Корисничке алатке

Алатке сајта


правдање_марка_краљевића

Правдање Марка Краљевића

Правдање Марка Краљевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Шатор пење, Краљевићу Марко

0002    На равници, у земљи крајинској,

0003    Јошт је мало Срема заватио,

0004    Три аршина мермера камена,

0005    А четири растови дасака,

0006    Леже Марко санак боравити.

0007    Силна Турком изгинула војска,

0008    То сви Турци зборе од Марка је –

0009    И сам царе вели да је Марко

0010    Исјекао Турке јаничаре.

0011    Па беседи царе господине:

0012    ”Богом вама, Турци јаничари,

0013    Ко би смео пробудити Марка,

0014    Мени жива по шатор сазвати,

0015    Даћу њему богато уздарје

0016    И пашалук за живота мога,

0017    За живота и мога и свога?”

0018    Ту сви Турци ником поникоше,

0019    К црној земљи очи оборише,

0020    Не пониче Туре Емин-ага,

0021    Не пониче, већ јунак узниче,

0022    Па говори цару честитоме:

0023    ”Ја ћу ићи у шаторе Марку,

0024    Теби жива под шатор дозвати!”

0025    Лепо царе даде му уздарје;

0026    Узе Туре богато уздарје,

0027    Па отиде по шаторе Марку.

0028    Беседи му Краљевићу Марко:

0029    ”Побратиме, Туре Емин-аго,

0030    Које тебе силе дотераше,

0031    Дотераше мени под шаторе,

0032    Да ти мене иза санка будиш?”

0033    Беседи му Туре Емин-ага:

0034    ”Богом теби, Краљевићу Марко,

0035    Силна Турком изгинула војска,

0036    То сви Турци зборе од Марка је,

0037    И сам царе збори да је Марко

0038    Погубио Турке јаничаре,

0039    Па ме царе теби оправио

0040    Да те зовем цару на диване!”

0041    Насмену се Краљевићу Марко,

0042    Па је аги тијо говорио:

0043    ”Побратиме, Туре Емин-аго,

0044    Узми ону видру оковану

0045    И отиди за гору на воду,

0046    Донеси ми лађане водице

0047    Да умијем моје бело лице,

0048    Да умијем моје беле руке

0049    И оперем сабљу димискију!”

0050    Узе Туре видру оковану,

0051    Он отиде за гору на воду

0052    И донесе лађане водице.

0053    Уста јунак Краљевићу Марко,

0054    Па умива своје бело лице,

0055    Па умива своје беле руке

0056    И опере сабљу димискију,

0057    Те се шећу цару на диване.

0058    Кад је дош’о под шатора Марко,

0059    Проговара цару господину:

0060    ”Поочиме, царе господине,

0061    Зашто мене на диван сазиваш –

0062    Ја сам синоћ био на дивану?”

0063    Вели Марку царе господине:

0064    ”Мој посинко, Краљевићу Марко,

0065    Силна мени изгинула војска,

0066    То сви Турци зборе од Марка је,

0067    И сам главом зборим да је Марко

0068    Погубио Турке јаничаре,

0069    Већ извади сабљу из корица

0070    Да ти видим сабљу из корица

0071    Да ти видим сабљу оковану!”

0072    Беседио Краљевићу Марко:

0073    ”Светла круно, царе поочиме,

0074    Стара ме ја заклињала мајка,

0075    Заклињала на час смрти њене

0076    Да не вадим сабљу напразно!”

0077    Вели Марку царе господине:

0078    ”Ето теби малени Влашића!”

0079    Срдито му одговара Марко:

0080    ”Нећу о њи сабље скрнавити!” –

0081    ”Ето теби два моја улака!”

0082    Од улака Марко започео,

0083    Код цара се сабља заустави –

0084    Све исече под шатором Турке,

0085    Па јошт вели Краљевићу Марко:

0086    ”Авај мени и до Бога мога,

0087    Мал’ не згуби бољега од себека!”

0088    Све се царе од Марка одмиче,

0089    Марко му се све ближе примиче,

0090    Лак буздован за собом привлачи,

0091    Вучју капу на очи навлачи,

0092    Па замути очима јуначе

0093    Кано гладно у горици вуче,

0094    Те на цара попреко погледа,

0095    Тако тер’о цара до дувара.

0096    Доцкан рече царе господине:

0097    ”А мој сине Краљевићу Марко,

0098    Од тебе се све даље одмичем,

0099    А ти ми се све ближе примичеш,

0100    Лак буздован за собом привлачиш,

0101    Вучју капу на очи навлачиш

0102    И на мене попреко погледаш –

0103    Врати, сине, сабљу димискију!

0104    Зашто си се разљутио сине?”

0105    Враћа Марко сабљу у корице,

0106    Па он вели цару поочиму;

0107    ”Што ти даље од мене одмичеш,

0108    Зато ти се ја јунак примичем,

0109    Мило ми је до цара сједити;

0110    Лак буздован за собом привлачим,

0111    Ја се бојим кавге и зулума;

0112    Вучју капу на очи навлачим,

0113    Моје ми се очи засениле

0114    Гледајући у те царевића!”

0115    Насмеја се царе господине,

0116    Па се маша у златне џепове,

0117    Он извади стотину дуката

0118    Те ји даје Краљевићу Марку:

0119    ”Ево теби напојница, Марко,

0120    Те ти иди па се напиј вина,

0121    Тешко су те узмучили Турци –

0122    Иди, синко, куда теби драго!”

0123    Цар не даје напојницу Марку

0124    Што је њему одвећ мио Марко,

0125    Већ да би се опростио Марка.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Pravdanje Marka Kraljevica

правдање_марка_краљевића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 14:09