0462    “Да никоме дијела не даду.

0463    „Па подигни све моје Бошњаке,

0464    “Херцеговце на гласу јунаке,

0465    „Па удари ломној Гори Црној,

0466    “Ти погуби црногорског књаза,

0467    „Развали му цркве и олтаре,

0468    “Пос’јеци му српске поглаваре,

0469    „А уфати војеводу Мирка,

0470    “Не с’јеци га, правога ти дина!

0471    „Но га пошљи у Стамболу моме,

0472    “Ја ћу њему муке ударити,

0473    „И на муке душу истргнути.

0474    “Чуј, Омере, од војске сердаре,

0475    „Кад сподобиш ломну Гору Црну,

0476    “Крени с војском у ту Босну равну,

0477    „Све покупи у моме низаму,

0478    “Па окрени на Србију с војском,

0479    „Напиши ми лист књиге бијеле,

0480    “На мезиље у Стамболу моме,

0481    „И ја ћу се тадер подигнути,

0482    “Искупити надолинске Турке,

0483    „И Азију зваћу у помоћу,

0484    “Од Азије и земље Африке,

0485    „Ја ћу с војском на Србију доћи;

0486    “Ти отуда, а ја одовуда,

0487    „Да Србију ногам’ погазимо.

0488    “Довући ћу топе убојите,

0489    „И Србију ставит’ под копита.

0490    “Тражићемо српске бановине,

0491    „И каурске страшне краљевине,

0492    “Што су наши на сабље добили,

0493    „Кад су пријед шњима ратовали.“

0494    Омер скочи, цару руку љуби.

0495    Отолен је с војском окренуо,

0496    Узе војске шездесет хиљада,

0497    Узе силну рану и топове,

0498    Оде с војском преко Румелије.

0499    А кад царе војску оправио,

0500    Везирима царе говораше:

0501    „Видите ли, четири везира,

0502    “Како могу купит’ каурина?

0503    „Видите ли оне потурице,

0504    “Свога крста грдне издајице,

0505    „За паре је вјеру преврнуо,

0506    “И на браћу сабљу наострио,

0507    „Пак весело на кауре креће,

0508    “Да каурске богомоље ваља.

0509    „Таква ти је вјера у каура!“

0510    Баш се томе Турци радоваху,

0511    Ругаху се, па се весељаху.

0512    Омер-паша с војском долазаше

0513    На Врањеше надно Босне равне,

0514    Пак на троје војску дијељаше.

0515    Он остави пашу Хусеина

0516    Насред Хаса код широка Лима

0517    Да сподоби нахију Гусинску,

0518    И погуби попа Захарију,

0519    И Милана од Кома планине.

0520    Абди-пашу Омер отправио

0521    На тврдоме Скадру на Бојану,

0522    Не даде му војске николико,

0523    Нако само три четири слуге,

0524    Авди-пашу Омер сјетоваше,

0525    Да му смири Арбанију љуту.

0526    А остави паши Хусеину,

0527    Остави му двадест хиљада.

0528    Омер-паша преко Таре мину,

0529    А кад дође пољу Невесињу,

0530    Ту остави двадесет хиљада,

0531    А пред њима Дервиш-пашу свога,

0532    Пак Дервиша Омер сјетоваше,

0533    Да сподоби Пиву и Дромњаке,

0534    И Шаранце на гласу јунаке,

0535    Да ухвати Церовића Нова.

0536    Отолен се Омер окренуо,

0537    И на Гацко поље долазио,

0538    И отолен војску отправио

0539    Пут Требиња бијелога града,

0540    Да потражи Вукаловић-Луку.

0541    Справи војске двадесет хиљада,

0542    А пред њима Смаил-пашу свога.

0543    Пак Смаила Омер сјетоваше,

0544    Да ухвати Вукаловић-Луку,

0545    И његове гласите војнике.

0546    Омер-паша тако говорио,

0547    И свијема пашам’ наредио,

0548    Кад освоје што им говорио,

0549    И ухвате српске поглаваре,

0550    Тадер ћемо књазу заратити.

0551    А кад Омер војске разредио,

0552    Поче Омер лаже просипати.

0553    Не хћеше га Срби послушати,

0554    Турске су им лаже додијале,

0555    Започеше Срби ратовати:

0556    „Стан, Омере, крста издајице,

0557    “Ти ако си образ оцрнио,

0558    „Баш нијеси сада угодио,

0559    “Но ће многе закукати мајке,

0560    „Док сподобиш наше Херцеговце.“

0561    Заметну се кавга на све стране.

0562    С’јеку Срби из бусије Турке,

0563    С’јеку Турке који више може,

0564    Бога моле да им припоможе.

0565    Драги Боже, чуда великога!

0566    Ђе се боре Србах шест хиљада

0567    Са турскијех шездесет хиљада

0568    Око равна Хаса и Гусиња,

0569    Око Таре и Пиве крваве,

0570    И широка поља Гатачкога,

0571    И равнога поља Невесиња,

0572    По Рудина и по Корјенићах,

0573    По Зубаца и по Крушевица,

0574    И Требиња бијелога града.

0575    Страшна борба бјеше на све стране,

0576    Ратоваше по године дана,

0577    Кад не бјеше доба ни земана,

0578    Од Митрова јесењега дана

0579    До првога од прољећа Марча.

0580    Тешку жалост Срби дочекаше,

0581    Е им помоћ’ нико не хоћаше;

0582    Књаз хоћаше, али не смијаше,

0583    Под кријући шиље Црногорце,

0584    Да му бране браћу Херцеговце.

0585    Ах жалости да је виђет’ коме,

0586    Какав Турци зулум оградише,

0587    Све бијеле цркве разорише,

0588    И лијепе српске манастире,

0589    Заћераше робје по планини

0590    У студену леду и шнијегу,

0591    Јадне старце и ту ђецу луду,

0592    Да у шнијег испуштају душу.

0593    Јошт се српски народ не предаје,

0594    Све се боре храбри Херцеговци,

0595    Помагаху љути Црногорци.

0596    Омер тешки зулум учинио,

0597    И своју је војску изгубио,

0598    А још није рају освојио.

0599    Омер цару књигу отправио,

0600    И у књигу цара поздравио,

0601    Да је своју војску погубио,

0602    А још није рају сподобио,

0603    Црну Гору оком ни видио:

0604    „Но те молим, мили господаре,

0605    “Пошљи војске шездесет хиљада,

0606    „На двоје ћеш војску раздвојити,

0607    “Полак пошљи Арбанији равној

0608    „На бијелу Скадру на Бојану,

0609    “Полак пошљи на Херцеговину.

0610    „И чуј мене, мили господаре,

0611    “Ако војску отправити нећеш,

0612    „Ја ти више војевати нећу,

0613    “Него ми је нестанула рана,

0614    „Трећи дијел војске изгинуо,

0615    “А књаз мене из преваре туче,

0616    „Он не слуша краља ни потенце.“

0617    Кад је царе књигу проучио,

0618    На њу се је љуто насрдио,

0619    Пак је силну војску покупио

0620    Од широке земље Надолије,

0621    И од свога бијела Стамбола,

0622    Отправио шездесет хиљада

0623    И четири паше од Стамбола

0624    Војску справи Омеру сердару.

0625    Полак војске Авди-паши дође,

0626    Полак дође Омеру сердару

0627    На широко Гацко поље равно,

0628    Па се Турци врло посилише.

