Опет Вук Анђелијћ и бан Задранин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Вино пије бане Задранине

0002    Усред Задра на бијелој кули,

0003    С баном пије тридесет Задрана;

0004    Кад се бане накитио вина,

0005    ’Вако оде њима бесједити:

0006    „Чујете л’ ме, тридест ђеце лудо!

0007    „Хоћу једну чету покупити,

0008    „Добру чету, три стотин’ Задрана,

0009    „Шњоме ћу се, ђецо, подигнути,

0010    „Спустићу се низ приморје равно

0011    „До бијела села Челебијћа,

0012    „А до куле Вука Анђелијћа,

0013    „Б’јелу ћу му кулу похарати,

0014    „Вјерну ћу му љубу заробити,

0015    „Погубићу Мића Анђелијћа,

0016    „Мила брата Анђелијића Вука;

0017    „Пак ћу отле чету повратити

0018    „У Удбињу у Турску крајину,

0019    „Не би л’ кака роба заробио.”

0020    Што је бане пијан говорио,

0021    То тријезан бане учинио:

0022    Он подвикну на граду тобџије,

0023    Опалише дванаест топова,

0024    Бане просу рушпе по калдрми,

0025    А глас оде по Задру бијелу,

0026    Састаде се три стотин’ јунака

0027    Под барјака бана Задранина,

0028    А бан гледа са бијеле куле;

0029    То је бану врло мило било,

0030    Па он слеће низ бијелу кулу

0031    И весео у дружину дође,

0032    А слуге му ата изведоше,

0033    Баница му донесе оружје,

0034    Када бане припаса оружје,

0035    Довати се ата доратаста,

0036    Оде с четом низ приморје равно.

0037    Добра бану срећа прескочила:

0038    Када дође селу Челебијћу

0039    Б’јелој кули Вука Анђелијћа,

0040    Али Вука дома не бијаше,

0041    Већ отиш’о с љубом у Котаре

0042    Побратиму Шарићу Цвијану,

0043    А на пусто кулу оставио,

0044    Те му бане кулу похарао

0045    И мила му брата заробио,

0046    Мила брата, Мића Анђелијћа;

0047    Па отале чету окренуо,

0048    Ноћом бане бјеше ударио

0049    У јацију кроз Турску Удбињу;

0050    И ту бану добра срећа била,

0051    Те сусрете тридест ђеце лудо,

0052    Ђе идаху млада из џамије

0053    А ћитапе носе под пазухом;

0054    Када ђеца чету опазише,

0055    Побацаше књиге по калдрми,

0056    Па стадоше млада да бјегају,

0057    Ал’ не даде бане бијегати,

0058    Но подвикну на своје јунаке,

0059    Поваташе тридест ђеце лудо,

0060    Одведоше Задру бијеломе,

0061    Бан их баца на дно у тавницу,

0062    Ђено лежи вода до кољена,

0063    А јуначке кости до рамена.

0064    Тако стаде за годину дана,

0065    Но пропишта Мићо Анђелијћу,

0066    Љуто пишти јутром и вечером

0067    И проклиње дане и године

0068    И Анђушу своју стару мајку,

0069    Која га је на свијет родила;

0070    ’Вако сужањ Мићо говораше:

0071    „Авај мене до Бога милога!

0072    „Ђе погибох јунак у тавници

0073    „За младости и љепоте моје

0074    „А код мога големога блага!”

0075    Тако сужањ Мићо сјетоваше,

0076    А мишљаше, нико га не чује,

0077    Но га зачу од Задара бане,

0078    Па подвикну Рада тавничара:

0079    „Доведи ми Мића Анђелијћа.”

0080    Хитро га је Раде послушао,

0081    Те отвори на тавници врата,

0082    И изведе Мића на авлију,

0083    Пита њега од Задара бане:

0084    „О мој сужњу, Мићо Анђелијћу!

0085    „Која ти је голема невоља,

0086    „Те ти пиштиш у мојој тавници?

0087    „Ал’ т’ је мало вина, ал’ ракије,

0088    „Ал’ је мало љеба бијелога?”

0089    Вели њему Мићо Анђелијћу:

0090    „Господару, бане Задранине!

0091    „Свашта доста у твојему здрављу,

0092    „Но је мене, бане, досадила

0093    „Та тавница кућа необична;

0094    „Но за Бога, бане Задранине!

0095    „Пушти мене из тавнице клете,

0096    „Ишти блага, кака тебе драго.”

0097    Ал’ говори бане Задранине:

0098    „Болан сужњу, Мићо Анђелијћу!

0099    „Мож’ ли мене откуп саставити,

0100    „Што ћу, сине, за тебе искати?

