Корисничке алатке

Алатке сајта


смрт_књаза_данила

Смрт књаза Данила

Смрт књаза Данила је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Фала Богу, фала великоме!

0002    На хиљаде и осме стотине

0003    И на полу шездесет’ године,

0004    Подиже се соко тица сива,

0005    Оба су му позлаћена крила,

0006    И бијело јато голубова

0007    Из фитешке ломне Горе Црне,

0008    Са Цетиња поља широкога;

0009    То не бјеше соко тица сива,

0010    Нити бјеше јато голубова,

0011    Но то бјеше црногорски књаже,

0012    Шњим се крену господа избрана,

0013    Све војводе и млади сердари,

0014    То његови бјеху сенатори,

0015    Капетани и његове слуге;

0016    Са соколом тица пауница,

0017    Дивно су јој нашарена крила:

0018    То не била тица пауница,

0019    Но Даринка, књажева љубовца.

0020    Окренуше уз поље цетињско,

0021    Прегазише ловћенску планину

0022    И гласито племе од Његуша,

0023    У којем се по соко излеже.

0024    Многе тице гледе на сокола,

0025    Обратише низ которске стране,

0026    Доклен доше под Котором градом,

0027    Дочека их господа которска

0028    А пред њима Домин капетане,

0029    Капетан је од Боке Которске,

0030    Сретоше га оба ђенерала.

0031    Ту се с књазом поздравише дивно,

0032    Паса књаже преко б’јела града,

0033    И уз књаза господа остала,

0034    И прођоше крајем мора слана,

0035    И почину на Ријеку малу

0036    У бијелу Липовчеву кулу,

0037    Међу Прчањ и Ријеком малом,

0038    Поред б’јела од Котора града,

0039    Ту почину црногорски књаже

0040    И са њиме господа избрана.

0041    Глас допаде бечкога ћесара,

0042    Да је доша црногорски књаже

0043    Са кнегињом, својом љуби драгом,

0044    Да полази цареве градове,

0045    Пак цар јави Мамули Лазару,

0046    Далмације вјерном господару,

0047    Да му пошље од мора вапора,

0048    Да се шета преко мора слана.

0049    Ђенерал је цара послушао,

0050    Књазу посла од мора вапора.

0051    Књаз је цару дивно зафалио

0052    И Лазару, вјенчаноме куму.

0053    Дадоше му од мора вапора

0054    И цареве плаћене солдате

0055    И музику свирке различите.

0056    Ђенерали књазу долазаху

0057    И остали добри капетани,

0058    Сва господа од Боке Которске

0059    И бијела града Дубровника,

0060    Сваки књазу на поздрав иђаше,

0061    Књаз свакога мило дочекаше,

0062    И весело дане пролазаше.

0063    Ту стајао пуни мјесец дана,

0064    С господом се врло заљубио,

0065    И искрену љубав отворио,

0066    Сва му Бока на поздрав иђаше,

0067    Сви главари и добри јунаци,

0068    Позива га циркул капетане,

0069    Он позива црногорска књаза

0070    И Даринку, књажеву љубовцу,

0071    И његову господу осталу,

0072    Сву господу на објед позива

0073    У Котору бијеломе граду.

0074    Књаз весело с господом окреће

0075    И с Даринком, вјенчаном љубовцом,

0076    И пођоше морем дубокијем,

0077    И дођоше под Котором градом,

0078    Пак изиде из пасаре златне,

0079    И Даринку прифати за руку,

0080    Пак прошета преко б’јела града,

0081    Сретоше га оба ђенерала,

0082    Шњима бјеше Домин капетане.

0083    Капетан их води на дворове,

0084    Сву господу српску и латинску,

0085    Господску им софру поставио,

0086    Ту господа обједива дивно

0087    И дивно се искрасише с вином.

