Помоћ изненада је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Сад и вазда да се веселимо,

0002    Све за славу Бога милоснога

0003    И нашега драгог господара,

0004    Господара, црногорског краља.

0005    Књигу пише Цетињски владика,

0006    Те је спрема у племе Бањане,

0007    Овако им у тој књизи пише:

0008    „Чујте мене, сви кнезови Бањски!

0009    “Покупите харач по Бањани,

0010    „Оправ’те га мени Гори Црној,

0011    “И ми трвду вјеру уватимо

0012    „Од Митрова до Ђурђева дана,

0013    “Да ве не ће пуштит’ Црногорци;

0014    „Ако ли ми харач не пошљете,

0015    “Ја ћу моје пуштат’ Црногорце,

0016    „И од вас ће бруку начињети,

0017    “Поробити мало и велико,

0018    „Попалити огњем свеколико.“

0019    А кад њима ситна књига дође,

0020    Бањани су на вијећи били

0021    Код Штербачке пребијеле цркве,

0022    А кад чуше што им књига пише,

0023    Пробесједи Бачевић Васиље:

0024    „А да болан, Божовићу Раде!

0025    “Узми собом Јаничића Риста,

0026    „Ја ћу узет’ Милешевић Паја,

0027    “Да по Бањам харач покупимо.„

0028    И тако су начин налазили,

0029    По Бањани харач покупише,

0030    Однијеше ломној Гори Црној

0031    У владике црногорског краља.

0032    Владика их добро дочекао,

0033    И кнежеве даром даривао:

0034    Неком даје ћурка великога,

0035    Раду дава од злата медаљу.

0036    Кнезови се натраг повратише

0037    И дођоше у племе Бањане.

0038    Ал’ да видиш Огњеновић Паја!

0039    Ситну књигу на кољену пише,

0040    Опрема је у Мостар везиру,

0041    И овако у њој говораше:

0042    “Али-пашо, огријано сунце!

0043    „Знаш ли, пашо, није било давно,

0044    “Кад опреми Ченгић-Смаил-агу,

0045    „Смаил-агу капиџију твога,

0046    “Кад Дробњаци њега издадоше,

0047    „Однијеше на Цетињу главу;

0048    “Те си јаде све заборавио,

0049    „А ево ти јада изненада,

0050    “Проклетога Божовића Рада,

0051    „Што ти Раде о невјери ради,

0052    “Бањане ће твоје одметнути

0053    „И Грахово село населити,

0054    “Одметнути рају од Турака.„

0055    А кад паши така књига дође,

0056    Књигу учи, ма се Турчин мучи.

0057    Ону прими, другу ситну пише,

0058    Опреми је граду Нишићкоме

0059    Мушовићу глави од Нишића:

0060    “Чу ли мене, силан Мушовићу!

0061    „Ево тебе моје бурунтије,

0062    “Оправи ми Рада Божовића:

0063    „Јали мртву са рамена главу,

0064    “Јали влаха савезана жива.

0065    „Ако ли га оправити нећеш,

0066    “Ја ћу моје опремити слуге,

0067    „И Бањско ћу племе разорити,

0068    “Хоћу Рада на колац набити,

0069    „А Васиља на ватру сложити,

0070    “Јаничића Риста објесити,

0071    „Милошева Паја уватити,

0072    “Бацићу га у ледну тамницу,

0073    „Нек тавнује за седам година,

0074    “Нек тавнује и о јаду ради;

0075    „И ставићу изнова кнезове,

0076    “То ће мени бити раја права.„

0077    А кад књига Мушовићу дође,

0078    Ону тури, другу ситну пише:

0079    “Али-пашо, огријано сунце!

0080    „Ја те молим дином и аманом

0081    “И нашијем постом рамазаном,

0082    „Прођи ми се племена Бањана,

0083    “Бањани су наши од старина.

0084    „Штогођ има од града Нишића

0085    “По ћесиму крава јаловица,

0086    „Све је нама у племе Бањане,

0087    “Ја ти моју вјеру турску давам:

0088    „Ја ћу моје покупити слуге

0089    “И остале пуше и макаше,

0090    „И покупит’ од града грађане,

0091    “И отић’ ћу ломној Гори Црној

0092    „И владици харач однијети,

0093    “Владичину руку пољубити.

0094    „Знаш, везире, на зло ти свануло!

0095    “Штогођ имаш у Херцеговини

0096    „Седамнаест града и паланка

0097    “Ђе је тебе града Нишићкога

0098    „Кључаница од Херцеговине:

0099    “Ја ћ’ окренут’ плећи Црногорцим’

0100    „На вас, пашо, пушку окренути.“

0101    А кад паши така књига дође;

0102    Књигу учи, па се паша мучи.