0101    „Да ми дадеш три товара блага,

0102    „И још до три коња из Удбиње:

0103    „Прво ђога Ковачине Рама,

0104    „И кулаша будалине Тала,

0105    „И вранчића Хрњетине Муја;

0106    „Јоште сабљу Јанковић-Стојана,

0107    „Што су на њој три балчака златна,

0108    „И у њима три камена драга,

0109    „Ваља, кажу, три царева града;

0110    „Јоште, сине, Мићо Анђелијћу,

0111    „Да ми пошље Анђелијћу Вуче

0112    „Његовога лака џевердана

0113    „И од паса двије пушке мале,

0114    „Штоно их је у Млетку ковао,

0115    „За њих дао хиљаду дуката;

0116    „И жутога хрта Дукађинца,

0117    „И десницу из рамена руку;

0118    „Па ћу тебе, сине, опростити,

0119    „И пуштити са дна из тавнице.”

0120    Кад то зачу Мићо Анђелијћу,

0121    Он заиска дивит и хартије,

0122    Да он Вуку ситну књигу пише;

0123    Бан подвикну своје вјерне слуге,

0124    Донесоше дивит и хартију,

0125    Оде Мићо ситну књигу писат’,

0126    А казује бана Задранине.

0127    Док му ситну књигу написаше,

0128    На брзо му књигу оправише.

0129    А кад Вуку ситна књига дође,

0130    Књигу учи, грозне сузе рони,

0131    Па се скочи од земље на ноге,

0132    И он узе три товара блага,

0133    Оде право у Турску Удбињу,

0134    Те он купи до три добра коња,

0135    За њих даде три товара блага;

0136    Па се врати у равне Котаре

0137    До бијеле Јанковића куле,

0138    Те купује сабљу у Стојана,

0139    За њу даде тридест кеса блага,

0140    Па отиде двору бијеломе,

0141    Спреми Вуче три товара блага,

0142    И он спреми лака џевердана,

0143    И од паса двије пушке мале,

0144    И жутога хрта Дукађинца;

0145    Пак добави од мора хећиме,

0146    Шћаше сјећи своју десну руку;

0147    Но се Вуче нешто присјетио,

0148    Не шће сјећи у рамену руке,

0149    Нити откуп брату оправити,

0150    Веће скиде господско од’јело,

0151    А обуче просјачке хаљине,

0152    Па на раме торбу и тојагу,

0153    Оде право Задру бијеломе.

0154    А дад дође Задру на капију,

0155    Оде просит’ од врата до врата,

0156    Докле дође пред банова врата,

0157    Па уиђе у авлију Вуче,

0158    Али њему Бог и срећа даде,

0159    Ево бана дома не бијаше,

0160    Већ отиш’о у лов у планину,

0161    А баница у зеленој башчи,

0162    Само сједи Кумрија робиња

0163    У авлији на зеленој трави,

0164    Она чува два банова сина;

0165    Њојзи Вуче Божју помоћ даде,

0166    Кумрија му боље приватила:

0167    „Добро дође, сужањ-невољниче!”

0168    Али вели Анђелијћу Вуче:

0169    „А за Бога, госпођа банице!

0170    „А за Бога! (Сви ћемо пред Бога).

0171    „Угледај ме, сужња невољника!”

0172    Ал’ бесједи Кумрија робиња:

0173    „Стани мало, сужањ-невољниче!

0174    „Ја нијесам госпођа баница,

0175    „Баница је у зеленој башчи;

0176    „Но причувај двоје ђеце лудо,

0177    „Док ја одем у зелену башчу,

0178    „Добра нам је госпођа баница,

0179    „Хоће тебе добро даривати.”

0180    Оста Вуче ђецу чувајући,

0181    А отиде танана робиња

0182    Ка баници у зелену башчу;

0183    Али скочи Анђелијћу Вуче,

0184    Те докопа двоје ђеце лудо,

0185    Упрти их на плећи јуначке,

0186    Па утече Задру на капију.

0187    Мало време, за дуго не било,

0188    Ал’ ето ти Кумрије робиње,

0189    Она носи три дуката жута,

0190    Да дарује сужња невољника;

0191    А кад млада у авлију била,

0192    Али нема двоје ђеце лудо,

0193    Нити има сужња невољника;

0194    Поврати се у зелену башчу,

0195    Те казује госпођи баници:

0196    „Чу ли мене, госпођа банице!

0197    „Утече нам сужањ невољниче

0198    „И однесе двоје ђеце лудо!”

0199    Кад то чула госпођа баница,

0200    Љуто писну, до Бога се чује,

0201    Па истрча на бијелу кулу,

0202    Те избаци пушку хаберника,

0203    Даде хабер бану у планини,

0204    А кад бане пушку опазио,

0205    Он се своме јаду досјетио,

0206    Па потрча Задру бијеломе;

0207    А кад дође пред бијеле дворе,

0208    Срете њега госпођа баница,

0209    Рони сузе низ бијело лице,

0210    А пита је Задранине бане:

0211    „Што је тебе, госпођа банице!

