Марко Краљевић моли брата Андрију, да му погуби љубу је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

На почетку Краљевић Марко хоће да се ожени са младом Новљанком, пошто му љуба (жена) Јела већ девет година нема порода. Да би то урадио, наређује брату Андрији да одведе Јелу у гору и да је тамо погуби. Андрија и Јела стижу у гору, и ту након краћег одмора Јела роди чедо. Знајући да ће се Марко обрадовати, иду натраг кући. Међутим, ту су већ сватови са младом Новљанком. Марко доцније чује дјететов плач и иде да види што је. Кад је видио своје чедо, моли Јелу да му опрости, а сватове и Новљанку шаље кућама: ”О сватови, мила браћо моја! Ви водите млађахну дјевојку, Водите је остарјелој мајци, Да не рече, да сам је љубио.”

0001    Шетао се Краљевићу Марко

0002    По Новому, граду бијеломе,

0003    Испред двора Новкињице младе.

0004    Све га гледа млада Новкињица,

0005    Па је она њему говорила:

0006    ”Лијеп ти си, Краљевићу Марко!

0007    Још је љепша Јеле, љуба твоја.

0008    Ал залуду њезина љепота,

0009    Кад не има од срца порода,

0010    Нит га има, нити ће га имат.

0011    Узми мене, Краљевићу Марко,

0012    Л’јепа ћу ти породити рода,

0013    Двије ћери и четири сина.”

0014    Кад то чуо Краљевићу Марко,

0015    Брзо се је на ноге скочио,

0016    Па он Марко б’јелу двору иде.

0017    Кад је дошо двору бијеломе,

0018    Андрију је брата дозивао:

0019    ”О Андрија брате, добро моје!

0020    Пођи, брате, у горе зелене

0021    И погуби Јеле, љубе моје.”

0022    Ал је Андро брату говорио:

0023    ”А не луди, брате, добро моје!

0024    Јер ћу љуби погубити твоје?

0025    Ево има девет годиница,

0026    Да је она за те доведена,

0027    Нигда ми се није омразила.”

0028    Али Марко Андру говорио:

0029    ”О Андрија брате, добро моје!

0030    Ти погуби Јеле, љуби моје.

0031    Ако ли је погубити не ћеш,

0032    Ја ћу твоје откинути главе.”

0033    Мисли Марко, да не слуша нико,

0034    Све то Јеле слуша из камаре.

0035    Па је Јеле лице наресила,

0036    Па ишета из камаре мале,

0037    Дјеверу је свому говорила:

0038    ”О Андрија, мој мили ђевере!

0039    Ја сам моје лице наресила,

0040    Води мене у горе зелене.”

0041    Па пошета у башче зелене,

0042    Ту находи румене ружице,

0043    Па се ш њоме млада разговара:

0044    ”Л’јепа ти си, румена ружице!

0045    Досад сам те лијепо гојила,

0046    А одсад ће Новкињица млада.”

0047    По пошета под жуте наранче,

0048    Соколу је сивом говорила:

0049    ”О соколе, вјерна птице моја!

0050    Досад сам те гојила лијепо,

0051    А одсад ће млада Новкињица.”

0052    Па пошета у коњске подруме,

0053    Па се млада ш њима разговара:

0054    ”Добри коњи господара мога!

0055    Досад сам вас гојила лијепо,

0056    А одсад ће Новкињица млада.’

0057    У то Андро из двора изиде,

0058    Иду они у горе зелене.

0059    Кад су дошли у горе зелене,

0060    Ту је Јеле Андру говорила:

0061    ”О Андрија, мој мили ђевере!

0062    Пушти мене под јеле зелене,

0063    Ербо ме је забољела глава.”

0064    Пође Јеле под јеле зелене.

0065    Малахно је вријеме постало,

0066    Она мало чедо породила.

0067    Кад то види млади Андријаше,

0068    Да је њему неве породила,

0069    Од себе је паса отпасао,

0070    Па је мало чедо опасао,

0071    Па је Андро Јели говорио:

0072    ”Ход’мо, Јеле, двору бијеломе.”

0073    Али њему Јеле одговара:

0074    ”А не лудуј, мој мили ђевере!

0075    Кад ја дођем двору бијеломе,

0076    Погубит ће и мене и тебе.”

0077    Опет Андра Јели одговара:

0078    ”О Јелице, моја неве драга!

0079    Ми хајдемо двору бијеломе,

0080    Не ће Марко погубити тебе,

0081    Кад си мало чедо породила.”

0082    А кад га је млада разумјела,

0083    Није хтјела, од мање немогла,

0084    Него иде двору бијеломе.

0085    Кад су дошли двору бијеломе,

0086    Али Марка б’јелу двору нема,

0087    Ер је пошо сватим по дјевојку.

0088    Леже Јеле у меке душеке.

0089    Малахно је вријеме постало,

0090    Кад ето ти Марка сватовима

0091    И он води Новкињицу младу.

0092    Л’јепо их је Андро причекао,

0093    Води свате у бијеле дворе,

0094    Ставио их за свијетле софре.

0095    Кад је оно прек обједа било,

0096    У камари чедо проплакало.

0097    А говори Краљевићу Марко:

0098    ”О мој брате, млади Андријаше!

0099    Откле оно чедо процмилило?”

0100    ” ”О мој брате, Краљевићу Марко!

0101    Оно ти је твоје чедо мало,

0102    Што ти га је Јеле породила,

0103    Породила у гори зеленој.

0104    Ако мени, брате, не вјерујеш,

0105    Ено ти га у камари малом

0106    Са Јелицом, са твојом љубовцом.” ”

0107    А кад ли је Марко разумио,

0108    Скочио се на ноге лагане.

0109    Скочио се канда не сиђаше,

0110    Пушти чашу канда не пи вино,

0111    Па пошета у камаре мале,

0112    Па је својом љуби говорио:

0113    ”Опрости ми, драга љубо моја!

0114    Опрости ми, што сам учинио.”

0115    Па узимље чеда малахнога,

0116    Узимље га у своје науче,

0117    Па га Марко грли и целива,

0118    Па је Марко сватим говорио:

0119    ”О сватови, мила браћо моја!

0120    Ви водите млађахну дјевојку,

0121    Водите је остарјелој мајци,

0122    Да не рече, да сам је љубио.”

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marko Kraljevic moli brata Andriju, da mu pogubi ljubu