Корисничке алатке

Алатке сајта


република_српска

Република Српска

Република
Српска
Историјски назив:
Српска Република
Босна и Херцеговина

Проглашење:
9. јануар 1992.

Предсједник Републике:
Милорад Додик

Предсједник Владе:
Радован Вишковић

Главни град:
de facto Бања Лука

Површина:
25.053 км2

Становништво:
1.170.342

Република Српска (РС), државотворна јединица која заједно са Федерацијом Босне и Херцеговине саставља државну заједницу Босну и Херцеговину. Проглашена је 9. јануара 1992. године као држава српског народа и грађана који у њој живе, а међународно призната Дејтонским мировним споразумом (1995) као ентитет. Налази се на западном дијелу Балканског полуострва, а њен највећи град и сједиште републичких институција је Бања Лука. Република Српска заузима 49% територије Босне и Херцеговине са површином од 25.053 квадратних километара и има укупно 1.170.342 становника. Граничи се са Србијом, Црном Гором и Хрватском.

Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције. Конститутиван народ су Срби, али је одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине конститутивност октроисана и за Бошњаке и Хрвате. Република Српска врши све државне функције и надлежности осим оних које су изричито повјерене институцијама Босне и Херцеговине. Може да успоставља специјалне паралелне односе са сусједним државама, а има и представништва у осам држава (Белгији, Израелу, САД, Русији, Србији, Њемачкој, Аустрији и Грчкој).

На основу Устава Републике Српске (1992) успостављене су најважније републичке институције: Народна скупштина, предсједник Републике, Влада, Врховни суд и Уставни суд. Још неке значајније институције су: Сенат, потпредсједници Републике, Полиција, Републичко јавно тужилаштво, Правобранилаштво, Главна служба за ревизију јавног сектора, Агенција за банкарство, Пореска управа, Агенција за државну управу, омбудсман за дјецу.

Назив

Назив „Република Српска” заснован је на српском народу који је своју Републику створио прије Одбрамбено-отаџбинског рата, а током рата одбранио и изборио се за њено међународно признање. Прије садашњег назива, у употреби су били и други слични називи:

Садашњи назив „Република Српска” службено важи од 12. августа 1992. када је Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини (садашња Народна скупштина Републике Српске) усвојила Амандмане VII и VIII на Устав Српске Републике Босне и Херцеговине. Иако је у енглеској верзији Устава Босне и Херцеговине њен назив из политичких разлога записан као Republika Srpska, републичке власти ипак користе облик Republic of Srpska.

Историја

Стварање Републике

Муслимански и хрватски посланици Скупштине СР Босне и Херцеговине нису успјели да усвоје тзв. Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине јер су српски посланици имали уставно право „вета” преко Савјета за питање остваривања равноправности народа и народности успостављеног Амандманом LXX на Устав СРБиХ од 31. јула 1990. Међутим, Муслимани и Хрвати су у ноћи 14. на 15. октобар 1991. противуставно изгласали тај акт без присуства Срба. Реагујући на такво кршење Устава, српски посланици су на сједници 24. октобра 1991. донијели Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини којом су је прогласиле за највиши представнички и законодавни орган српског народа у Босни и Херцеговини. За предсједника Скупштине српског народа је изабран Момчило Крајишник. Скупштина је истог дана усвојила и Одлуку о остајању српског народа Босне и Херцеговине у заједничкој држави Југославији и пратећу Одлуку о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини.

Дана 21. новембра 1991. године Скупштина српског народа је објавила да се подручја општина, мјесних заједница, као и насељених мјеста у којима је 9. и 10. новембра 1991. проведен плебисцит за останак у заједничкој држави Југославији, а за исту заједничку државу изјаснили су се више од 50% уписаних грађана српске националности, као и гдје су се грађани других народа и народности изјаснили за останак, сматрају територијом савезне државе Југославије. Скупштина је истовремено верификовала проглашене српске аутономне области у Босни и Херцеговини: Аутономну регију Крајина, САО Херцеговина, САО Романијско-бирчанска, САО Семберија и САО Сјеверна Босна. Оне су утврђене у саставу Босне и Херцеговине, као федералне јединице у заједничкој држави Југославији. Дана 11. децембра 1991. године Скупштина српског народа, на трећој сједници, усвојила је Препоруку о оснивању скупштина општина српског народа у Босни и Херцеговини. На четвртој сједници од 21. децембра 1991. донесена је Одлука да се приступи формирању Републике Српске Босне и Херцеговине као федералне јединице у саставу савезне државе Југославије.

