Ускоци и Удбињани је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Књигу пише Угљевићу Симо,

0002    Па је посла побратиму своме

0003    А на име Јанковић Стојану:

0004    „Море, чу ли, драги побратиме,

0005    Јес’ ли чуо, је ли ти ко кажева,

0006    Како мене одољеше Турци?

0007    Ходи, дођи на моје дворове,

0008    Да ме пратиш морем широкијем,

0009    Хоћу ходит’ Моски земљи равној,

0010    Ја у Моску да се љебом раним;

0011    Кад ја, побро, оставих Клисуру,

0012    Ни тебе ту добра бити неће,

0013    Ал’ окупи силновиту војску,

0014    Те је води мене на дворове

0015    Да с Турцима боја убијемо,

0016    А да млогу крвцу пролијемо!”

0017    Кад Стојана књига допанула,

0018    Кад он виђе што књига пише,

0019    Сахију је у Сен оправио,

0020    А на име Иву капетану

0021    Да покупи Сењане јунаке,

0022    А он скупи котарске делије

0023    И ојдоше војске уз планине

0024    И дођоше у Клисуру тврду.

0025    Дивно Симо војску дочекује,

0026    Разређује војску по хоџаках,

0027    А војничке коње по сокаках,

0028    Коњма зоби и сијена даје,

0029    А путаљу Јанковић Стојана,

0030    Не даје му горе но војнику,

0031    Њему зоби бијелу пшеницу,

0032    А поји га вином црвенијем.

0033    Па се диже Угљевићу Симо,

0034    Обидује војску по хоџаках,

0035    А војничке коње по сокаках:

0036    Сви су коњи зоби позобали,

0037    Позобали и попили вино

0038    До путаља Јанковић Стојана ─

0039    Нити зобље, нити пије вино,

0040    Виском вришти, а ушима стриже,

0041    Зубом вије, а копитом бије,

0042    Копа путаљ хендек копитима,

0043    Колики је хендек ископао,

0044    Два би друга мртве закопао.

0045    Виђе Симо, па се осјетио

0046    И к Стојану на пожалу пође:

0047    „А, за Бога, драги побратиме,

0048    Зла бјелега на путаља твога!”

0049    Све му што је и како је каже:

0050    „Ходи врћи војску натрагове,

0051    Да не гине с мене сиротиња!”

0052    А Стојан му ријеч говорио:

0053    „Не бој ми се, драги побратиме!

0054    Кад је такви бјелег на путаља,

0055    Вазда јесте наша рука била”.

0056    Кад то чуо Угљевићу Симо,

0057    Скочи Симо од земље на ноге,

0058    Покупи војску свуколику,

0059    Мало војске ─ шеснаест стотинах,

0060    Дивно Симо војску подијели

0061    И пред војском стави буљумбаше.

0062    Прво стави Иван капетана:

0063    „Хајде, Иво, за бедем од града,

0064    Води војске пуно шест стотинах!

0065    А ти хајде, Мато Сењанине,

0066    Води војску на стару границу!

0067    А ти хајде, Цмиљанић Илија,

0068    Води војску на Јабуку равну!

0069    Ја ћу узет’ тридесет Арватах,

0070    Све Арвате који овце пасу”.

0071    Па он јунак на дворове дође,

0072    Те дозива Мандушића Вука

0073    И једнога Шаркића Јована,

0074    Па пошто је војску разредио,

0075    Тадера је Симо говорио:

0076    „Чујеш ли ме, Иво капетане,

0077    Ја ћу повест’ тридесет Арватах

0078    И пред њима Јанковић Стојана,

0079    Довесћу их на воду Коруну.

0080    Ту ћу чекат’ тридест ђевојаках

0081    И пред њима Бегзић-капетана,

0082    А за њима на ђогину Муја,

0083    Теке буде подно поља кавга

0084    Да глас даје Удбини крвавој,

0085    Те га чују од Удбиња Турци,

0086    Три те пукнут’ на граду лубарде,

0087    И скочиће мало и велико

0088    А да на бој дође свеколико,

0089    Хоће коњик да сијече главе,

0090    Хоће пјешац да граби оружје,

0091    А најпотље брадајаге Турци

0092    Што не носе ништа од оружја,

0093    До на руке златне перјанице,

0094    А да њима бегенишу главе,

0095    А ти гледа’, Иво капетане ─

0096    Кад изљезе Турчин из Удбиња,

0097    Ти уведи војску у Удбињу

0098    Иотиди на нове дућане,

0099    Те дофати тридест зеленаках,

0100    Е ће Турчин плећи обратит’

0101    Да утече у Удбин унутра,

0102    Да се Турчин из затвора брани,

0103    Као што се вазда научио!

0104    Буљумбаше војске поведоше

0105    И на своја мјеста западоше,

0106    А отиде Симо и Стојане,

0107    Поведоше тридесет Арватах,

0108    Западоше на воду Коруну.

