Јања од Сибиња Јанка је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

У овој пјесми Јања, десета ћерка Сибињанин Јанка, иде у војску умјесто њега. Након што је провела девет година у војсци борећи се, Јанко је коначно замјењује и шаље је кући, да се уда за бана од Ердеља.

0001    Иде књига од града до града,

0002    Дође књига до Јанкова града;

0003    Књигу чати војевода Јанко,

0004    Књигу чати, грозне сузе лије.

0005    Њега пита мезимица Јања:

0006    ”Да мој бабо, од Сибиња Јанко,

0007    И досад су књиге долазиле,

0008    И досад си књиге разгледао,

0009    Ал’ ји ниси сузама чатио –

0010    Откуд књига, ватром изгорјела?”

0011    Ћери вели војевода Јанко:

0012    ”Ова књига од царева града,

0013    У књизи нам ’вако царе каже –

0014    ,Који може, нек’ иде на војску,

0015    Који не мож’ нек’ пошаље сина,

0016    А ја јунак мушка чеда немам,

0017    До ли уди девет девојака

0018    И десету мезимицу Јању;

0019    Сви девет сам редом удомио,

0020    Јошт код мене мезимица Јања!”

0021    Беседила мезимица Јања:

0022    ”Иди, бабо, на догање горње,

0023    Па ти спремај коња ластавицу;

0024    И отиди на чардаке горње,

0025    И узимај зелену доламу,

0026    Па ударај дугме до дугмета,

0027    Куда не мож’ ни јабука проћи,

0028    А камоли туђа брата рука!”

0029    Оправи се мезимица Јања,

0030    И отиде у цареву војску.

0031    Угреда је царица госпоја,

0032    Па беседи цару господину:

0033    ”Св’јетла круно, царе господине,

0034    Какви јунак нашем двору језди –

0035    Коња јаши кано и делија,

0036    Калпак носи кано бедевија,

0037    А поглед јој кано у дјевојке!”

0038    Одговара царе господине:

0039    ”Не будали, царице госпојо,

0040    Не будали кад будала ниси –

0041    Видиш да је момче нежењено!”

0042    Опет вели царица госпоја:

0043    ”Сутра ј’ петак, а турски је светац,

0044    Видићемо шта ће куповати

0045    Оно момче младо нежењено –

0046    Ако купи сјајно огледало

0047    И цетињски шарени преслица,

0048    Онда јесте лепота дјевојка;

0049    Ако л’ купи праха и олова,

0050    Онда јесте момче нежењено!”

0051    Кад ујутру петак освануо,

0052    Изилазе Турци на пазаре

0053    И купују те ситне џебане,

0054    Ту и Јања по пазару шеће.

0055    Мудрија је Јања од царице –

0056    Не купује сјајно огледало,

0057    Нит’ цетињски шарени преслица,

0058    Већ узима праха и олова

0059    И мљетачки подуги пушака.

0060    Јања јунак у царевој војсци

0061    Млоге доби у борби мегдане

0062    И одсјече на мегдану глава.

0063    Војевала за девет година

0064    И десете четири месеца.

0065    Тад је Јања књигу написала,

0066    Те је шаље војеводи Јанку,

0067    ,У књизи му ’вако говорила:

0068    ”Да мој бабо, од Сибиња Јанко,

0069    Не могу ти више војевати,

0070    Дојке расту, дугмад опадају,

0071    Познаће ме да сам женска глава!”

0072    Кад је Јанко књигу проучио,

0073    Он се шеће на цареву војску

0074    И замјени мезимицу Јању.

0075    Јошт је њојзи тијо говорио:

0076    ”Ој замјено, моја мезимице,

0077    Ти се шећи двору бијеломе,

0078    Бабо наш’о и за те прилику,

0079    Лепо момче од Ердеља бана,

0080    Доста си ме заменила млада!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Janja od Sibinja Janka