Дана 9. јануара 1992. године у Сарајеву, Скупштина српског народа је усвојила Декларацију о проглашењу Републике Српског Народа Босне и Херцеговине. Проглашена је Република на подручјима српских аутономних регија и области и других српских етничких цјелина у Босни и Херцеговини, укључујући и подручја на којима је српски народ остао у мањини због геноцида који је над њим извршен у Другом свјетском рату. Република је проглашена за федералну јединицу у саставу савезне државе Југославије. Дан проглашења, 9. јануар, данас је најважнији републички празник под називом Дан Републике Српске. Дана 28. фебруара 1992. усвојен и проглашен је Устав Српске Републике Босне и Херцеговине који је и данас на снази, са бројним амандманима, под називом Устав Републике Српске. Прописано је да је „Српска Република Босна и Херцеговина држава српског народа и граћана који у њој живе”. Налазила се у саставу савезне државе Југославије. За главни град је проглашено Сарајево. Државна власт је организована на начелу подјеле власти.

Дана 25. јануара 1992. представници Муслимана и Хрвата су донијели тзв. одлуку о одржавању референдума о независности Босне и Херцеговине. Српски представници су позвали Србе на бојкот референдума. Референдум је ипак одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. Излазност је била 63,7% уз српски бојкот. Овакви резултати нису били довољни за успјешан референдум будући да је законски услов био да на референдум мора изаћи више од 66% грађана. Међутим, Европска заједница и САД су 6. априла 1992. признале СР Босну и Херцеговину као независну државу. Дана 8. априла проглашено је њено ново име „Република Босна и Херцеговина”. Она је постојала само на простору који је био под контролом тзв. Армије РБиХ. Дана 27. априла 1992. године у Београду је проглашена Савезна Република Југославија састављена од Републике Србије и Републике Црне Горе. Тиме је Република Српска дефинитивно остала изван Југославије и наставила постојати као независна држава, међународно непризната.

Дана 12. маја 1992. године Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини је донијела Одлуку о стратешким циљевима српског народа у Босни и Херцеговини којом је одредила шест стратешких циљева односно приоритета српског народа:

  1. Државно разграничење од друге двије националне заједнице.
  2. Коридор између Семберије и Крајине.
  3. Успостављање коридора у долини ријеке Дрине односно елиминисање Дрине као границе између српских држава.
  4. Успостављање границе на ријекама Уни и Неретви.
  5. Подјела града Сарајева на српски и муслимански дио и успостављање у сваком од дијелова ефективне државне власти.
  6. Излаз Републике Српске на море.

Током исте сједнице Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини је донијела Одлуку о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине и за команданта Главног штаба поставила генерал-потпуковника Ратка Младића. Он је на челу Војске Републике Српске био током цијелог Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995). Дана 12. августа 1992. усвајањем Амандмана VII и VIII на Устав Српске Републике Босне и Херцеговине нови назив државе српског народа је постао „Република Српска”.

Одбрамбено-отаџбински рат

Република након рата

Одбрамбено-отаџбински рат је трајао од 1. марта 1992. до 14. децембра 1995. Завршен је потписивањем Дејтонског мировног споразума којим је створена Босна и Херцеговина као државна заједница коју састављају Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине. Републици Српској је признато њено правно постојање од 1992. заједно са Уставом Републике Српске који је и данас на снази. Дотадашња непризната држава је међународно призната као ентитет (државотворна јединица) са својим држављанством. Република је задржала велики дио својих државних надлежности осим њих десет које су изричито повјерене заједничким институцијама Босне и Херцеговине. Све најважније републичке институције (Народна скупштина, предсједник Републике, Влада, Врховни суд, Уставни суд, Војска и Полиција) наставиле су своје постојање. Републици је дато уставно право да успоставља специјалне паралелне односе са сусједним државама.

