милан_тепић
Милан Тепић
| Милан Тепић |
|---|
 |
| Рођење: 1957. Комленац, Козарска Дубица, Југославија Смрт: 29. септембар 1991. Беденик, Нова Рача, Југославија Познат по: самопожртвовању и јуначкој смрти |
Милан Тепић (Комленац, Коз. Дубица, 1957 — Беденик, Нова Рача, 29. септембар 1991), српски мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије.1)
Биографија
Јула 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику, у близини Бјеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (тзв. Зенге) су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни „Божидар Аџија” у Бјеловару, држали у окружењу.2) У касарни се налазила 265. моторизована бригада ЈНА и новопридошли регрути.3) Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње Европске заједнице којој припадници Збора народне гарде нису дозволили приступ у касарну.4)
Пребег из ЈНА, потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант одбране Бјеловара, припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна, у којој данима није било воде и струје, нападнута је са 2.000 војника. Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је предају и одлагање оружја.5) По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара, Јуре Шимић, наредио је да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља.6)
Јуначка смрт
Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојних формација које су опколиле објекат.7) Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Ово дело многи су упоредили са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића.8) У вези тога се касније појавила и пјесма Ој Тепићу нови Синђелићу.
Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као „нестали”. У одређеном часу војницима ЈНА је наређено да се повуку од главног објекта — на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић,9) који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је заробљеник — командир страже Ранко Стефановић.
„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.” Милан Тепић
По неким изворима, неке од последњих ријечи мајора Тепића су биле:
„Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи још овако да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избегавају да ударају по складишту, јер ово што ми имамо овде за њих је више него драгоцено. Искључиво је моја брига да они то не добију у руке, јер можете замислити каква би то трагедија била за наш народ. Ово је моја давна одлука и молим да се не коментарише. Кад дође тренутак да се више не може издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Дакле, не замерите ми ако сам негде према неком од вас погрешио, али хоћу две ствари и да урадим уз вашу помоћ: да усташама не дам Беденик и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува овај мој ратни дневник. Вољно и збогом, јунаци моји!”10)
Народни херој Југославије
Председништво СФРЈ, којим је председавао потпредседник Бранко Костић, 19. новембра 1991. године је мајора Милана Тепића „за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару” постхумно одликовало Орденом народног хероја Југославије и прогласило народним херојем Југославије.
Његово име носи улица у Београду (општина Савски венац), Бањој Луци, Источном Сарајеву,11) Нишу,12) Бачкој Паланци, Бешки, Инђији, Кули, Лесковцу, Новом Саду (три улице), Оџацима, Пироту, Смедереву, Сомбору, Сремској Митровици, Темерину, Великој Плани, Вршцу, Зрењанину, Теслићу, Козарској Дубици, Градишци и у више других српских градова.
У његову част, Република Српска је установила орден „за посебне заслуге у рату”.13)
Спољне везе
Milan Tepic
1)
„Сјећање на мајора Тепића”, Сјећање на мајора Тепића, Радио-телевизија Републике Српске, 29. 9. 2011.
2)
„Двије деценије од злочина у бјеловарској касарни”, Двије деценије од злочина у бјеловарској касарни, Радио-телевизија Републике Српске, 29. 9. 2011.
8)
„Аудио: Сјећање на народног хероја Милана Тепића”, Аудио: Сјећање на народног хероја Милана Тепића, Радио-телевизија Републике Српске, 29. 9. 2011.
11)
Улице и насеља, Приступљено 5. 4. 2013.
12)
Глас јавности: „Булевар Зорана Ћинћића“, Скупштина општине Ниш променила називе улице, Приступљено 13. 4. 2013.
милан_тепић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 14:13