0088    Пак на ноге господа устаје,

0089    Прошеташе преко б’јела града,

0090    Изидоше на крај мора слана,

0091    Шетају се тамо и овамо

0092    На лијепу од Котора риву,

0093    Добавише царске мусиканта,

0094    Ту им био бумбе и свирале,

0095    Ал’ се тавна нојца примицаше,

0096    Таман ћаше да почине сунце,

0097    Ал’ ево ти пасаре од злата,

0098    У коју ће књаже путовати,

0099    Св’јетли књаже дофати Даринку,

0100    Дофати је за бијелу руку,

0101    Намјести је у пасару златну,

0102    Свијетли се књаже повратио,

0103    Да поздрави господу избрану,

0104    Пак окрену на пасару златну,

0105    Лијевом је ногом покрочио,

0106    На пасару ногом починуо.

0107    Ал’ ево ти јада изненада!

0108    Пуче пуста пушка из народа,

0109    Ах нека га, већ му не пуцала!

0110    Пуче пушка Тодора Кадића

0111    Од племена од Бјелопавлићах,

0112    И погоди свијетлога књаза,

0113    Живо му је срце изгорио,

0114    Паде књаже у крило Даринке.

0115    И ту бјеху неки Црногорци,

0116    Вјерне слуге свијетлога књаза,

0117    Који вазда уз књаза иђаху,

0118    Когођ био, црн му образ био!

0119    Кад шњим бише, што га не чуваше,

0120    Није мало што погибе књаже,

0121    Није мало, што се нагрдише,

0122    Ал’ утече Кадићу Тодоре,

0123    Не нађе се добра Црногорца

0124    Од господе свијетлога књаза,

0125    Да изгуби Кадића Тодора,

0126    Да изгуби, ал’ уфати жива.

0127    Ал’ га царске уфатише страже.

0128    Да Кадића не сватише страже,

0129    Утећ’ Кадић уз планину ћаше

0130    Проз књажеве слуге изабране.

0131    Стидите се и саде и вазде,

0132    Како свога књаза осветисте,

0133    Тако ли се цијени поштење?

0134    Колико се много угријасте,

0135    Јере свога књази изгубисте,

0136    Ту ви много чуда учинисте,

0137    Један другом ране ударасте,

0138    Тако ли се добива јунаштво

0139    И вјечити спомен наком себе?

0140    Поведоше Тодора Кадића

0141    Ћесавори плаћени солдати,

0142    Метнуше га у студној тамници,

0143    А рањена књаза уфатише,

0144    Унијеше у Котору граду,

0145    Не бјеше му душа испанула.

0146    О Кадићу, црн ти образ био!

0147    Што изгуби свога господара,

0148    Што наслади срца душманима,

0149    Уцвијели ломну Гору Црну,

0150    Гору Црну и седморо Брдах,

0151    Уцвијели сву Херцеговину,

0152    Пак заплака редом и Бошњаке,

0153    Што су наша браћа под Турцима,

0154    Већ у Босну и Херцеговину,

0155    Сви имаху добру узданицу,

0156    Ко вјерује Христа спаситеља,

0157    На Данила црногорска књаза

0158    Баш имаху вјерну узданицу,

0159    Да ћ’ извадит’ робље из сужањства,

0160    Из Турчина, српског душманина,

0161    Који Србу сваке јаде дају,

0162    И тиранске муке ударају

0163    Од Косова и прије Косова;

0164    Србији су рану ударио

0165    И свакоме по реду Србину,

0166    Који знаде за част и поштење.

0167    О Кадићу, не веселио се!

0168    Бистро знадем да је тебе криво,

0169    Јере ти је жалост учинио,

0170    Јер је твоју сестру преудао,

0171    Твоју сестру младу попадију,

0172    Ал’ ти није кулу изгорио,

0173    Нити ти је брата изгубио,

0174    А твоју си сестру осветио,

0175    Ти погуби доброга јунака,

0176    Већ витеза Војводин-Богдана,

0177    Од Цетиња од Мартиновића,

0178    До цара му пара не биваше,

0179    Погуби га столну Цариграду,

0180    Консул бјеше од те Горе Црне,

0181    Заповједник од двије хиљаде,

0182    Нека, што си њега изгубио,

0183    Ти си добро сестру осветио.