Одлуком Арбитражног трибунала за спор у вези са међуентитетском границом у области Брчког успостављен је Брчко Дистрикт (2000) чија је територија проглашена за заједничку својину Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. На тај начин и републичка и федерална територија обухватају цијели дистрикт.

Током година након Дејтонског споразума, разним притисцима, уцјенама, и присилним смјењивањем изабраних педставника народа, неке ингеренције Републике Српске које су дејтонским Уставом Босне и Херцеговине и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе - оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд). Високи представник за Босну и Херцеговину је присилом наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.

Географија

Положај, величина и границе

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. „џепове“) којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је, до издвајања у засебан дистрикт, био онај око града Брчко чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 km, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету и једино би се могла поредити са Чилеом.

Република Српска има атипичан облик државне територије чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.

Територија Републике Српске налази се између 42°33' и 45°16' сјеверне географске ширине и 16°11' и 19°37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25.053 km² или око 49% територије Босне и Херцеговине на којој живи 1.439.673 становника.

Република Српска спада у групу контитенталних земаља - нема излаз на море, што је карактеристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина - панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресијецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није ни упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна—Мајна—Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и јадранског басена са једне стране, и западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чине и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требава, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.

Клима

Република Српске се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.

  • Средоземни, са варијантама класичне и измијењене средоземне климе.
  • Планински, који обиљежава обиље снијега зими, и пријатна и свјежа љета.
  • Континентални, са варијантама умјерено-континенталне и континенталне климе.

Различити климатски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемената и законитости опште циркулације ваздушних маса на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10 °C. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај-јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 mm) према истоку (700 mm) због утицаја западних ваздушних струјања.

Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају планинску климу чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. Сњежне падавине су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 mm. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу – планинско-котлинску. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10°C, и висином падавина од 700-1000 mm.

Јужни дио Републике Српске, односно простор Херцеговине (Хумине) има средоземна климу, док се простор Рудина одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе. Клима Хумина се одлукује утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 14 °C до 16 °C. У овоме поднебљу је смјештен најтоплији град Републике Српске и Босне и Херцеговине, град Требиње. Распоред падавина је неповољан, пошто кише највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине.

Хидрографија

Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора. Окосница црноморског слива је ток ријеке Саве који је ниско положен, те му дотичу сви већи ријечни токови – Уна са Саном, Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно искориштен. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне.

Хидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпунује највећа и најзначајнија ријека источне Херцеговине – Требишњица, чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности искориштен. Она, као и готово сва подземна карстна хидрографска мрежа припада јадранском сливу. Ријеке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом.

Поред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и врела која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним расједима (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман бањско-туристички значај, те акумулациона и природна, углавном цирковна језера.

Вегетација

Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом „славонске храстове шуме“. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.

С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини Неретвице у источној Херцеговини.

Уски појас горњег Подриња и ниска Херцеговина одлукује се климазовалном вегетацијом храста медунца и црног јасена, а у средњем току Дрине и околини Фоче и Вишеграда налази се уски појас храста сладуна и цера.

Знатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске заједнице букве, јеле и смрече. Као главни пратиоци букових шума јесу јавор, бријест, бијели јасен и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и динарско биљногеографско подручје. Нешто су раширеније у источним него у западним дијеловима Српске.

Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој сточарства. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство Панчићеве оморике у долини Дрине (прашума Перућица код Фоче).

Национални паркови

У Републици Српској званично постоје два национална парка и један парк природе:

  • Национални парк Козара
  • Национални парк Сутјеска
  • Парк природе Бардача

Политика

Република Српска, као своје највише органе, има Владу, предсједника Републике и два потпредсједника, Народну скупштину, Вијеће народа, Сенат, Врховни суд, Виши привредни суд, Уставни суд, Републичко јавно тужилаштво и Правобранилаштво. Као своје симболе има заставу, амблем и химну. Има своју Полицију и поштански систем.