0629    Авди-паша поче ратовати,

0630    Арбанију диже на оружје,

0631    На Крњице село ударио,

0632    Но му лоша срећа прискочила,

0633    Опази га црногорски књаже,

0634    Па му посла храбре Црногорце,

0635    Околише у Крњице Турке,

0636    Ту им грдне ране ударише,

0637    Хиљаду им глава посјекоше,

0638    Пет стотина живи ухватише,

0639    Пет стотина и педесет другах,

0640    Ухватише арбанашког бана,

0641    Доведоше на Цетиње равно.

0642    Па се друга заметнула кавга

0643    У крваву Дугу спомениту,

0644    Која ће се вазде спомињати,

0645    Докле траје данка и јунака.

0646    Дервиш паша с војском окренуо,

0647    Да продере низ Дугу крваву,

0648    Да избави града Нишицкога,

0649    Којега су Срби околили.

0650    Дочека га Петре Вукотићу

0651    И ватрени јадни Црногорци,

0652    Шњима бјеху браћа Херцеговци,

0653    Ту се страшне војске ударише.

0654    Боже драги, чуда великога!

0655    Стоји јека зелене планине

0656    Од црнога ватренога праха,

0657    Од јечања рањени јунака,

0658    Све се тресу зелене планине,

0659    На то Турци плећи обратише,

0660    Богу фала, Срби задобише.

0661    Но удари паша Хусеине

0662    На нахију на крај воде Лима,

0663    Дочека га војвода Милане

0664    С побратимом попом Захаријем,

0665    Васојевић крваво кољено,

0666    Хусеина пашу дочекаше,

0667    Пос’јече му војске шест хиљада,

0668    И прећера преко воде Лима.

0669    Хусеин се паша повраћаше,

0670    И далеко с војском одмицаше,

0671    Докле дође ђе се не бојаше,

0672    На Бијело Поље починуо.

0673    Но ево ти великога врага,

0674    Удари му Церовића Ново,

0675    Бјеше силну војску покупио

0676    Од Ровацах и двије Мораче,

0677    Од ускока и Дробњака свога,

0678    Од Пивљана и од Шаранаца,

0679    Бјеше пуно војске шест хиљада,

0680    Пак удари паши испријека,

0681    Осам хиљад’ пос’јече низама,

0682    И Бивора изгоре му града.

0683    Па се пета заметнула кавга,

0684    Абди-паша окренуо војску

0685    Арбанију и свога низама,

0686    А Дервишу књиге отправио,

0687    Од Крњица жалост објавио,

0688    Како му је изгинула војска:

0689    „И твоју сам жалост разумио,

0690    “Баш у Дугу ђе си изгинуо,

0691    „И трећу сам жалост разумио

0692    “Од несретна паше Хусеина,

0693    „Јере му је војска изгинула.

0694    “Но Дервишу пашо, разуми ме,

0695    „Ја ћу с мојом војском ударити

0696    “На Брђане и на Црногорце,

0697    „Да бих моју жалост осветио

0698    “На Крњице што сам изгубио,

0699    „Удри отуд, ја ћу одовуда.“

0700    Пак је Авди паша ударио,

0701    И тврди је Медун освојио.

0702    Без крви га Кучи не пушташе,

0703    Но ту силни Турци изгибоше,

0704    И бијела града освојише.

0705    Тадер Дервиш војску окренуо,

0706    Бјеше више војске окупио

0707    Од све Бошне и Херцеговине,

0708    И низаме цареве солдате,

0709    Диже војске четрдес’т хиљада,

0710    Шњом окрену низ Дугу крваву.

0711    Војвода га Петар дочекао

0712    Су његово војске пет хиљада,

0713    Но је Петру срећа добра била,

0714    Е му дође војске три хиљаде,

0715    А пред њима четири војводе:

0716    Од Његуша Радоњића Ива

0717    Са војводом Мартиновић-Марком

0718    Од равнога поља цетинскога,

0719    Са војводом Петром с Љуботина,

0720    Петар води гарду изабрану

0721    Баш хиљаду бирани војника,

0722    Што Турцима леђа не окрећу,

0723    Нити знаду натраг узмакнути,

0724    Докле турску не разбију војску,

0725    Четврти је српски војевода

0726    Од Ћеклића Матановић Ђуро.

0727    А кад војске три хиљаде дође,

0728    А пред њима четири војводе,

0729    Ту војводу Вукотића наше,

0730    И уз њега три добра сердара,

0731    И три српске добре војеводе:

0732    Баш од Цуца војводу Илију,

0733    Од Бјелица Горчил војевода,

0734    Од Бањана војвода Јоване,

0735    Силни сердар Радојев Шћепане,

0736    Сердар Шого од Жупе крваве,

0737    Трећи сердар Ђоко од Бањана.

0738    Кад се двије војске састадоше,

0739    Вукотић се Петар радоваше,

0740    На четворо војску дијелио,

0741    И бусије тврде поставио,

0742    И Дервиша пашу дочекаше

0743    И његово четрдес’т хиљада.

0744    Међу собом упуштише Турке,

0745    Су четири страна ударише.

0746    Драги Боже, да је виђет’ коме

0747    Страшне битке и крви велике,

0748    Сва потамње зелена планина

0749    Од црнога праха и олова,

0750    И од паре коњске и јуначке,

0751    Подгоне се војске шест сахата.

0752    Још да видиш, драги побратиме,

0753    Начелнике, српске војеводе,

0754    И сердаре и те капетане,

0755    И остале храбрене војнике

0756    Једнако се сви на мејдан боре,

0757    Војводе су коње узнојили,

0758    И у црну крвцу огрезнули;

0759    Не знаду се Срби уморити,

0760    Ма не могу Турке поб’једити.

0761    Ноћ ухтати, борбу оставише,

0762    И витешке руке одморише.

0763    Ту обије војске коначише.

0764    А кад сјутра зора осванула,

0765    Међу собом вјеру ухватише

0766    Да се више на мегдан не боре,

0767    Докле мало руке не одморе,

0768    Да покупе мртве и рањене.

0769    А кад треће јутро освиташе,

0770    Пак се опет војске ударише,

0771    Већ од зрака до мрклога мрака,

0772    Све притиште тјелешина мртва,

0773    Има пуно два сахата пута,

0774    Паде мртав јунак до јунака

0775    Погибоше војски поглавари,

0776    И хитрени многи барјактари,

0777    И ту турске паше погибоше,

0778    И јузбаше и турске бимбаше,

0779    Што по реду бројит’ не умијем,

0780    И војводе српске изгибоше:

0781    Ту погибе војвода Илија,

0782    Који бјеше срца Цмиљанића,

0783    А деснице сердар-Јанковића;

0784    И погибе Горчил војевода,

0785    Младо момче хитро на оружје;

0786    Ту погибе Радојев Шћепане,

0787    Силни сердар са сред Марковине,

0788    Бјеше срца огњенога Вука,

0789    А деснице Вељка војеводе;

0790    Сердар Ђоко од села Бањана,

0791    И он паде у Дугу крваву,

0792    Бјеше јунак жалосна му мајка;

0793    Сердар Шого од Жупе Крваве,

0794    И њега су ране допануле;

0795    Ту је српске војске погинуло,

0796    Мртва паде дванајест стотина,

0797    А толико има рањенога;

0798    Паде турске шеснајест хиљада,

0799    За рањене казат’ не умјем.

0800    Али Дервиш паша књигу пише,

0801    Вукотића Петра поздрављаше,

0802    И још Петра Богом братимљаше:

0803    „Богом брате, Петре војевода,

0804    “Опрости ми живот на мегдану,

0805    „Предоби ме у Дугу крваву,

0806    “Но ме пушти, Петре, на аману

0807    „Да ја идем Гацку пољу равном.“

0808    Вукотић му тврду вјеру даје.

0809    На њега се Срби ражљутише,

0810    Јере своју жељу не свршише.