0184    О Кадићу, кукала ти мајка!

0185    Да л’ не знадеш и нама је криво,

0186    Петровићу Ђуру каваљеру

0187    И витезу Милану сердару

0188    И осталој господи избраној

0189    Од витешке ломне Горе Црне,

0190    Који јесмо Задру на крајину,

0191    Тер жалосно дане пролазимо,

0192    Сва је наша добра одузео,

0193    И наше је дворфе развалио,

0194    Некијема браћу погубио,

0195    Добро знадеш, да је нама криво,

0196    Ал’ не шћесмо изгубити књаза.

0197    О Кадићу, божи отпадниче,

0198    Отпадниче, пак и несретниче!

0199    Што похули на своје поштење,

0200    И продаде себе у туђина,

0201    Што послуша пашу скадарскога,

0202    Душманина рода христјанскога,

0203    Тер изгуби књаза свијетлога

0204    За пашине смрдељаве даре.

0205    О Кадићу, беспаметна главо!

0206    Ти обиде проз многе градове,

0207    Да л’ не нађе паметна јунака,

0208    Ко би тебе сјетовао дивно,

0209    Да ти збори и да ти покаже,

0210    Ко погуби силна господара,

0211    Господара од своје државе,

0212    Ту јунаштва никаквога нема,

0213    Него луда беспаметна глава,

0214    Луда глава и та памет црна,

0215    Пак и црни образ за довијек.

0216    Пак изгуби и себе и књаза,

0217    Твоје робље проз градове скита,

0218    Скитају се проз турске градове,

0219    На њих Турци не обрћу главе.

0220    Знаш, Тодоре, црн ти образ био!

0221    Јер су Турци варалице старе,

0222    Камо тебе све те турске фале

0223    И пашини смрдељави дари?

0224    Ти си грдио образ оцрнио,

0225    Срамотан си од краљева био,

0226    Многина су и више страдали,

0227    Али нико тако не уради. -

0228    Св’јетлу књазу ране завијаху,

0229    Свиленијем стегнуше појасом.

0230    Ал’ да видиш чуда великога!

0231    Санак снила војводина љуба,

0232    Санак снила на Цетиње равно,

0233    Вјерна љуба Петровића Мирка,

0234    Баш ту вече, кад погибе књаже,

0235    Колико је санак страховити,

0236    Она скочи, ка да се помами,

0237    И на обје ноге устанула,

0238    Код ње спава Мирко господаре,

0239    Скочи Мирко на ноге лагане,

0240    Тер госпођу своју уфатио,

0241    Њу ми пита Мирко господаре:

0242    „Што је, љубо, за Бога једнога?

0243    “Али си се, љубо, помамила?

0244    „Која ти је витешка невоља?“

0245    Ал’ госпођа страшно уздисаше,

0246    Кад госпођа мало починула,

0247    Одговара Мирку господару:

0248    „Нијесам се помамила млада,

0249    “Мало заспах, сан видијех страшан,

0250    „О страха сам на ноге скочила,

0251    “Ђе се ведро небо проломило

0252    „А цетињско поље пропануло,

0253    “Усред подна и бијела дана,

0254    „Сјајно сунце на земљу пануло,

0255    “Паде сунце на поље Цетиње,

0256    „И потону у те развалине,

0257    “Потамњеше на небо звијезде,

0258    „Гром загрмље с мора дубокога,

0259    “Слана мора од града Котора,

0260    „Муња сјекну с Ловћенске планине,

0261    “Пак крвава роса пропадаше,

0262    „И покропи све наше дворове,

0263    “Наше дворе и књажеве дворе,

0264    „Рашћера се облак на све стране,

0265    “Све крвава роса удараше,

0266    „Сву је Црну Гору покропила,

0267    “Црну Гору и Брда широка.