0109    А кад сјутра дан и зора дође,

0110    Удбинска се отворише врата

0111    И изљезе коло ђевојаках,

0112    Пред њима Бегзић капетане,

0113    А за њима на ђогину Мујо,

0114    И дођоше на воду Коруну,

0115    Тек дођоше, воду загазише.

0116    А да видиш Бегзићеву Фату:

0117    У руку је воде дофатила,

0118    Те попрсну Бојичића Ајку.

0119    То жао би Туркињи ђевојци,

0120    Па је Фати ријеч говорила:

0121    „Силна ли си, Бегзићева Фато!

0122    Твоје лице хајдук напрснуо

0123    Ка и хоће јутрос, ако Бог да!

0124    Јер сам ноћас чудан сан виђела ─

0125    Полећеше тридест јаребицах

0126    Од Удбиња, града бијелога,

0127    Попадоше на воду Коруну,

0128    А долеће тридест соколовах

0129    Од Пролома, зелене планине,

0130    У њих соко зеленијех крилах,

0131    Уфатише тридест јаребицах,

0132    То смо ти ми тридест ђевојаках,

0133    Соколови тридесет Арватах;

0134    Што је соко зеленијех крилах,

0135    То ће бити Угљевићу Симо,

0136    Јутрос те те поробит’ хајдуци!”

0137    Фатима јо’ ријеч говорила:

0138    „Не куни ме, Хајкуно ђевојко!

0139    Које би ме чудо задесило

0140    Да ја узмем влаха бијеснога,

0141    Да се крстим крстом Христовијем

0142    И да постим поста све четворо,

0143    У годину петак и сриједу,

0144    А да пијем црвенику вино

0145    И да једем крметину месо!”

0146    У ријечи што су говорили

0147    Ударио Симо и Стојане,

0148    Сваки своју бјеше уфатио ─

0149    Симо фата Хајкуну ђевојку,

0150    Силни Стојан Бегзићеву Фату.

0151    Ту је била була удовица,

0152    Удовица од седам годинах,

0153    Њу уфати Шаркића Јоване,

0154    Но га була руком дофатила,

0155    Бачила га на плећи широке,

0156    Три га гона земље понијела.

0157    Скочи Вуче, кулу уфатио,

0158    А була га дофати за руку,

0159    Шњим зелену траву поваљала,

0160    Доке дође Стојан на путаља,

0161    Те уфати булу удовицу:

0162    „Стан’, полако, була удовица!

0163    Ласно ти је тице перуљати,

0164    Но је мука урлужине старе!”

0165    Па је бије плетеном канџијом,

0166    Удара јој крвца проз кошуљу.

0167    Стан’ да видиш Бегзић-капетана:

0168    На Стојана загон учинио,

0169    Но га Стојан гађе џефердаром,

0170    Те погоди Бегзић-капетана,

0171    Па му узе главу и оружје.

0172    Виђи муке на ђогину Муја,

0173    Ка се дере пољем удбинскијем,

0174    Глас он даде Удбини крвавој,

0175    Три пукоше на граду лубарде,

0176    Истрчаше Турци на коњике,

0177    Они трче на воду Коруну.

0178    А кад виђе Иво капетане,

0179    Он уведе у Удбињу војску

0180    И дофати тридест зеленаках,

0181    Наређене што су за кавуре,

0182    Намјерсти их на врата од града.

0183    Но га срете Бегзићева љуба

0184    И познаде Ива капетана,

0185    Па је њему ријеч говорила:

0186    „Добар доша, Иво капетане!

0187    Кад су тебе поробили Турци,

0188    Ти ћеш бити моја вјерна слуга!”

0189    Скочи Иво на бедем од града,

0190    Те он гледа подно поља кавгу,

0191    Ђе се бију Турци и Арвати.

0192    Јунак ли је Симо и Стојане,

0193    Подно поља подагоне Турке,

0194    Седам-осам уграбише главах

0195    И уз поље поломише Турке.

0196    Бјеже Турци на границу стару.

0197    Ту удари Мато Сењанине,

0198    Испријека не да им лијека ─

0199    Бјеже Турци до равне Јабуке,

0200    Нете ли се на њу уставити,

0201    С кавурима боја учињети.

0202    Ту удари Цмиљанић Илија,

0203    Сила грми, крв се пролијева,

0204    У неђељу на Осјеченије

0205    Биће доста и посјеченије!

0206    Бјеже Турци на врата од града,

0207    Дочека их Иво капетане

0208    И упали тридест зеленаках ─

0209    Туку Турке како који може,

0210    Моле Бога да им припоможе,

0211    Фала Богу, чуда великога,

0212    Како лете и без крилах Турци!

0213    Лете Турци како лабудови,

0214    А падају како чавке црне.

0215    Што би мушко, све их посјекоше,

0216    Што би женско, све их покрстише,

0217    И Удбина града похараше,

0218    Како се је тадер похарао,

0219    Већ се никад направити неће.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Uskoci i Udbinjani