0811    Жалосни се Дервиш повратио,

0812    И на Гацко поље долазио.

0813    Сузе рони, књигу направио,

0814    Па је посла у граду Мостару

0815    А на руке Омеру сердару,

0816    Како му је било на медану.

0817    Кад Омеру гласи допадоше,

0818    До три му се јада којасише:

0819    Тешка жалост од Дуге крваве,

0820    Друга жалост паше Хусеина,

0821    Трећа жалост од села Крњицах.

0822    Смржну му се језик у вилицам’,

0823    Пак жалосне сузе просипаше,

0824    А рукама браду скубијаше,

0825    И жалосно Омер изговара,

0826    Што ће радит’ од живота свога.

0827    Омер крену из града Мостара,

0828    Докле дође мору на обалу,

0829    А отолен Скадру на Бојану,

0830    Пак жалосну књигу направио,

0831    И султана цара поздравио,

0832    Како му је с књазом ратовање.

0833    Азис царе књигу проучио,

0834    И од ње се тешко узмучио.

0835    Браду скубе, по глави се туче,

0836    Срдито је царе устануо,

0837    Па на троје ферман отправио,

0838    У Азију и земљу Африку,

0839    И широку земљу Надолију:

0840    „Ко је Турчин и турског имена,

0841    “И кога је була породила,

0842    „Ко вјерује свеца Мухамеда,

0843    “Нека хита у Стамболу моме,

0844    „Наострите сабље демишкиње,

0845    “Да с’јечете од каура главе.„

0846    А кад Турци ферман проучише,

0847    Они брзо војску покупише,

0848    Ђегођ наше гласита јунака,

0849    Отправише пут Стамбола града.

0850    Дође војске четрдес’т хиљада,

0851    Черкезије дванајест хиљада,

0852    Што су ваздан Русом ратовали,

0853    Осам хиљад’ Зебека јунака,

0854    Који носе пушке шаровите,

0855    У њих зрна од шеснајест драма,

0856    А свака је дуга по три лакта,

0857    И њихове палошине страшне,

0858    Дуги су им лакат и три кварта,

0859    Пресјекли би синџир гвожђе љуто,

0860    А нека ли кости од јунака;

0861    Черкеза је и Зебека страшна

0862    Двадест хиљад’ бирана војника,

0863    А двадесет другијех Турака,

0864    Дође војске четрдес’т хиљада,

0865    Починуше бијелу Стамболу.

0866    Султан им се добро радоваше,

0867    По Стамболу војску покупио,

0868    Двадест хиљад’ покупи низама,

0869    Па опреми шездест хиљада,

0870    Отправи их малој Гори Црној.

0871    Поглаваре царе сјетоваше,

0872    И на двоје војску дијељаше,

0873    Полак справи Арбанији равној;

0874    Черкезију и Зебецке Турке,

0875    Десет хиљад’ својега низама,

0876    Полак посла на Херцеговину.

0877    Но су цара муке допануле,

0878    Војску справи, ма захире нема,

0879    Него бјеше хазну потрошио,

0880    Ратујући с црногорским књазем.

0881    Па је царе ферман оправио,

0882    Све енглеско царство поздравио,

0883    И краљицу те се приручио:

0884    “О, краљице, Богом посестримо,

0885    „Јес’ ли моју жалост опазила,

0886    “Ђе је моја војска изгинула?

0887    „Да ј’ од кога, ни по јада мога,

0888    “Од некаквог горскога хајдука,

0889    „Црногорског књаза злочестога,

0890    “И његова народа малога.

0891    „Ја сам два пут војску отправио,

0892    “Сто и двадест хиљада војника,

0893    „Обије ми војске предобио,

0894    “Сву сам моју хазну истрошио,

0895    „Ема немам паре ни динара.

0896    “Позајми ми од твојега блага,

0897    „А ево ти турску вјеру дајем,

0898    “Ако добих црногорског књаза,

0899    „Све ћу твоје благо повратити,

0900    “Дупло ћу га теби намирити,

0901    „Црногорце хоћу поробити,

0902    “И хоћу их тебе даровати,

0903    „Да на мору буду измећари,

0904    “Четири ти свеца поклонити,

0905    „Што их кажу у те Горе Црне:

0906    “Василију и Петра владику

0907    „И Стефана и шњим Арсенију,

0908    “Што се шњима Црна Гора фали,

0909    „Ваљаће ти по краљевства твога.“

0910    Кад краљица ферман проучила,

0911    На турске се лаже слакомила,

0912    Женска глава па се преварила,

0913    И за новце образ покварила,

0914    Да се стиди што је урадила,

0915    Велики му новац позајмила,

0916    Сто хиљада даде милијуна,

0917    Све лијера енглескога злата;

0918    Нека што је новац узајмила,

0919    Но му даде војску и топове,

0920    Даде топа двадесет и четири,

0921    На олуке што су израђени,

0922    И даде му праха и олова,

0923    Олово је пусто начињено,

0924    На катулу те је наређено,

0925    Кад погоди несретњег чојека,

0926    Пак у њега зрно пукнут’ ћаша,

0927    Жалоснога чојка раствараше;

0928    Баш којега погодити ћаше,

0929    Баш скапулат’ нико не могаше.

0930    И даде му триста офицера,

0931    Да му турску управљају војску,

0932    И даде му пет стотин’ солдата,

0933    Канунера најбољег јунака.

0934    Пак краљица цара поздрављаше,

0935    Објави му што је узајмила.

0936    То уради енглеска краљица,

0937    Она ружна морска жабарица,

0938    Пред свијетом образ оцрнила,

0939    Сад се стиди, што си урадила,

0940    Нек ти султан сад благо поврати,

0941    Нек ти даде султан Црногорце

0942    Да ти буду твоји морепловци.

0943    Не даду се лако Црногорци,

0944    Е нијесу жабе из лужине

0945    Него мрки од планине вуци,

0946    Кад ухвате чојка некрштена,

0947    Огуле му кожу до за врата.

0948    А кад султан царе разумио,

0949    Омеру је књигу отправио:

0950    „Чуј, Омере, војски поглаваре,

0951    “Ето војска, а ето топови,

0952    „Имаш ране, имаш џебехане,

0953    “Немој више лаже просипати,

0954    „Како си се вазда научио.

0955    “И чуј мене, Омере сердаре,

0956    „Не доби ли сада Гору Црну,

0957    “Не погубиш црногорског књаза,

0958    „Не уфатиш Петровића Мирка,

0959    “Не пошљеш га у Стамболу моме,

0960    „Не пошјечеш српске војеводе,

0961    “И његове војске начелнике,

0962    „Кунем ти се вјером и ћитапом,

0963    “Мојом ћу ти сабљом посјећ’ главу.

0964    „Све сам твоје лажи опазио.“

0965    Кад Омеру војска долазила,

0966    И царев му ферман долазаше,

0967    Па цареви ферман проучио,

0968    Од њега се тешко узмучио.

0969    Друкчије му бити не могаше,

0970    Но окрену војску на Брђане.

0971    Дође војска Спужу на крајину,

0972    И ту паше табор учинише.

0973    Од Прасквице до крај Височице

0974    Пуно има три сахата пута,

0975    Све је турска притиснула војска,

0976    Коњ до коња, јунак до јунака,

0977    Шездесет је хиљада војника;

0978    Зелене се турски чадорови

0979    Ка планинске јеле и борови.

0980    А кад виђе црногорски књаже,

0981    Он је своју војску покупио,

0982    Осам хиљад’ отправи војника,

0983    А пред њима Петровића Мирка,

0984    Петровића Мирка и Крцуна,

0985    И војводу Петра с Љуботиња,

0986    И јунака Зегу из Баната,

0987    И писара Петрановић Стева,

0988    Да он служи Мирку за писара,

0989    И остале српске начелнике.