0268    „Мало стаде, не би николико

0269    “Пак још да ти више јаде кажем,

0270    „Што ја виђех у мојему санку:

0271    “Даде ми се нешто погледати,

0272    „Ја погледах уз поље Цетиње

0273    “И високу Ловћенску планину,

0274    „Али лети соко тица сива,

0275    “Оба су му позлаћена крила,

0276    „Под крило му тица пауница,

0277    “И за њима јато голубова,

0278    „Свакојему отпаднула крила,

0279    “Соко паде тебе на кољено,

0280    „Оба су му крила саломљена,

0281    “И немаше главе на рамена,

0282    „Шњим почину тица пауница,

0283    “Шарена јој отпадоше крила,

0284    „Па јој црна пера ударише,

0285    “Црнијем се перјем накитила,

0286    „А шарена пера побацала,

0287    “Тебе стаде тица уз рамена,

0288    „Из очи јој огањ сијеваше,

0289    “Окиде ти ватра десну руку,

0290    „Пак је соко мали излетио

0291    “Из нашега двора великога,

0292    „Пауницу тицу загрлио,

0293    “Твоју десу подизаше руку.

0294    „На руку ти ране завијаше.

0295    “Сада толкуј, Мирко господаре,

0296    „Како би се санку домислио!“

0297    Тако Мирко љуби говораше:

0298    „Јала, љубе, већ га не саснила!

0299    “Ласно ти се санку домислити:

0300    „Без брата ћу мога останути,

0301    “Брата мога, књаза свијетлога:

0302    „Што се ведро небо проломило,

0303    “Црни ће не допанути гласи;

0304    „Што је равно поље пропануло,

0305    “Што је пало на Цетиње сунце,

0306    „И потону у те развалине,

0307    “Сунце значи пресвијетли књаже,

0308    „Развалина његова гробница;

0309    “Што звијезде јесу потамњеле,

0310    „Потамњеће јадни Црногорци,

0311    “Оцрниће капе и доламе;

0312    „Равно поље што се пропануло,

0313    “Изгубиће земља господара;

0314    „Што загрмје с мора дебелога,

0315    “Те се тресу брда и планине,

0316    „То ће чути веље краљевине,

0317    “Ђе је св’јетли књаже погинуо,

0318    „Погинуо, ал’ се преставио;

0319    “Што је сјајна прекрстила муња

0320    „И крвава киша ударила,

0321    “Те је наше дворе покропила,

0322    „Наше дворе и њажеве дворе,

0323    “Наше ћемо дворе оцрнити,

0324    „Наше дворе и наше прозоре;

0325    “Што покропи крвца Гору Црну,

0326    „Изгубиће народ господара;

0327    “Што долеће соко тица сива,

0328    „Те су њему позлаћена крила,

0329    “Под крило му тица пауница

0330    „Шареније пера до рамена,

0331    “Соко значи црногорски књаже,

0332    „Пауница кнегиња Даринка:

0333    “Што су њему саломлена крила,

0334    „Потонуће све српско надање,

0335    “Што су вазда у тужно страдање.„

0336    Још овако Мирко бесједио,

0337    Сузе проли, љуби одговара:

0338    “Драга љубе, већ га не заспала!

0339    „А што соко главе не имаше,

0340    “Доиста је тамо погинуо,

0341    „Али хоће погинути брзо;

0342    “Што је била тица пауница,

0343    „И шарена пера опанула,

0344    “А црно јој перје ударило,

0345    „То ће бити мила снаха моја,

0346    “Па ће бацит’ свилу и кадифу,

0347    „Побацаће сјајне дијоманте,

0348    “И бациће прстенове златне,

0349    „Прстен злато и камење драго,

0350    “Она ће се у црно завити,

0351    „И црне ће дане пролазити,

0352    ”То све значи на то перје црно;

0353    ”А што ватра из очију скаче,

0354    “То ће ронит’ сузе од образа,

0355    „Па ће моје кидат’ срце живо;