Према истраживању Галуповог института за јавно мњење које је извршено између 25. јуна и 19. јула 2010, око 88% грађана Републике Српске би се на референдуму изјаснило за одвајање од Босне и Херцеговине и прикључење Србији.1)

Међународни односи

Република Српска има осам представништава у иностранству и једно представништво у Европској унији. Представништва су у Србији, Русији, Израелу, Аустрији, Немачкој, Грчкој, Белгији и САД.

Општине и градови

Invalid Link
Општине и градови Републике Српске2)

в. Општине и градови Републике Српске

Јединице локалне самоуправе у Републици Српској су општине и градови. Републичку територију чини 56 општина и 8 градова.

Од укупно 56 општина њих шест имају специфичан положај (налазе се у саставу града Источно Сарајево). Тамо су надлежности јединице локалне самоуправе подијељене између града и општина. Од укупно осам градова (Бања Лука, Бијељина, Градишка, Добој, Источно Сарајево, Зворник, Приједор и Требиње) њих седам у свом саставу нема општина. Такође, Брчко Дистрикт је специфична јединица локалне самоуправе чија је територија у заједничкој својини Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине („кондоминијум”).

Демографија

Још по попису из 1865. се види да је већинско становништво у Босни и Херцеговини православно (Срби); тада је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном дијелу послијератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати). По подацима Завода за статистику Републике Српске број становника Републике Српске је у паду.

Привреда Републике Српске

Посљедице Одбрамбено-отаџбинског рата (1991-1995) оставиле су тешко насљеђе за економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ цијене се са 100 милијарди америчких долара, од чега око једна трећина отпада на Републику Српску.

Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП по глави становника. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1.200 до 1.300 USD, док је на почетку 1992. он износио око 2.200 долара. БДП је у 2006. години у цијелој РС износио 6.498.792.000 конвертибилних марака.

Саобраћај

Туризам

У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине налази се Република Српска.

Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује у сјеверним дијеловима.

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике, који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом.

Спорт

Фудбал

Најтрофејнији фудбалски клуб а уједно и најпопуларнији спортски колектив на простору Републике Српске је ФК Борац Бања Лука. ФК Борац се током историје, између осталог, китио насловима побједника: Митропа купа, Купа маршала Тита, као и првака БиХ и побједника Купа БиХ. Провео је и 16 сезона у првој фудбалској лиги СФРЈ, у којој је заузео 4. мјесто у сезони 1990/91. Од већих фудбалских клубова ту су још: ФК Рудар Приједор, ФК Славија Источно Сарајево, ФК Радник Бијељина и ФК Леотар, који је и први шампион Премијер лиге Босне и Херцеговине у фудбалу. Титулу шампиона БиХ освојио је и фудбалски клуб из Модриче - ФК Модрича Максима. ФК Модрича данас има један од најљепших фудбалских стадиона у РС.

Рукомет

Генерално најуспјешнији спортски колектив Републике Српске је РК Борац Бања Лука који је освајао и титулу првака Европе. У својим ветринама има и ЕХФ Куп. РК Борац је и седмоструки шампион и десетороструки освајач Купа СФРЈ, шампион и побједник Купа БиХ а данас и учесник регионалне СЕХА рукометне лиге. Поред РК Борац, издвајају се још РК Приједор и РК Слога Добој. Слога је освајала првенство и два пута Куп БиХ. Град Добој традиционално већ више од 40 година организује један од најпознатијих рукометних турнира у Европи - ТВ турнир шампиона.

Кошарка

Од кошаркашких клубова најпознатији су КК Борац Нектар (први шампион БиХ кошаркашке лиге) и КК Игокеа. Игокеа је освојила прво мјесто у регуларном току АБА лиге 2012/13 и самим тим играла и финални турнир регионалне - Јадранске кошаркашке лиге, а поред тога има у својим ветринама и 2 трофеја првака и исто толико трофеја Купа БиХ. Општина Лакташи, која посједује и најбољу спортску дворану у РС, организовала је финални турнир АБА лиге у сезони 2012/13.