0990    Мудри Вацлик код књаза сјеђаше,

0991    На све стране пером управљаше.

0992    У Брда је војску отправио,

0993    Пак је књаже књигу направио,

0994    Вукотића Петра поздравио:

0995    „Мили тасте, Петре Вукотићу,

0996    “Пошљи мене војске половину

0997    „У широка Брда на крајину,

0998    “Јер ће ми их изгорети Турци.„

0999    Вукотић је књаза послушао,

1000    Полак му је војске отправио,

1001    Шиље војске четири хиљаде,

1002    А четири себи оставио,

1003    Да од Дуге карауле чува.

1004    Дође војска у Брда широка,

1005    И ту Мирка Петровића наше

1006    Код Сушице на Пошкаље равно.

1007    Кад се двије војске саставише,

1008    Наполак их Мирко дијељаше,

1009    Оправио војске шест хиљада,

1010    А пред њима Петровића Крца,

1011    И војводу Јола Пилетића,

1012    И сердара Мата Бошковића,

1013    Оде војска селу Мартиниће,

1014    Оста Марко лугу Косовоме

1015    Су његове четири војводе,

1016    С Радоњићем и с Мартиновићем,

1017    И с војводом Петром с Љуботиња,

1018    И с војводом Ускоковић-Јовом,

1019    Шњим је пети српска војевода,

1020    Младо момче Лабуд од Цеклина.

1021    Ту се двије војске ударише.

1022    Бој се бије, црна крвца лије,

1023    Стоји јека брда и долина

1024    И велике зелене планине.

1025    Бораху се за неђељу дана,

1026    И ту много војске изгибоше.

1027    Турска сила Србе предобила,

1028    Мартиниће село изгорјеше,

1029    И Ново им село опалише

1030    Удно равна луга Косовога.

1031    Кад то виђе Петровића Мирко,

1032    Па витеза коња закрочио,

1033    Трже сабљу у десници руци,

1034    Па повикну своје Црногорце,

1035    Па пред војском јуриши на Турке,

1036    На војводе гледа попријеко.

1037    Војводе се српске укорише,

1038    А у Турке коње угонише,

1039    Боже мили, чуда великога!

1040    Баш сокола Петровића Мирка

1041    Како мути и разгони Турке,

1042    И његови храбри витезови,

1043    Пет хиљада посјекоше глава,

1044    И до Спужа поћераше Турке,

1045    И ту многи Срби изгибоше,

1046    Три стотине Србах погинуло.

1047    Ал’ удари Петровића Крцо

1048    Од Глизице села Мартинића,

1049    И ту страшно поб’једише Турке.

1050    Од крваве Прентине главице

1051    До зелене горе Височице,

1052    Дв’је хиљаде глава посјекоше,

1053    И ту многи Срби изгибоше,

1054    Пет стотина у бој’ погибоше.

1055    Кад Дервишу гласи допадоше,

1056    Јер је Петар војску предвојио,

1057    И на Брда борбу разумио,

1058    Вукотића Петра преварио,

1059    Не шће Дервиш Дугом ударити,

1060    Ђе је пријед војску погубио,

1061    Два конака војском заминуо,

1062    Па низ Киту с војском ударио.

1063    Дочека га Васиљев Јоване,

1064    Убише се у Киту планину,

1065    Али Јован Петра кликоваше.

1066    Кад Вукотић Петар разумио,

1067    Крваву је Дугу оставио,

1068    У зелену Киту долазио,

1069    На Дервиша пашу ударио,

1070    И доста му војске погубио,

1071    Рашћера му војску до Гребица,

1072    И оте му б’јеле чадорове,

1073    И сву рану што је за војнике.

1074    Па почину паша на Бањане,

1075    Пак растури књиге на све стране,

1076    И велику војску покупио,

1077    Од све Босне и Херцеговине,

1078    И његове цареве низаме,

1079    Пак се опет Дервиш повратио,

1080    И на Киту с војском ударио.

1081    Дочека га војвода Јоване

1082    Са војводом Петром Вукотићем.

1083    Бој се бије у Киту планину,

1084    Траја борба за неђељу дана,

1085    Убише се огњем из пушака;

1086    Турци жежу убојне топове,

1087    Црногорци за то и не маре,

1088    Него пале своје џевердане,

1089    И ваљају проз планину Турке.

1090    Дервиш паша војску прекораше,

1091    И својом их сабљом повраћаше,

1092    Па на Србе Турци насрнуше.

1093    Мало Србах, а много Тураках,

1094    Бјеше Србах три хиљаде другах,

1095    А хиљада мртва и рањена.

1096    У Дервиша четрдест хиљада,

1097    Бјеше много војске изгубио,

1098    А изнова друге намирио.

1099    Црногорци пушке побацаше,

1100    А пламене ноже повадише,

1101    Убише се дрвљем и камењем,

1102    И десницам’ и голијем ножем,

1103    Разагнаше по планини Турке.

1104    Ту погибе војвода Јоване,

1105    То је десна Вукотића рука

1106    Заћераше пашу на Бањане,

1107    Ма изгуби војске три хиљаде.

1108    У то Петру књига долазила

1109    Од Николе црногорског књаза:

1110    “Чуј, војвода, Петре Вукотићу,

1111    „Прођ’ се врага Нишицкога града,

1112    “И мегдана зелене планине,

1113    „Хајде с војском гори Планиници,

1114    “Чекај Турке на мојој граници.„

1115    Вукотић је књигу проучио,

1116    Па покупи мртве и рањене,

1117    Пренесе их преко Планинице,

1118    Под Острогом код бијеле цркве,

1119    Ту је своју браћу саранио,

1120    Пак постави војску на границу,

1121    На високо брдо Планиницу,

1122    На погледу града Нишицкога.

1123    Дервиш-паша у Никшиће дође

1124    Са његово четрдес’т хиљада.

1125    Пуштише се из затвора Турци,

1126    Све Нишицко поље ухватише.

1127    Вукотићу помоћ долазаше,

1128    Дође њему хиљада војника,

1129    А пред њима српске војеводе,

1130    Од Цетиња Мартиновић Марко,

1131    И војвода Радоњићу Иво.

1132    Бјеше војску отправио Мирко

1133    Да границу од Турака бране.

1134    Што је фајде, драги побратиме,

1135    Велика је војска у Турака.

1136    Вукотић је војску уредио,

1137    Два сахата пута ухватио,

1138    Али Дервиш војску окренуо,

1139    У широко војску поставио,

1140    Од равнога Дола Папратнога

1141    До Острога и до Бухавице,

1142    Има пуно четири сахата.

1143    Па се двије војске ударише,

1144    Али Срби огањ оборише

1145    Једнак пуче четири хиљаде,

1146    Паде турске војске три хиљаде,

1147    Све мртвога и рањена друга.

1148    Тадер Турци огањ оборише,

1149    Пуче пушке четрдес’т хиљаде,

1150    И двадесет убојни топова,

1151    Паде српски хиљада јунака.

1152    Па на Србе Турци навалише,

1153    И оба им крила освојише.

1154    Но Србима мала помоћ дође,

1155    Од Роваца друга пет стотина,

1156    А пред њим’ је Павићу сердаре,

1157    Те Турцима крило саломише,

1158    И ту српску војску избавише.

1159    Ема Дервиш с војском прелазио,

1160    Низ широка Брда обратио.

1161    Трче Турци који боље може,

1162    Нити жегу, нити куће пале,

1163    Но све трче Спужу крвавоме.

