Корисничке алатке

Алатке сајта


смрт_деспота_јована

Смрт деспота Јована

Смрт деспота Јована је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Разболе се деспоте Јоване,

0002    Разболе се, оће и умрети

0003    У славноме месту Беркасову,

0004    На самрти ситну књигу пише,

0005    Код њега је слуга Ваистине:

0006    ”Ваистине, моје чедо драго,

0007    Прежи сине коње у интове,

0008    Па се мети преко равна Срема

0009    До славнога места Купинова,

0010    До двора Анђелије мајке!

0011    Немој мајки право казивати

0012    Да јој лежи деспот на самрти,

0013    Већ овако реци мојој мајки:

0014    ”Деспот ти се оправље за војну,

0015    У преморје за седам година,

0016    Тебе, мајко, зове на благослов

0017    Да га простиш и да благословиш,

0018    Да ти наручи дворе и госпођу

0019    И његову сву деспотовину,

0020    Да обрџиђ док он с војске дође!”

0021    Онда иди месту Крушедолу

0022    До дворова Максима владике,

0023    Књигу подај мом брату у руке

0024    Нек’ ми братац на самрти дође!”

0025    Преступи му Ваистину слуга,

0026    Целива га у скути и у руку,

0027    Па од њега књигу преватио,

0028    Преже слуга коње у интове,

0029    Па се меће преко равна Срема

0030    Како звезда преко ведра неба.

0031    И отиде месту Купинову

0032    До дворова Анђелије мајке,

0033    И тако се удесило беше

0034    У суботу уочи недеље,

0035    У суботу Купинову дође,

0036    Ал’ му мајка дома не бејаше,

0037    Већ бејаше у белој цркви,

0038    Одстајаше ту свету вечерњу.

0039    Кад господа одстаја вечерње,

0040    Свештеници изишли из цркве,

0041    Али шета Анђелија мајка,

0042    Преступа јој Вистину слуга,

0043    Целива је у скут и у руку,

0044    Чарну земљу где стаје с папуча:

0045    ”Благослови мене, моја мајко!”

0046    А мајка га омилова руком:

0047    ”Да је просто, моје чедо драго!

0048    Јесте л’, сине, и здраво и мирно?

0049    Је ли здраво деспот чедо моје

0050    И госпођа деспотова љуба?

0051    Је ли царско чедо деспотово?”

0052    А слуга се часно поклонио:

0053    ”Фала Богу, здраво смо и мирно,

0054    Јесмо здраво, али нисмо мирно –

0055    Деспот ти се оправље на војну,

0056    У преморје за седам година,

0057    Тебе, мајко, зове на благосов

0058    Да га простиш и да благосовиш,

0059    Да наручи дворе и госпођу

0060    Да обдржиш док он с војне дође!”

0061    Ал’ беседи Анђелија мајка:

0062    ”Пречекај ме, Ваистину слуго,

0063    Док умесим пребела колача

0064    Ити ћемо Беркосову брже!”

0065    Слуга верно служи господара,

0066    Пак јој се часно поклонио:

0067    ”Не меси, мајко, пребела колача,

0068    Ајде вришко месту Беркасову,

0069    Јесу дошли жестоки чауши,

0070    Нека тамо један вишњи Бог зна

0071    Оћемо л’ га очима видити!”

0072    Кад је мајка саслушала речи,

0073    Она седе у лаке интове,

0074    Пак одоше преко Срема равна

0075    До славнога места Крушедола.

0076    Кад дођоше месту Крушедолу,

0077    Петли пеше, клепала удрише,

0078    Свештеници сташе на јутрење,

0079    И господа сва у цркву дође

0080    И порани Максиме владика.

0081    Преступи му Ваистина слуга,

0082    Извуче му слуга књигу, даје

0083    Књигу гледи Максиме владика,

0084    Књигу гледи, а сузе пролива,

0085    Па марамом лице заклонио

0086    Да му мајка не сагледа суза,

0087    Ал’ му мајка сагледала лице,

0088    Пак не може одстајат’ јутрење –

0089    Књига каже браца на самрти,

0090    Пак ишета из беле цркве,

0091    Па погледа на младе ђаконе,

0092    Ђакони му коња оседлаше,

0093    Оседлаше, лепо оправише,

0094    Позлаћеном уздом зауздаше,

0095    По њој бисер и дрго камење,

0096    Па отиде испод Врушке Горе

0097    До славнога места Беркасова.

0098    А мајка му остаја јутрење,

0099    Она не зна што је и како је,

0100    Да јој јесте деспот на самрти,

0101    А ишета из беле цркве,

0102    Она седе у лаке интове

0103    Са својим Ваистином слугом,

0104    Па одоше месту Беркасову.