Бокс

БК Славија из Бањалуке је клуб који је својим резултатима прославио Бањалуку и читаву бившу Југославију у Европи и свијету. Неки тако кажу да су прије чули за Марјана Бенеша, Антона Јосиповића, Батара, Вујковића него ли за Бањалуку. Боксерски клуб Славија је екипни шамион Југославије из 1974 са све бањалучанима у тиму. Антон Јосиповић се 1984. окитио олимпијским златом. Марјан Бенеш је био професионални и аматерски првак Европе.3)

Спортови на води

Изградњом Градског олимпијског базена у Бањалуци, спортови на води доживљавају праву експанзију. У Бањој Луци постоје 3 ватерполо (ВК Бања Лука, ВК Студент, ВК Фортуна) и неколико пливачких клубова (ПК 22 април, ПК Младост Бања Лука, ПК Олимп) Пливачи остварују све боље и боље резултате на међународним такмичењима а млада чланица ПК Олимп - Ивана Нинковић наступила је на Олимпијским играма у Лондону. У граду Требињу такође живи пливачки спорт.

Зимски спортови

Захваљујући олимпијској планини Јахорини, у овом дијелу РС постоји мноштво спортских клубова у зимским спортовима. То су : Сноуборд клуб Јахорина, Смучарски клуб Романија, Смучарски клуб Пале, Скијашки клуб Јахорина, Смучарски клуб Младен Грујић, Скијашки клуб Игман. Најпознатија представница овог спорта из Републике Српске је Жана Новаковић, а наступала је и на ЗОИ у Ванкуверу 2010.

Најпознатије спортске манифестације

  • Традиционалне манифестације. Најпознатије традиционалне спортске манифестације које се у РС организују током године су: Бањалучки турнир у малом фудбалу Борик, Међународни рукометни турнир шампиона Добој, бањалучки тениски АТП челанџер Младост, фудбалски међународни турнир за млађе категорије Фоча, осмомартовски рукометни турнир ЖРК Борац,4) Ски куп Јахорина, Пливачки митинг Бања Лука, Видовданска трка Брчко, Бициклистичка трка Бања Лука - Београд, Петровдански падобрански куп Приједор.
  • Првенства. Република Српска је до сада била домаћин бројних међународних такмичења, између осталих: Свјетског првенства за рукометаше - јуниоре Бања Лука 2013, Свјетског и европског првенства у Рафтингу Врбас/Тара 2008, Европског првенства у каратеу Бања Лука 2008, Свјетског првенства у куглању Бања Лука 2008, Европског првенства у кајаку и кануу Врбас 2011, финалног турнира - АБА кошаркашке лиге Лакташи 2013, Финале Купа Србије за ватерполисте, тениског меча - Ђоковић : Троицки у дворани Борик Бања Лука.

Најзначајнији спортски објекти

Најзначајнији спортски објекти у Републици су: Градски олимпијски базен, Бања Лука, Спортска дворана Лакташи, Спортска дворана „Пеки“ (Пале), Градски стадион у Бањој Луци, фудбалски стадион са вјештачком травом у Крупи на Врбасу, Стадион др Милан Јелић у Модричи (са рефлекторима и 8.000 сједишта), Рафтинг центар „Кањон“, Коњички клуб „Чокорска поља“, Ски објекти „Јахорина“, тениски терени „Младост БЛ“ (посједују и прве терене у БиХ са тврдом подлогом као на АО), Куглана Бања Лука (осмостазна од СП) …

Сродни чланци

Спољне везе

1)
„Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88 одсто”, Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88 одсто, Радио-телевизија Републике Српске, 19. 11. 2010.
2)
Област Брчког је заједничка својина два ентитета
3)
„пк”, БК Славија, БЛ, додатни текст.
република_српска.txt · Последњи пут мењано: 2023/11/02 23:37