1164    Војвода га опазио Мирко,

1165    А кад виђе низ Пјешивце Турке,

1166    Једанак је коња окрочио,

1167    Собом узе хиљаду војника,

1168    Све брзога изабрана момка,

1169    Полећеше гори Планиници,

1170    А ту Мирко три војводе нађе.

1171    Кара Мирко три српске војводе,

1172    Замахује сабљом до за врата,

1173    Што пуштише Планиницом Турке.

1174    Радоњић му Иво говораше:

1175    “Прођ’ се мене, Петровићу Мирко,

1176    „Сила слада земље и градове,

1177    “А неколи чете у планину.

1178    „Да ја браним гору Планиницу

1179    “Од турскијех четрдес’т хиљада

1180    „Са мојијех три хиљаде другах.“

1181    Дервиш дође Спужу крвавоме,

1182    На мезиле Брда прелазио,

1183    Ту је седам паша наодио,

1184    И њихове шездесет хиљада.

1185    Ту се стаде војске сто хиљада.

1186    Мирко своју војску окренуо,

1187    На Орљу је Луку починуо,

1188    И на једно војску окупио

1189    Скупи војске петнаест хиљада.

1190    У ширину војску поставио,

1191    Од Главице до Пошкаља равна.

1192    Пак се Турска војска окренула,

1193    И двије се војске ударише,

1194    Ту се боре за петнаест дана,

1195    И ту страшне војске изгибоше.

1196    Ал’ је турска сила одољела,

1197    И из поља Србе ишћераше.

1198    Није мало војске сто хиљада,

1199    И шездесет од боја топова,

1200    Турци многа села изореше,

1201    Па и Орљу Луку освојише,

1202    На њу паде хиљада Турака,

1203    Што на саму погибоше кулу.

1204    А некали на мјеста остала,

1205    Мирко б’јелу кулу запалио,

1206    Запалио, пак је оставио,

1207    И на Дољан шанце закопао.

1208    Па на њега Турци насрнуше,

1209    На шанце их Срби дочекаше,

1210    Војвода их Мирко слобођаше,

1211    Убише се огњем из пушака.

1212    Погибоше пет хиљад’ Турака,

1213    Ту Зебеки изгибоше страшни,

1214    И Черкези на гласу јунаци,

1215    Ту Зебецке пушке остадоше,

1216    Те их храбри Срби пограбише,

1217    И ту доста Срба погинуло,

1218    Три стотине бирана јунака,

1219    Ту се рани Петар војевода,

1220    Баш војвода Петар с Љуботиња,

1221    И његова браћа изгибоше,

1222    Седамдесет и четири друга

1223    Од самога села Љуботиња.

1224    Пак се двије војске раздвојише,

1225    И четири дана починуше.

1226    Пети данак Турци ударише

1227    На Једноше поље Загарача,

1228    Ту се боре војске по мегдану

1229    Већ од зрака до мрклога мрака.

1230    Али Турци плећи обратише,

1231    За њима се Срби натиснуше,

1232    До Спужа их града доћераше,

1233    Хиљаду им глава посјекоше.

1234    Што је фајде, драги погратиме,

1235    Јере Дервиш на превару ради.

1236    Па их Спужа војску окренуо,

1237    Све он ради на Цетиње доћи,

1238    Ноћно војска Љешкопоље мину,

1239    Па у зору на Кокоте дође.

1240    Ту не бјеше Срба ни једнога,

1241    Но је српска у Загорач војска,

1242    Нако жене и ђеца нејака,

1243    Пак су жене стражу поставиле,

1244    И у зору војску опазиле,

1245    Женске главе ма срца јуначка,

1246    Свака своју запалила кулу,

1247    Купе старце и ђецу нејаку,

1248    Побјегоше нахијом Љешанском.

1249    Па то српска опазила војска,

1250    Хитро момци пушке дохватише,

1251    И Комане село прелазише,

1252    У нахију застадоше Турке.

1253    На Корнет се војске дочекаше

1254    На њем’ бјеху Турци починули,

1255    На бијелу војводину кулу.

1256    Кад војвода Ускоковић дође

1257    И витези храбри Црногорци,

1258    На кулу се турски барјак вије,

1259    У војводе срце пуче живо,

1260    Па Максима брата кликоваше,

1261    На б’јелу се кулу загоњаше,

1262    И од куле Турке поћераше.

1263    Ту војводу ране допадоше

1264    И Максима брата војводина.

1265    Заћераше низ Лијешња Турке.

1266    Кад војвода Мирко долазаше,

1267    Низ нахију Турке поћераше,

1268    Пак на Сињац Турке наћераше,

1269    Војска турска Блатом заминула,

1270    Докле дође граду Жабљачкоме.

1271    На Додоше сила ударила,

1272    Ту Србина ништа не имаше,

1273    Нако мала на Додоше стража.

1274    Српска стража село изгорела,

1275    Женске главе ђецу покупише,

1276    Докле доше у Цеклинску Жупу.

1277    У то српска војска долазила

1278    На Рваше, те је починула,

1279    На Рваше и село Дружиће.

1280    Дервиш-паша на Каруча дође,

1281    И његова сва војска остала.

1282    Ту се двије војске ударише

1283    У крваву од нахије Жупу,

1284    Ту се боре седам осам дана.

1285    Драги Боже, на свему ти хвала!

1286    Кад се страшне војске подгоњаху

1287    По Рвашах и села Дружића,

1288    Бој се бије и гину јунаци.

1289    Ма да видиш, драги побратиме,

1290    Црногорске храбре соколове,

1291    Кад се својим духом дијељаху,

1292    Пак шарену пушку целиваху,

1293    Рањен јунак тако говораше:

1294    „Шарка пушко, мој уздани друже,

1295    “Жалост моја ђе се раздвојисмо,

1296    „Да не стрељам некрштене Турке.

1297    “Остри ноже, моја десна руко,

1298    „Дуга жалост ђе се растадосмо,

1299    “Да не с’јечем обрезане Турке.

1300    „Сад су моје саломљене руке,

1301    “Рањено је срце у прсима,

1302    „Душманске ме пушке погодише,

1303    “Да не могу духом дисат’ више.„

1304    Али црну земљу целиваше,

1305    Сузе рони, пак јој говораше:

1306    “Црна земљо, мила мајко моја,

1307    „Која си ме врло одгојила,

1308    “Од свакога слободна си била,

1309    „Жао ми се с духом дијелити,

1310    “Док не виђу ко ће задобити.„

1311    Пак рањени јунак говораше,

1312    “А на небо очи окреташе:

1313    „Сад те молим, од небеса царе,

1314    “Не молим те да ми душу спасиш,

1315    „Но да наше потомке одбраниш.

1316    “Склони, Боже, мило срце твоје,

1317    „И одбрани све потомке моје.

1318    “Спаситељу, пружи дуге руке,

1319    „Ти поб’једи некрштене Турке,

1320    “Ти обрани цркве и олтаре,

1321    „Очисти ни земљу од некрсти,

1322    “Црну Гору, милу мајку моју.

1323    „Ти изврши силну вољу твоју,

1324    “А испуни тешку жељу моју.„

1325    Црногорац тако говораше,

1326    Па још више говорити ћаше,

1327    Но га земља себи зовијаше,

1328    То изусти, а душу испусти.

1329    Па сви тако Црногорци мраху

1330    На мегдану ђере се бораху,

1331    Па Српкиње к њима долазаху,

1332    На своја их леђа односаху,

1333    Пред бијелом црквом доносаху.

1334    Старе мајке копају синове,

1335    А љубовце своје господаре,

1336    Миле сестре своју браћу храбру,

1337    Јуначки се с њима растављаху

1338    С мртвијема тере говораху.