0356    “Што опаде мене десна рука,

0357    „То ћу брата изгубити мога,

0358    “Већ којега Српкиња не рађе;

0359    „Што долеће соко тица мала

0360    “Од нашега двора великога,

0361    „Па загрља тицу пауницу,

0362    “И завија мене десну руку,

0363    „То ће бити наше чедо лудо,

0364    “Наш Никола, јединац у мајке;

0365    „Пауницу што је загрлио,

0366    “Он ће стрини сузе отирати;

0367    „Што завија моју десну руку,

0368    “И привија на те ране љуте,

0369    „Никола ће књазом постанути,

0370    “Па ће моје срце разбирати,

0371    „Срце нигда пребољети неће,

0372    “Није брата, што не роди мајка,

0373    „Таква браћа ријетко се рађу.“

0374    Па несретно санка толковаше,

0375    И жалосне сузе отираше,

0376    Па Николу сина дозиваше,

0377    Ал’ га Мирко из постеље буди,

0378    То је било ноћи на поноће:

0379    „Устан’, сине, већ’ га не заспао!“

0380    Скоичи момче из душека мека:

0381    „Што је Мирко, драги родитељу

0382    “Те ми не даш у душеку спават’?

0383    „Какви су те гласи допанули?“

0384    Али Мирко, сину одговара:

0385    „Почуј добро, мој једини сине!

0386    “Сан је снила драга љубе моја,

0387    „А она је мила мајка твоја.“

0388    Али Мирко сину казиваше,

0389    Све по реду санак му показа,

0390    Што је санак страшни видијела:

0391    „Но ме чујеш, мој једини сине!

0392    “Сигурај се, узми коња твога,

0393    „Собом узми својега ујака,

0394    “Баш војводу Мартиновић-Марка,

0395    „Добријех се коња доватите,

0396    “Ноћно хајте пут Котора града,

0397    „Превез’те се преко мора слана

0398    “До онога свијетлога књаза,

0399    „Крените га, ако Бога знате,

0400    “Ако није до сад погинуо,

0401    „Доиста ће тамо погинути,

0402    “И тамо ће изгубити главу.„

0403    Младо момче на ноге скочило,

0404    Па сигура себе и гаврана,

0405    И пробуди Мартиновић-Марка,

0406    Баш војводу, својега ујака,

0407    Војвода се брзо опремио,

0408    Добрије се коња доватише,

0409    Ноћно поше уз поље Цетињско,

0410    И пасаше Ловћенском планином,

0411    И Његуше плема прегазише,

0412    И одоше низ Которске стране,

0413    Баш су добро коње уморили,

0414    За три уре пред Котором доше.

0415    Ту их црни гласи допануше,

0416    Јер је св’јетли књаже погинуо,

0417    Ма се није с душом дијелио,

0418    Царска им се врата отворише,

0419    Па жалосни код књаза одоше,

0420    Ту рањена књаза находише,

0421    И код њега дванаест медика,

0422    Те му грдне ране утезаху,

0423    А кад књаже видије синовца,

0424    Па га топле сузе пропадоше,

0425    Сузе рони, пак он бесјеђаше:

0426    “О Никица, моја узданица!

0427    „Ја погибо данас изненада,

0428    “На тебе ћу оставити књаштво,

0429    „Ма ми чувај моје Црногорце,

0430    “Чувај ми их ка и своју главу.

0431    „Ма ме чујеш, мој млади синовче!

0432    “Ја понијех тешке ране љуте!

0433    „Све за моју браћу Херцеговце,

0434    “Херцеговце и шњима Бошњаке,

0435    „И за Србе, што с’ у Арбанији,

0436    “То су моје грдне ране љуте,

0437    „Не извади робје из сужањства,

0438    “Ту ћу рану у земљи понијет’

0439    „И неће ми дати починути,

0440    “Но чујеш ме, нејаки синовче!