0105    Кад су били месту Манђелосу,

0106    Проћу беле манђелошке цркве,

0107    Свештеници поје литургију,

0108    А господа сва у цркви стоје.

0109    Ал’ беседи мајка Анђелија:

0110    ”Ваистине, моје чедо драго,

0111    Греота је, сине, црвку проћи,

0112    У њој се света летургија служи,

0113    Да остојим свету летургију,

0114    Ити ћемо Беркасову вришко!”

0115    Слуга јој се часно поклонио:

0116    ”Благосови мене, моја мајко,

0117    Не остајај свете летургије,

0118    Да идемо Беркасову вришко!”

0119    Седе мајка у лаке интове,

0120    Па одоше Беркасову вришко.

0121    Кад су били прама Беркасова,

0122    Проћу двора деспота Јована,

0123    Ал’ пред белим деспотовим двором

0124    Три сабора, сва три гологлава,

0125    И оде му гологлаве слуге,

0126    И пуштени коњи брез пајвана,

0127    Не вију се алаји барјаци

0128    Нити бију бубњи ни свирале.

0129    Ал’ беседи Анђелија мајка:

0130    ”Чедо моје, Ваистина слуго,

0131    Буд се деспот на тај пут оправља,

0132    Што пред белим деспотовим двором

0133    Три сабора, сва три гологлава?

0134    Што л’ му оде гологлаве слуге?

0135    Што л’ пуштени коњи без пајвана?

0136    Што с’ не вију алаји барјаци?

0137    Што не бију бубњи и свирале?”

0138    Верни слуга служи господара,

0139    Пак се њој се часно поклонио:

0140    ”Благосови мене, моја мајко –

0141    Што пред белим деспотовим двором

0142    Три сабора, сва три гологлава,

0143    Деспот нам се оправље на војску

0144    У приморје за седам година,

0145    Преписује земље и градове

0146    Да обдрже док он с војске дође;

0147    Што му оде гологлаве слуге,

0148    Господар је сео на ужину,

0149    Па господа лано вино служе;

0150    Што не бију бубњеви и свирке,

0151    Бубњи били, па су и престали;

0152    Што с’ не вију алаји барјаци,

0153    Дуну ветар са Врушке планине,

0154    Па барјаке земљи положише;

0155    Што му иду коњи без пајвана,

0156    Пуштени су да с’ напасу траве,

0157    Надају се далек’ путовати

0158    У преморје за седам година!”

0159    ”Нек’ је тако, моје чедо драго!”

0160    Кад дођоше пред бијеле дворе,

0161    Пред дворове деспота Јована,

0162    Али шета деспотова љуба,

0163    У наручје њено чедо царско,

0164    Под пазуом црну крпу платна,

0165    Пружи платно од бијели двора,

0166    Од дворова до лаки интова,

0167    И свекрву превати на платно,

0168    У руке јој царско чедо даје,

0169    Па целива у скут и у руку:

0170    ”Благослови мене, моја мајко!”

0171    А мајка је одмилова руком:

0172    ”Да је просто, моја снао драга!”

0173    Види мајка што је и како је,

0174    Госпођа се ушета у дворе,

0175    Али деспот лежи на самрти,

0176    Над њим стоји Максиме владика,

0177    Чита брацу самртну молитву,

0178    Молитву чита а сузе пролива.

0179    Мајка му седе чело главе,

0180    Подиже га на свилено крило,

0181    Па га љуби по госпоцком лицу:

0182    ”Ој, деспоте, моје чедо драго,

0183    Кад се, сине, на тај пут оправљаш,

0184    Ком остављаш земље и градове,

0185    Коме л’, сине, твоје много злато,

0186    Коме л’, сине, коње и соколе,

0187    Коме л’, сине, земље и градове,

0188    Коме л’, сине, твоју стару мајку,

0189    Ко ће твоју доранити мајку,

0190    Доранити смрти, доранити?”

0191    А деспот јој једва изговара:

0192    ”Анђелија, моја мила мајко,

0193    Благосови мене, моја мајко,

0194    Прости ми, мајко, и муку и рану

0195    Да би ти се раставио с душом!

0196    Коме, мајко, земље и градове?

0197    Чији л’ нису, чији л’ бити неће!

0198    У мен’, мејко, до три куле злата –

0199    Једну кулу раздел’те за душу,

0200    Разделите ништу и убогу

0201    Е да би ми задужбина била;

0202    Другу кулу граду Крушедолу,

0203    Кад настане ва послеђне време

0204    Е да би се манастир држао;

0205    Трећу кулу раздел’те слугама,

0206    Које су ме верно послужили!