1339    Мајка своме сину говораше:

1340    “С Богом, сине, драго срце моје,

1341    „Жао ми је то оружје твоје,

1342    “Нећу ти га, сине, запуштати,

1343    „Ранићу га мојој унучади,

1344    “Ранићу им пушке и анџара,

1345    „Да душмане и ждере и пара.

1346    “С Богом, сине, мила срећо моја.

1347    „Мили Боже, смилуј вољу твоју,

1348    “Ти му спаси душицу његову,

1349    „И узвиси његове потомке,

1350    “Да подране и бабе и мајке,

1351    „И поб’једе некрштене Турке.“

1352    Црногорске љубе говораху,

1353    С мужевима кад се раздвајаху:

1354    „С Богом, с Богом, мили господаре,

1355    “Остај с Богом, храбрени јуначе,

1356    „Ти си моју жељу испунио,

1357    “Кад си добар на мегдану био,

1358    „Сад ме неће друге прекорети

1359    “На договор, ђе ћемо зборити,

1360    „Да нијеси јунак добар био,

1361    “Ни да си се на мегдан борио.„

1362    Пак оружје с гроба узимаше,

1363    Без суза се с мужом раздвајаше,

1364    Ма од срца тешко уздисаше.

1365    Али сестра брату говораше

1366    На то гробље, ђе га сарањаше:

1367    “С Богом, брате, моја вјечна фало,

1368    „Већ се с тобом сестра клети неће.

1369    “Жалост моја ни виђет’ те нећу.

1370    „С Богом, брате, свуђе фало моја,

1371    “Писаће се страшна борба твоја,

1372    „И јунаци пјеват’ на све стране,

1373    “Да си био јунак на мегдану,

1374    „За свог крста изгубио главу,

1375    “И за вјеру и слободу драгу,

1376    „И за свога мила господара,

1377    “Ти изгуби твоју добру главу.

1378    „Старога ћу пољубити баба,

1379    “И старицу нашу милу мајку,

1380    „И вјерену твоју љубу драгу,

1381    “Да подижу твоју ђецу луду.„

1382    Клети Турци освојише Жупу,

1383    Али Срби погореше куле,

1384    Метеризе село освојише,

1385    И Дујеву село на крајину,

1386    И лијепо село Ријечане,

1387    Шинђонашко село освојише,

1388    И малено село Арбанасе,

1389    И ту многи Турци изгибоше,

1390    Што је фајде, кад је сподобише.

1391    На Ријеку Турци долазише.

1392    А кад књазу гласи допадоше,

1393    Да му Турци на Ријеку доше,

1394    Скочи књаже на ноге лагане,

1395    Па призива своје вјерне слуге,

1396    Те му слуге коња доведоше.

1397    Хитрено се на војску опрема,

1398    Па припаса сабљу од појаса,

1399    А у појас пушке двије мале,

1400    У златни су калуп слијеване,

1401    Од два грла, а четири зрна,

1402    О рамену објеси шишану,

1403    Па окрочи на коња зеленка,

1404    Вије му се од злате челенка.

1405    Шину коња бичем плетенијем,

1406    Па полеће пољем зеленијем.

1407    Цетињско је поље прелетио,

1408    И Добрско село прелазио,

1409    На Кошћеле књаз Никола дође,

1410    И ту Мирка свога баба нађе,

1411    И његову сву војску осталу.

1412    Добро му се војска радоваше,

1413    И од срца свак се весељаше.

1414    У то књазу два војводе доше,

1415    Од Дробњака Церовића Ново,

1416    И за њим је хиљада војника,

1417    Дође други српски војевода,

1418    Од Веруша Васојевић Мило,

1419    Од Веруша високе планине

1420    И за њиме друга пет стотина.

1421    Кад је књаже војску прегледао,

1422    Па Никола на ноге устаде,

1423    Молитву им благослов даје,

1424    И овако поче говорити,

1425    Већ како ће на Турке удрити:

1426    “О војводе и моји сердари

1427    „Капетани, моји стотинаши,

1428    “И храбрени сви моји јунаци,

1429    „Добро сте се до сада борили,

1430    “Ма сте врло, браћо, изгинули,

1431    „А ви живи те сте останули,

1432    “Десетога не могу познати,

1433    „Како ви је потамњело лице,

1434    “И како сте крвљу окупани.

1435    „Крв пролисте за вјеру Христову,

1436    “За крст часни и за отачаство.„

1437    Још им књаже више говораше,

1438    Баш кад своју војску управљаше:

1439    “Чуј војводе и моји сердари,

1440    „Стотинаши, моји капетани,

1441    “Турска не је сила притиснула,

1442    „И нека ми села освојила,

1443    “Ма да ће не и све освојити,

1444    „Ал’ се томе није ни чудити.

1445    “Удрише ни цари и краљеви,

1446    „Није шала Отмановић царе,

1447    “Он је доста круна погазио,

1448    „Бановине страшне сподобио,

1449    “А нека ли наши народ мали.

1450    „Ал’ на цара ни жалости немам,

1451    “Е ви, браћо, то и сами знате,

1452    „Крст и некрст нигде се не слажу.

1453    “Некрсти би јаде опростио,

1454    „Ма не могу оном тирјанину,

1455    “Кршћанскоме грдном душманину,

1456    „Који мене за новце продаје,

1457    “Свога крста у некрст издаје,

1458    „Ни се стиди части ни поштења,

1459    “Ни нашега Христа спаситеља.

1460    „Сву је хазну своју отворио,

1461    “Црн му образ пред свијетом био.

1462    „И чујте ме, моји Црногорци,

1463    “Ако ћемо и сви изгинути,

1464    „Наше име неће погинути,

1465    “Но ће засјат’ наша света правда

1466    „У нашега спаситеља драга,

1467    “Но удрите да сви погинемо,

1468    „Да се пасјој вјери не предамо.

1469    “Вјечни ћемо спомен оставити,

1470    „Наша ће се храброст спомињати

1471    “Докле траје сунца и мјесеца.„

1472    Па сва војска на ноге устаде:

1473    “Тако, тако, мили господаре,

1474    (Па почеше њему говорити)

1475    „До једнога хоћемо гинути.

1476    “Чуј не добро, мили господаре,

1477    „Многе ће се сломити мишчице,

1478    “Док пријеђу Турци Кошћелице,

1479    „И многе се искестит’ вилице,

1480    “Док свладају наше утробице.„

1481    Књаз започе војску управљати,

1482    И на троје стаде дијелити:

1483    Дв’је нахије војске отправио

1484    На Дубово и село Зачира,

1485    А пред њима војеводу Мирка,

1486    И четири хиљаде војника;

1487    Пак је другу војску отправио

1488    На малено село Љумовиће,

1489    А пред њима Јола Пилетића;

1490    И сокола Нова Церовића,

1491    И Милана с планине Веруше,

1492    И сердара од Црнице Тура,

1493    А за њима четири хиљаде;

1494    А четири себи оставио,

1495    И уз књаза три српске војводе:

1496    Свог ујака Мартиновић-Марка,

1497    И свог таста Петра Вукотића,

1498    И свог зета Ива Радоњића.

1499    Кад се дивно војска уредила,

1500    Страшнијем се бојем ударила.

1501    Ал’ удари војевода Мирко

1502    Налијево од Турака крило

1503    Од малога села Зачирскога

1504    До малога села на Дубово.

1505    Страшно су се војске закрвиле,

1506    Све то бјеху Арбанаси љути,

1507    И бирани гласити јунаци,

1508    И Шестани Српски крајишници.

1509    Црногорске пушке запуцаше,

1510    Турске чалме пусте остадоше,

1511    Остадоше турски чадорови.