0212    „Те прољеваш сузе од очију?”

0213    Њему вели госпођа баница:

0214    „Господару, Задранине бане!

0215    „Кад ти оде у лов у планину,

0216    „А ја сједох у зеленој башчи

0217    „Свилу прести, по ђерђефу вести,

0218    „А оставих двоје ђеце лудо

0219    „У авлији с Кумријом робињом,

0220    „А дошао сужањ у авлију

0221    „Молити се за Бога једнога,

0222    „Не би ли му штогођ даривала;

0223    „Кумрла дође у зелену башчу,

0224    „Да однесе туцаку подјелу,

0225    „А он узе двоје ђеце лудо,

0226    „И побјеже граду на капију,

0227    „Ни ко знаде, ко је, ни откуд је.”

0228    Ал’ бесједи бане Задранине:

0229    „Не бој ми се, госпођа банице!

0230    „Није оно сужањ невољниче,

0231    „Већ је оно Ађелијћу Вуче.”

0232    Па бан сједе ситну књигу писат’,

0233    Те је шаље Анђелијћу Вуку:

0234    „О чу ли ме, Анђелијћу Вуче!

0235    „Пази мене два нејака сина,

0236    „Пустићу ти брата Милутина,

0237    „И пустићу тридест Удбињана,

0238    „И даћу ти доста пуста блага;

0239    „Само немој ђецу намучити.”

0240    Када Вуку ситна књига дође,

0241    А он бану другу отписује:

0242    „Чу ли мене, од Задара бане!

0243    „Пазићу ти два нејака сина,

0244    „Ка’ ти мога брата Милутина;

0245    „Ово ћу ти искат’ за откупа:

0246    „На тридесет младих Удбињана

0247    „Да начиниш тридесет долама,

0248    „И да даш им тридест кеса блага,

0249    „Што су млади млого дангубили;

0250    „Подај моме брату Милутину

0251    „Твоју, бане, зелену доламу,

0252    „Што су на њој токе Смиљанића;

0253    „И подај му свијетло оружје,

0254    „Штоно си га у Млетку ковао,

0255    „А у твоме Задру оправио,

0256    „Дао зањга хиљаду дуката;

0257    „И подај му вранца косатога,

0258    „Нек дојаше двору бијеломе;

0259    „И спреми ми, бане, за ашлука,

0260    „За ашлука три товара блага;

0261    „А мене ћеш, бане, оправити,

0262    „Да поплаћам коње у Удбињи,

0263    „За три коња три товара блага,

0264    „А за сабљу Јанковић-Стојана,

0265    „За њу, бане, тридест кеса блага;

0266    „А на част ти твоја десна рука,

0267    „Да мо’ш опет шњоме четовати

0268    „И робити ђецу по крајини;

0269    „Пак ћеш онда откуп понијети

0270    „И доћићеш к мене у приморје

0271    „На високу Велебит планину

0272    „Код студене воде Смиљанића,

0273    „Ту ћемо се, бане, састанути

0274    „И ми наше робље пром’јенити.”

0275    Па му Вуче књигу оправио.

0276    А кад бану ситна књига дође,

0277    Он добави тридесет терзија,

0278    Те скројише тридесет долама

0279    На тридесет младих Удбињана;

0280    И даде им тридест кеса блага;

0281    Мићу даде зелену доламу,

0282    Што су на њој токе Смиљанића;

0283    И даде му свијетло оружје,

0284    И за ашлук три товара блага;

0285    Вуку спреми, што му Вуче пише,

0286    Па поведе тридесет робова

0287    И Вукова брата Милутина,

0288    Стиже бане у приморје равно

0289    У високу Велебит планину

0290    На студену воду Смиљанића,

0291    Али прије бјеше дош’о Вуче

0292    И довео два банова сина,

0293    Шњима сједи, пије рујно вино;

0294    А кад стиже бане Задранине,

0295    Пред њим Вуче на ноге скочио,

0296    Руке шире, у лица се љубе,

0297    За јуначко питају се здравље,

0298    Бане грли два нејака сина,

0299    А Вук свога брата Милутина,

0300    Пак сједоше пити рујно вино,

0301    Док се браћа мало познадоше,

0302    Па лијепо робље под’јелише,

0303    И здаво се дома повратише:

0304    Оде бане Задру бијеломе,

0305    Оде Вуче у приморје равно;

0306    Бан одведе два нејака сина,

0307    А Вук свога брата Милутина

0308    И робова тридест Удбињана.

0309    Лијепо их Вуче дочекао,

0310    У Удбињу здраво оправио.

0311    Бог му дао здравље и весеље,

0312    Што му врати жалост за срамоту!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Opet Vuk Andjelijc i ban Zadranin