0103    Ону тури, другу ситну пише,

0104    Опреми је славну манастиру

0105    Добрићеву и Косијереву

0106    Свом бимбаши Пузић-Амет-аги:

0107    „О бимбашо, Пузић-Амет-аго!

0108    “Доведи ми Рада Божовића:

0109    „Али мртву с каурина главу,

0110    “Јали влаха савезана жива;

0111    „Ако ли ми доводити нећеш,

0112    “Глава твоја поћ’ ће за његову.„

0113    А кад њему ситна књига дође,

0114    Тако Турчин ријеч бесједио:

0115    “Браћо моја, Херцеговци Турци!

0116    „Је ли була родила Турчина,

0117    “Да отиде у племе Бањане,

0118    „Да доведе Рада савезана

0119    Из гиздава села Миланића?“

0120    Сви му Турци ником поникнуше,

0121    А у црну земљу погледаше,

0122    Ал’ не гледа Горчанин Мурате,

0123    Но бомбаши међу очи црне:

0124    „О бимбашо, наша буљунбашо!

0125    “Ја желио, а Бога молио

0126    „Да отидем у племе Бањане,

0127    “Тамо су се мене ужељеле

0128    „Све влахиње и бањске ђевојке.“

0129    Кад га зачу Пузић Амет-ага,

0130    Он овако ријеч бесједио:

0131    „О Мурате, од Турћије фало!

0132    Ја се јесам у те и уздао.“

0133    Мурат хитро на ноге поскочи,

0134    Па поклопи јагрзли дората,

0135    Ето њега поред Петровића,

0136    Па ето га уз племе Бањане,

0137    Докле дође селу Миланићу

0138    На конака Огњеновић-Паја.

0139    Добро га је Пајо дочекао,

0140    Коњу даде јечма и сијена,

0141    А Турцима пива и јестива;

0142    А кад зачу Божовићу Раде

0143    Да су Турци у Пајовој кући,

0144    Па дозива своју вјерну љубу:

0145    „О Милице, моја вјерна љубо!

0146    “Ти отиди до Пајове куле,

0147    „Те пољуби Горчанин-Мурата,

0148    “Овако ћеш њега поздравити:

0149    „„Поздравља те Раде Божовићу,

0150    “„Да ти њему на конака дођеш,

0151    “„Да му шишаш кума милоснога,

0152    “„Е хоћемо љубав уватити.““

0153    А кад зачу Горчанин Мурате,

0154    Он овако бесједи Милици:

0155    „О влахињо, Радова Милице!

0156    “Хајде тамо твојој танкој кули,

0157    „Те приправљај господску вечеру,

0158    “А ето нас тебе на конаке.„

0159    Отоле се подиже Милица,

0160    Све ти Раду по истини каже

0161    Тако они у ријечи били,

0162    А мала се чета подигнула

0163    Од Грахова и од Горе Црне,

0164    Пред том четом до три перјаника,

0165    Слуге вјерне црногорског краља,

0166    Да и кажем сва три по имену:

0167    Од Грахова Поповићу Вуче,

0168    А од Цуца Гавриловић Саво,

0169    Од Његуша Раковићу Иво.

0170    Кад је Раде чету сагледао,

0171    Капу скига, небу диже руке:

0172    “Боже мили, на свему ти фала!

0173    „Кад су с нама мили Црногорци!“

0174    Па бесједи својој вјерној љуби:

0175    „О Милице, моја вјерна љубо!

0176    “Ти Турцима намири вечеру.„

0177    А ускоцим’ тихо бесједио:

0178    “Сад, четници, моја браћо драга!

0179    „Ради Бога и крста часнога,

0180    “Јали ноћас, јали до вијека,

0181    „Да на Турке јуриш учинимо.“

0182    Раде рече, нико не порече:

0183    Сваки држи по свога Турчина:

0184    Држи Раде Мурата каваза,

0185    Држи Вуче Бабовића Салка;

0186    Држи Саво од Нишића Ибра,

0187    Држи Иво сасред Гацка Муја.

0188    И отоле Раде полазио,

0189    А завика браћу Миланића,

0190    Сви отоле поврвјеше људи,

0191    И бијеле појавише овце,

0192    И пред њима калаузе Турци,

0193    Е ето их кроз племе Бањане.

0194    И тадај се кавга заметнула.

0195    А шта ћу ви дуље бесједити:

0196    До Грахова здраво доходише,

0197    У Грахово Турке посјекоше.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Pomoc iznenada