Милан Ж. Миловановић
Рођење: 12. мај 1874. Шетоње код Пожаревца, Кнежевина Србија Смрт: 1942. Београд, окупирана Југославија

Милан Ж. Миловановић (Шетоње код Пожаревца, 12. мај 1874 — Београд, 1942), српски армијски генерал војске Краљевине Југославије. Био је министар одбране (1934) и начелник Главног генералштаба Краљевине Југославије (1929—1934) и шеф војне обавештајне службе Краљевине Србије (1910—1912). Један је од главних планера пробоја Солунског фронта.

Милан Миловановић је рођен 30. априла/12. маја 1874. године у Шетоњу у млавском срезу и пожаревачком округу.¹⁾²⁾ Његов отац Живота Миловановић (духовно име Методије) био је монах и игуман у више манастира, укључујући и манастир Витовницу.³⁾ Завршио је 1891. шесторазредну гимназију у Великом Градишту и Београду и исте године ступио је у Нижу школу Војне академије.⁴⁾ Војну академију завршио је 1894, када је произведен у пешадијског потпоручника.⁵⁾ Од 1894. до 1898. био је водник у пешадији.⁶⁾ Током 1898. и 1899. похађао је Вишу школу Војне академије.⁷⁾ Након окончања Више школе Војне академије био је 1900. командир пешадијске чете, а током 1901. и 1902. био је на припремама за генералштабну струку.⁸⁾ Унапређен је 1903. у чин генералштабног капетана.⁹⁾ Током 1903. био је на стручном усавршавању у Француској.¹⁰⁾

Након повратка из Француске био је командант пешадијског батаљона и начелник генералштаба дивизијске области.¹¹⁾ Од 1910. до почетка Првог балканског рата био је шеф обавештајног одсека Главног генералштаба.¹²⁾ У исто време био је професор тактике на Војној академији.¹³⁾ На његову иницијативу због обавештајних задатака уведени су гранични официри према Босни и према Турској.¹⁴⁾ У Првом балканском рату учествовао је као шеф обавештајног одсека у штабу Врховне команде.¹⁵⁾ Током 1913. био је начелник штаба црногорске дивизије.¹⁶⁾ Унапређен је новембра 1913. у чин пуковника.¹⁷⁾ За време Албанске побуне био је начелник штаба Дринске дивизије.¹⁸⁾ Од 1913. до краја јула 1914. био је командант пука.¹⁹⁾ У Првом светском рату до децембра 1915. био је начелник штаба 3. армије.²⁰⁾ Био је након тога од децембра 1915. до марта 1916. начелник општевојног одељења министарства одбране.²¹⁾ Постављен је марта 1917. за начелника оперативног одељења Врховне команде и на том месту је био до августа 1917.²²⁾ Од августа 1917. до августа 1918. био је делегат српске врховне команде у француској врховној команди.²³⁾ На Солунском фронту био је начелник штаба 2. армије од августа 1918.²⁴⁾ Спадао је међу најважније планере пробоја Солунског фронта, кога је извела управо 2. армија.²⁵⁾ На том месту је остао до новембра 1919.²⁶⁾

Од 1919. до 1922. био је командант Врбаске дивизијске области.²⁷⁾ Постављен је 1922. за првог помоћника начелника Главног генералштаба.²⁸⁾ Унапређен је јануара 1923. у чин дивизијског генерала.²⁹⁾ Од новембра 1922. до јула 1924. заступао је начелника Главног генералштаба Петра Пешића, који је у то време био и министар одбране.³⁰⁾ Унапређен је 1928. у чин армијског генерала. Од 1929. до 1934. био је начелник Главног генералштаба. Био је министар одбране у влади Николе Узелца од 18. априла до 22. октобра 1934.³¹⁾ Након убиства краља Александра I Карађорђевића као председник Војног савета био је врховни командант оружаних снага Југославије, што је био преседан, пошто је и у Краљевини Србији и у Краљевини Југославији ту дужност увек имао краљ, намесник или престолонаследник.³²⁾ Пензионисан је 1940, када је преведен у резерву. Умро је 1942. године у Београду.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 927
• Нова влада г. Николе Узуновића, Политика, број 9311, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 19. 4. 1934, стр. 1
• Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.

Milan Z. Milovanovic