0441    „Ја сам био њима обећао,

0442    “Да ћу вадит’ Србе из сужањства.

0443    „Ја не шћеђах моје Црногорце,

0444    “Па ни моју главу на рамена,

0445    „Доиста их ћасмо извадити

0446    “Али своју главу изгубити.

0447    „Но синовче, аманат ти тешки,

0448    “Ја погибо, помоћ’ им не могох,

0449    „Но их немој, сине, преварити,

0450    “Баш ако ћеш изгубити главу.

0451    „Ако би ти Бог и срећа дала,

0452    “Да избавиш Србе из сужањства,

0453    „Баш ако ћеш главом погинути,

0454    “Ти ћеш славно име оставити,

0455    „Немој, синко, Србе преварити,

0456    “Који вјечно плачу без престанка;

0457    „Тако тебе подурало књаштво!

0458    “За остало што ћеш учинити,

0459    „И за то ћу тебе сјетовати:

0460    “Кад би мени испанула душа,

0461    „Понеси ме на равно Цетиње,

0462    “Погреби ме у старој гробници,

0463    „У гробницу Петра стрица мога,

0464    “У бијелу на Цетиње цркву,

0465    „Па окупи твоје Црногорце,

0466    “Укопајте и ожаловајте,

0467    „Па одашљи књиге на краљеве,

0468    “На Русију и граду Париђу,

0469    „На ћесара и инглешка краља

0470    “И ономе краљу Прусијану;

0471    „Шиљи књиге на пет краљевина,

0472    “А Турчину немој ни шиљати,

0473    „Од старине српском душманину,

0474    “Турци су ме овђе положили

0475    „И њихови срмдљиви дарови,

0476    “Који луде подмићују главе,

0477    „Луде главе од закона мога,

0478    “Те вадимо себи очи црне.

0479    „И чујеш ме, мој мили синовче!

0480    “Многи ће ти зборит’ безаконци,

0481    „А највише неки Црногорци,

0482    “Да ме стрико Ђуро изгубио,

0483    „Подмитио Тодора Кадића,

0484    “Али немој, сине, вјеровати,

0485    „И ако се грдно помрзисмо,

0486    “Ма брат брата на јаму вођаше,

0487    „У јаму га бачит’ не хоћаше,

0488    “Јесам стрицу жалост учинио,

0489    „Ма ме не би стрико изгубио,

0490    “Нити прода себе у туђина,

0491    „Ни поштење своје погрдио.

0492    “Мнозина ће тебе диванити,

0493    „И на њега криво сједочити,

0494    “Све лакомци и безаконици

0495    „Шњима су ме прије завадили,

0496    “Те сам своју браћу разагнао,

0497    „И моја сам поткинуо крила,

0498    “Најпослије строваше ми главу;

0499    „Но не слушај такве безаконце.

0500    “Да ме прије земља не уграби,

0501    „Бјех почео такве познавати,

0502    “Који су ме с браћом завадили.

0503    „Но ме слушај, нејаки синовче!

0504    “Доћ’ ће људи седам краљевина,

0505    „И тебе ће потв рдити књаштво,

0506    “Право суди ловној Гори Црној,

0507    „Право суди, а не суди криво,

0508    “Тако твоја подурала глава!

0509    „И држи се добро с краљевима,

0510    “С’јеци Турке, невјерне хајдуке,

0511    „Јер у томе ни грехоте немаш,

0512    “Нит’ се мири, нит’ им вјере давај,

0513    „Док ти траје на рамену глава.“

0514    И још рањен књаже изговара:

0515    „О Никола, све моје уздање!

0516    “Аманат ти моја љуби драга,

0517    „Моја ћерца, јадна змија љута,

0518    “Чувај ми је ка и своју главу,

0519    „И води их на Цетиње равно,

0520    “У жалости да проводе дане.