1512    Црногорци Турке поћераше,

1513    Дв’је хиљаде глава посјекоше

1514    Низ лијепо село Ријечанско,

1515    Из Дујеве ишћераше Турке,

1516    Све сагнаше у лугове Турке.

1517    Ал’ удари Церовић Новица,

1518    Са војводом Јолом Пилетићем,

1519    И сердаром од Црмнице Туром,

1520    И Миланом с Веруша планине,

1521    И четири хиљаде војника,

1522    Па на десно ударише крило.

1523    Од Ћепаче воде Дубенице

1524    И Вјетуша врха високога

1525    До Кречкога кланца тијешнога

1526    Све је турска војска притиснула,

1527    Има пуно два сахата пута.

1528    Ма на Турке Срби ударише,

1529    Турци своја леђа окренуше,

1530    Богу фала, те их поћераше,

1531    Три хиљаде глава посјекоше,

1532    И на Блато наћераше Турке.

1533    Ма погибе Црмнички сердаре,

1534    Храбри шенат од Црмнице Туро.

1535    Кад се оба саломише крила,

1536    Тадер књаже на ноге устаде,

1537    А повикну своје војеводе,

1538    И војводе војску окренуше,

1539    И на силу турску ударише.

1540    Од тврдога брда од Обода

1541    До Вјетуша врха великога

1542    Турци бјеху шанце закопали.

1543    Ма кад на њих Срби ударише.

1544    Турски шанци пусти остадоше,

1545    Низ стрмена Брда заћераше.

1546    Све друг друга гласом кликоваше,

1547    Ћерајући Турке сијекући,

1548    Три хиљаде погибе Турака,

1549    Три хиљаде и седам стотина,

1550    Саћераше у Ријеку Турке,

1551    И у грдне баре и лугове,

1552    Ђе вранама опадају крила

1553    Од грознице и од огња жива.

1554    Црногорци Брда уграбише,

1555    И на Брда шанце оградише.

1556    Никола се књаже радоваше,

1557    И миломе Богу зафаљаше,

1558    Ма сва војска књазу говораше:

1559    “Молимо те, мили господаре,

1560    „Немој више у војску стојати,

1561    “Него хајде на поље Цетиње,

1562    „Сједи, књаже, у својој столици,

1563    “Нека Турке фатају грознице.

1564    Књаз је својој војски зафалио,

1565    Па зеленка коња окрочио:

1566    „С Богом, с Богом, мила браћо моја!

1567    “Мили Боже, смилуј вољу твоју,

1568    „Ти сачувај малу војску моју

1569    “Од два наша тирјанина страшна,

1570    „Турског цара и Енглеског краља,

1571    “И трећега ако помоћ’ дође,

1572    „Смилуј, Боже, благу вољу твоју,

1573    “И сачувај ову војску моју.

1574    „С Богом, с Богом, храбрени јунаци!“

1575    Књаз Никола на Цетиње дође,

1576    Сједе књаже у својој столици,

1577    Ал’ му срце мироват’ не даје,

1578    Него сваки данак путоваше,

1579    На зелену гору излазаше,

1580    На високо Брдо Вртијевка,

1581    Своју војску на дурбин гледаше.

1582    Све га прати један издајица,

1583    Безобразна црна кукавица,

1584    Што не знаде образ цијенити,

1585    Ни како ће државу бранити,

1586    Но све ради књаза погубити,

1587    Ма не смије нему уложити,

1588    Како ће се такви цијенити,

1589    Он ће бручан пред свијетом бити.

1590    Сјећају се, браћо, женске главе,

1591    Што је храброст и срце јуначко,

1592    И како се отачество брани.

1593    И књегиња спази се Даринка

1594    За државу и за народ храбри,

1595    Спазила се, па се устанула,

1596    Собом узе милу шћерцу своју,

1597    А потражи земљу и државу.

1598    Не могаше жељу ишчекати,

1599    Док не види храбрене јунаке,

1600    И прелази царства и краљевства,

1601    Да огледа храбрена чудества,

1602    Како јој се бори домовина.

1603    Ал’ књагиња у Котору дође,

1604    У то књаза гласи допадоше,

1605    Па је брже коње отправљаше,

1606    Посла слуге, те је сусреташе.

1607    Кад књегиња на Цетиње дође,

1608    Ту Николу књаза наођаше.

1609    Проли сузе, тер га целиваше,

1610    Па га љуби као мајка сина,

1611    Књаз Даринку у бијелу руку,

1612    Пољуби је ка рођену мајку,

1613    Љубезно јој шћерцу миловаше,

1614    Сузе рони па је целиваше,

1615    И Никола књаже говораше:

1616    „Благо мени, мила стрина моја!

1617    “Јере си се к мене потежила,

1618    „Да ти видиш ђе ћу погинути,

1619    “Како ће ме силе савладати.„

1620    Књегиња га врло слобођаше:

1621    “А не бој се, пиле од сокола,

1622    „Није лашно добит’ Црногорце,

1623    “Но устани да их прегледамо,

1624    „Да ја виђу рањене јунаке.“

1625    Па Даринка гледа рањенике,

1626    И грдне им ране прегледаше,

1627    Цекинима сваког дариваше,

1628    Па послијед књазу говораше:

1629    „Сад хајдемо војску прегледати.“

1630    Отолен се господа окрену

1631    Низ зелено поље те сумину,

1632    Докле брду Вртијевки дође,

1633    Пак на дурбин војску прегледаше.

1634    Српска војска Брда ухватила,

1635    Турска лежи Лугу зеленоме.

1636    Ма су Турке муке спопануле,

1637    Од грознице и од огња жива

1638    Сва се турска побољела војска,

1639    Црногорци пјевају из гласа,

1640    И чекају на мегдану Турке.

1641    Ма не оће она издајица,

1642    Из Доброга Радонићу Саво,

1643    Но их вазде о превари ради.

1644    Пријед су му започели стари,

1645    Већ који су господу издали,

1646    Најпрва је издајица била

1647    На Цетињу Радоњићу Вуко,

1648    Па је Кадић започео Томо,

1649    Најпослијед Радонићу Саво

1650    На књаза је пушку опалио,

1651    Црн му образ пред свијетом био.

1652    Ал’ се божа воља смиловала,

1653    Да он јадно српство не угаси.

1654    Што уради, Саво Радоњићу!

1655    Ал’ нека те, црни Бранковићу.

1656    Књаз је твога оца погубио,

1657    А биће му нешто закривио.

1658    Баш да није ништа закривио,

1659    Ти сад не би освету чинио,

1660    Да је девет брата изгубио

1661    Од твојега оца и матере,

1662    Да су били као Југовићи,

1663    А у срцу као Обилићу,

1664    Не би зато саде промислио,

1665    А некали пушку обратио,

1666    И на свога књаза испалио.

1667    Стид те било св’јету на видику!

1668    Пушка књазу не довати месо,

1669    Ал’ је многа срца обранила,

1670    Та издаја кад се догодила.

1671    Но утече Радоњићу Саво,

1672    Књаз остаде здраво на мегдану.

1673    Отолен се господа окрећу,

1674    И низ поље зелено се шећу,

1675    Књаз књегином у дворове дође,

1676    Ту почину на Цетиње равно.

1677    Војска стаја три неђеље дана.

1678    Сва се турска усмрђела војска,

1679    Омер-паша жалост дочекао,

1680    Па на цара књигу отправио,

1681    Да је нека села изгорио,

1682    Ма је силну војску изгубио,

1683    Што му није у бој погинуло,

1684    Сва се друга побољела војска.

1685    Него Омер цару говораше,

1686    Да му пошље изнова војнике,

1687    Ако мисли добит’ Црногорце.