0207    А у тебе, мајко, доста блага,

0208    Ти се можеш обасути шњиме,

0209    Ал’ узми-де штаку и павлаку,

0210    Па ти оди те прости по свету,

0211    Што испросиш, то подај за душу,

0212    Оћеш себе рају искитати.

0213    Моја љуа, ал је рода туђа,

0214    Доста ме је млада опадала

0215    Код мог браца владике Максима:

0216    ,Деспот Јован оди по мали

0217    Те он љуби младе и девојке!’

0218    Нисам, мајко, Бога ми истиног!

0219    Већ мож’ знати, моја мила мајко,

0220    Кад оно арач по Срему бејаше,

0221    Кој’ се нема чиме да откупи –

0222    У нас, мајко, много сирома

0223    Кој’ се нема чиме да откупи,

0224    Готово за морење беше,

0225    У нас мајко доста царска блага,

0226    Ја одбројим мога царска блага,

0227    Па му ноћом промећем кроз пенџер

0228    Не би л’ своју откупио главу.

0229    Моја љуба, али је рода туђа,

0230    Немојте јој жао учинити –

0231    Подајте јој два товара блага

0232    Нек’ се рани док се сраћа нађе!

0233    Моји коњи и соколи сиви

0234    Моме брацу Максиму владики!”

0235    То изрече, пак се раста с душом.

0236    Однеше га месту Крушедолу

0237    И онде га лепо саранише.

Друга верзија пјесме

0001    Разболе се деспоте Јоване

0002    У красноме месту Беркасову,

0003    Он болује и оће да умре.

0004    Књигу пише деспоте Јоване,

0005    Па дозива слугу Богосава:

0006    ”Богосаве, моја верна слуго,

0007    Носи књигу Анђелији мајки

0008    И мом брату Максиму владики!

0009    Ти не кажи Анђелији мајки

0010    Да сам се ја саде разболео,

0011    Већ ти кажи Анђелији мајки –

0012    Јова нам се на војску опраља,

0013    Неће доћи за седам година!”

0014    Ал’ беседи Анђелија мајка:

0015    ”Почекај ме мало замалено,

0016    Док умесим бијеле колаче!”

0017    Ал’ беседи Богосаве слуга:

0018    ”Ти се мани бијели колача –

0019    Књига ј’ стигла, отићи ће Јова!”

0020    А кад пошли месту Беркасову,

0021    Па су били близу Крушедола,

0022    Крушедола, равног намастира,

0023    Ал’ беседи Анђелија мајка:

0024    ”Богосаве, верна моја лсуго,

0025    Гријота је мимо цркве проћи –

0026    Да сврнемо на молитви цркви!”

0027    Кад су ушли у бијелу цркву,

0028    Службу служи Максиме владика.

0029    Кад божији закон совршили,

0030    Књигу даје слуга Богосаве,

0031    Књигу даје Максиму владики,

0032    Књигу даје кријући од мајке.

0033    Књигу гледи Максиме владика,

0034    Књигу гледи, грозне сузе рони.

0035    Њему вели Анђелија мајка:

0036    ”Не рон’ сузе, моје дете драго,

0037    Не рон’ сузе, не квари очију,

0038    Бог ће дати, доћи ће нам Јова!”

0039    Па пођоше месту Беркасову;

0040    А кад били близу Беркасова,

0041    Ал’ беседи Анђелија мајка:

0042    ”Богосаве, моја слуго верна,

0043    Та оно су двори Јованови –

0044    Што се вије барјак наопако?”

0045    ”Анђелија, моја мила мајко,

0046    Ветар душе са Врушке плнаине,

0047    Па окреће барјак наопако!”

0048    Ал’ беседи Анђелија мајка:

0049    ”Богосаве, моје дете драго,

0050    Што прид двором три сабора стоје,

0051    Три сабора, сва три гологлава?”

0052    Ал’ беседи слуга Богосаве:

0053    ”Ао старице, наша мила мајко,

0054    Јова нам се на војску оправља,

0055    Они жале свога господара!”

0056    Ал’ беседи Анђелија мајка:

0057    ”Што му коњи ходе без пајвана?”

0058    Ал’ беседи Богосаве слуга:

0059    ”Пустио и да с’ напасу траве!”

0060    Кад дођоше двору бијеломе,

0061    Мртав Јова лежао

0062    И код њега две миле сестрице,

0063    Сузе роне нуз лице бијело .

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Smrt despota Jovana

смрт_деспота_јована.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/30 14:57