0521    „Не ћене ли послушат’ Даринка,

0522    “Дивно знадем, послушати неће,

0523    „Баш без мене чини јој се криво

0524    “Да остара на Цетиње равно,

0525    „Ако би се љуба насрдила,

0526    “Дади њојзи блага изобила,

0527    „Нека иде у Париђу граду,

0528    “Нека носи драгу ћерцу моју.

0529    „О Никица, аманат ти тешки!

0530    “Немој њима умалити блага,

0531    „Да им не би блага премањкало,

0532    “Нек се с благом довијека ране;

0533    „Ако би им благо помањкало,

0534    “Прекорен ћеш бити од краљева,

0535    „Они знаду, да ја имам блага.“

0536    То жалосно књаже изговара:

0537    „Чујете ме, господо избрана!

0538    “Који сте се овђе намјерили,

0539    „Ја не жалим, што сам погинуо,

0540    “Е ме Кадић Тодор изгубио

0541    „Из његове неразумне главе,

0542    “Ја би њему живот опростио,

0543    „Ма ево ти моје ране љуте,

0544    “Е ћу вјечну рану понијети,

0545    „Е Кадића други наћераше,

0546    “И на то га Турци научише,

0547    „Те наслади срце душманима.“

0548    Рањен књаже те се подигнуо,

0549    И још ћаше нешто говорити,

0550    Зло се случи, и смрт се прикучи,

0551    Крст довати у десници руци,

0552    Цјелива га, па душу испусти.

0553    Бјеше жарко огријало сунце,

0554    Црна књига на Цетиње дође,

0555    На војводу Петровића Мирка,

0556    Е књаз бјеше њему погинуо,

0557    Справи слуге пут Котора града

0558    И господу од те Горе Црне,

0559    Ту жалосна књаза находише,

0560    Ђе се бјеше с душом раздвојио.

0561    На жалосна књаза доватише

0562    И Даринку народну госпођу,

0563    Па Даринку у црно завише,

0564    У црно јој коња обукоше,

0565    И књажева коња доватише,

0566    Збацише му вас пчусат од злата,

0567    У црну га замоташе свилу,

0568    Па отале с књазем окренуше,

0569    Скупило се мало и велико,

0570    Да гледају жалост превелику,

0571    Ћенерали књаза попратише,

0572    Ђенерали, шњима капетани,

0573    Сва господа од Боке Которске,

0574    Сузе роне низ бијело лице,

0575    А солдати стоје у паради,

0576    И жалосне свирке издаваху.

0577    Кам би црка’ од такве жалости,

0578    А некали срце у јунака!

0579    Студено би плакало камење,

0580    И из њега суза ударила,

0581    А некали жалосна народа!

0582    Понијеше на Цетиње књаза,

0583    Ту се веља јата савијаху

0584    Од јадније сиви соколова,

0585    Сузе роне, те га жаловаху.

0586    Што за вајду, помоћ’ не можаше,

0587    И свијетла књаза погребоше

0588    У бијелу на Цетињу цркву,

0589    У гробницу Петра, стрица свога,

0590    Да почива код Петра светога.

0591    О жалости, да је виђет’ коме

0592    Црне ране и судбине црне!

0593    О несрећо српска од старине,

0594    Ти се често у нас намјериваш!

0595    Црна завист, да те Бог убије!

0596    Особито што си у Србина,

0597    Из Срба се нигде не истражи

0598    Већ од царства српскога Душана

0599    Па до смрти свијетлога књаза,

0600    Све је низма и неслога љута,

0601    Све је завист и жалост велика

0602    У свакога вриједна Србина,

0603    Продајемо себе у туђина,

0604    У нас нигда праве слоге нема,

0605    Праве слоге и правог јединства.

0606    Добро су не познали краљеви,

0607    И цар турски добро не познаје,

0608    Те ни ногом за врат угазио

0609    И под туђа царства рашћерао.

0610    Од неслоге наше од старине

0611    Жалосна је пјесма испјевана.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

Smrt knjaza Danila

смрт_књаза_данила.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/30 15:07