1688    А кад цара гласи допадоше,

1689    По кољену шаком удараше,

1690    Па се тамо и овамо шета,

1691    Нити спава, ни се разговара,

1692    Нити клања, ни авдес узима,

1693    Трећи данак једва изговара:

1694    „Грдна гласа што ми срце пара

1695    “Од мојега Омера сердара!„

1696    Па је султан књигу направио,

1697    И Омера у њу поздравио:

1698    “Чуј, Омере, од војске главару,

1699    „Ти се ради помирити с књазом.

1700    “Од мене ти више војске нема,

1701    „Ни захире што је за војника,

1702    “Но се мири, ал’ како ти драго.„

1703    Кад Омера гласи допадоше,

1704    Ал’ се томе гласу радоваше,

1705    Посланика свога оправљаше,

1706    И по њему књаза поздрављаше:

1707    “Оди, књаже, да се умиримо.„

1708    Ал’ Никола књаже не оћаше,

1709    Док не види ко ће задобити.

1710    Опет Омер књаза замолио:

1711    “Ја те молим да се умиримо,

1712    „Ето твоја слава и држава,

1713    “Већ на тебе царе војштит’ неће,

1714    „Докле буде једног Црногорца,

1715    “Султан ће те за књаза познати,

1716    „Његовијем пером потписати.“

1717    И на твоје књаже пристануо,

1718    Докле Омер војску измакнуо,

1719    Па послијед поче ђетињити,

1720    Ка да ништа није ни зборио,

1721    Запита му џаду и путове,

1722    И никакве преко Брда куле.

1723    Ма Никола књаже говораше:

1724    „Стан’, Омере, јадна потурицо,

1725    “Не угоди што си наумио,

1726    „Можеш зборит’, е си измакнуо.“

1727    И на томе борбу прекидоше,

1728    На запету пушку остадоше.

1729    Али Омер војску избрајаше,

1730    Колико је војске изгубио,

1731    Од каде се борит’ започео,

1732    Али му је војске изгинуло

1733    Двадесет хиљад на Херцеговину

1734    Докле му је књаже ударио.

1735    А с књазом је Омер изгубио

1736    Баш шездесет хиљада војника,

1737    И сувише роба заробљена

1738    Има пуно хиљада војника.

1739    Књаз изгуби храбрених јунака,

1740    Пет хиљада својег војника

1741    Пет хиљада и седам стотина,

1742    Који у том боју погибоше,

1743    Ема вјечну славу задобише.

1744    Погибоше три српске војводе,

1745    Два војводе раном обрањени,

1746    Погибоше три српска сердара,

1747    Четвртога ране допадоше,

1748    Погибоше седам капетана,

1749    Који јесу војски поглавари,

1750    Погибоше момчад барјактари,

1751    Погибоше лафи изабрани,

1752    Што их редом бројит’ не умијем,

1753    Е би дуга ова пјесма била.

1754    Која би их уста преброила,

1755    Ал’ ситнијем пером описала!?

1756    Књаз Никола окупио војску

1757    На равноме пољу Цетињскоме,

1758    А кад војску постави у реду,

1759    Међу њима господа окрену,

1760    Ал’ Никола војску прегледаше,

1761    Сузе рони, пак им говораше:

1762    „Камо моји храбри витезови,

1763    “Камо моји војводе избрани,

1764    „Што су били лафи одабрани,

1765    “Капетани, моји соколови,

1766    „И сердари, крилати орлови,

1767    “Камо моји гвоздени јунаци,

1768    „Пуно ми се војске окрњило

1769    “Сад се срце моје растворило?„

1770    Пак сва војска књаза слобођаше,

1771    И из свега срца говораше:

1772    “Св’јетли књаже, мили господаре,

1773    „Што их жалиш чудит’ ти се није,

1774    “Но да жалост саде оставимо,

1775    „Ми смо нашу браћу осветили,

1776    “Погубили десет за једнога,

1777    „Сад ће други приспјети потомци,

1778    ”Што ће бити као мрки вуци.“

1779    Књаз Никола сузе отираше,

1780    И свој војски пуно зафаљаше,

1781    Сузе тире, поче говорити:

1782    „Чујте добро, храбрени војници,

1783    “Од Косова вазде слободници

1784    „Нијесмо се за себе борили

1785    “Ни овакве главе изгубили,

1786    „Него, браћо, борбу започесмо

1787    “За све наше Српство и Славенство,

1788    „Да се отму они из шужанства

1789    “Али нико не ће устанути,

1790    ”Не шћеше се узбунит’ Бошњаци,

1791    ”Нити Срби доше у помоћи,

1792    ”Арбанија не шће устанути,

1793    „Кастријота Ђура споменути,

1794    “Херцеговци нама спомогоше,

1795    „Крајичници шњима изгибоше;

1796    “Бугарска се земља узбунила,

1797    „Жалост моје далеко је била,

1798    “Помогоше Грци и Слављани,

1799    „Што могоше, то ни спомогоше,

1800    “Помогоше новцем и захиром,

1801    „Војском шћаху, али не смијаху.

1802    “Фала Ческа, фала Грчка моја,

1803    „Фала браћо, посавски народе,

1804    “Фала вама, л’јепа Кровацијо,

1805    „Тебе фала, земљо Славонијо,

1806    “И питома земљо Далмацијо,

1807    „Фала вама, Грци и Славјани,

1808    “Који сте се за нас спомињали.

1809    „Фала вама, госпође избране,

1810    “Што сте наше ране жаловале.

1811    „Фала сваком брату кршћанину,

1812    “Ко познаје Христа Спаситеља,

1813    „И ко ми је надодао руку,

1814    “Да одбраним моју милу мајку,

1815    „Која ми је вазда трудна била.

1816    “Ма од себе слободна је била.„

1817    Још Никола књаже говораше:

1818    “Црногорци, слободни јунаци!

1819    „Ја ћу данак вама оставити,

1820    “И што могнем то ћу поправити,

1821    „До кошуље све ћу потрошити,

1822    “Бог ће ваше труде наплатити.„

1823    Књаз Никола више говораше,

1824    Црногорску вилу поздрављаше,

1825    Која сједи на Ловћен планину:

1826    “Поздрављам те, мила сестро моја,

1827    „Која си ми борбе избројила,

1828    “На гласита мјеста спомињала.„

1829    Кад је вила књаза разумјела,

1830    Гласовитим грлом запјевала:

1831    “Весел’те се, храбрени јунаци,

1832    „Сви сте, браћо, сада Обилићи,

1833    “Милошеви правизи потомци,

1834    „Косовске сте ране осветили,

1835    “Сасвијем сте сада завршили.„

1836    Црногорци књазу зафалише,

1837    И бијелој на Ловћену вили,

1838    Из пушака огањ оборише,

1839    И својему књезу зафалише:

1840    “Живи, живи, Николаја књаже,

1841    „Живи, Мирко, војвода избрани,

1842    “Јеси срца Бан-војводе Јанка,

1843    „И деснице Кастријота Ђура.

1844    “Сви живљели, браћо Петровићи,

1845    „И вазда ни господари били.

1846    “Живе биле, обије књегиње,

1847    „Живе биле, Бог вас поживио!

1848    “Жива била, Николина мајка,

1849    „Која јеси породила књаза,

1850    “Који стадо од звјеради брани,

1851    „Живи, живи, Бог вас поживио!“

1852    Црногорци пјесме запјеваше.

1853    Кад господи својој зафалише,

1854    Весело се војска растаљаше,

1855    И ова се пјесма свршиваше,

1856    Мртвијема у рају нашљеђе,

1857    А живима радост и весеље,

1858    То велимо, Богу се молимо.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.
Штампање