Није боја без Баја је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Вино пију до два побратима

0002    у планину под јелу зелену,

0003    а кад били те се понапили,

0004    Мијату је књига допанула

0005    од кадије са сред Сарајева:

0006    „О Мијате, мио побратиме!

0007    Ако си ми јунк од јунаштва,

0008    ето иде Китовић Османе

0009    и за њиме три стотине башах,

0010    гоне блага педесет масаках,

0011    а да Зворник на крајину граде,

0012    но напиши лист књиге бијеле

0013    и пошљи је Пивљанину Бају

0014    да покупи тридесет ајдуках,

0015    ш њима хајде побратиму своме:“

0016    Кад је виђе Томићу Мијате

0017    те он књигу био разумио,

0018    он скочио од земље на ноге

0019    те довати дивит и артије,

0020    па написа лист књиге бијеле

0021    а посла је у Приморје Бају:

0022    „О ти Бајо, мио побратиме!

0023    Ајд’ покупи тридесет хајдуках,

0024    ш њима ходи к мене у планину.“

0025    Кад је Бајо књигу проучио,

0026    те он виђе што му књига пише,

0027    књигу гледа, на ноге скочио,

0028    а покупи љубивну дружину

0029    па отиде ш њима у планину,

0030    док Мијата у планину нађе:

0031    „А за бога, мио побратиме!

0032    Што си за ме тако поручива?“

0033    „Ево ме је књига допанула

0034    од кадије са сред Сарајева

0035    а да иде Китовић Османе,

0036    а за њиме три стотине башах,

0037    воде благо педесет масаках

0038    да се гради Зворник на крајину;

0039    но тако ти, мио побратиме,

0040    да на Дрину воду запанемо,

0041    ја ћу с моје тридесет ајдуках

0042    с оне банде Дрине воде хладне,

0043    а ти хајде на мост на сред Дрине,

0044    Арап нека с тридест кесеџијах,

0045    нека иде у дно воде Дрине,

0046    су три банде да им ударимо.“

0047    Па одоше те им западоше.

0048    Стаде звека зелене планине

0049    од сабаљах и од џефердарах,

0050    од Тураках и турскијех коњах;

0051    ал’ ’во иде Китовић Османе

0052    и за њиме три стотине башах,

0053    страмно ли је на њем’ погледати

0054    а камо ли њему ударити.

0055    Кад га виђе Томићу Мијате

0056    стаде Бају ријеч говорити:

0057    „О ти Бајо, мио побратиме!

0058    Да бјежимо, утећ не моремо,

0059    да чекамо, чекат не смијемо.“

0060    Бајо мучи ништа не говори,

0061    ал’ побјеђе Мијат уз планину,

0062    а за њиме Арап-капетане

0063    су његово тридест кесеџијах,

0064    но не хоће Пивљанине Бајо,

0065    он с Турицма рати заметнуо,

0066    док текоше тридесет ајдуках

0067    три стотине башах погинуше,

0068    сам остаде Пивљанине Бајо,

0069    за њим игра Китовић Османе:

0070    „Стан’ полако, Бајо Пивљанине!

0071    Нећеш данас унијети главу,

0072    а камо ли ово угнат благо!“

0073    Тако Бају бог и срећа дала,

0074    он имао пушку гарабина,

0075    која литру прима тученика,

0076    и дванаест од олова зрнах,

0077    те Османа дивно погодио,

0078    на прси му токе поломио,

0079    а на плећи пенџер отворио.

0080    Сам остаде Бајо у планину,

0081    па упије Мијата хајдука:

0082    „Хај Мијате, мој рођени брате!

0083    А да видиш Баја у планину,

0084    и код њега оволико блага.“

0085    Мијат му се близу нагоњаше

0086    но му Бајо божју вјеру даје

0087    да га никад помржјети неће.

0088    Дође Мијат с Арап-капетаном,

0089    оно силно дијељаху благо

0090    баш ћулаком Томића Мијата,

0091    и кадији дио оставише

0092    па одоше куда који шћеше,

0093    ал’ без Баја не имаше боја.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Nije boja bez Baja