Република Српска

Република Српска (РС), државотворна јединица која заједно са Федерацијом Босне и Херцеговине саставља државну заједницу Босну и Херцеговину. Проглашена је 9. јануара 1992. године као држава српског народа и грађана који у њој живе, а међународно призната Дејтонским мировним споразумом (1995) као ентитет. Налази се на западном дијелу Балканског полуострва, а њен највећи град и сједиште републичких институција је Бања Лука. Република Српска заузима 49% територије Босне и Херцеговине са површином од 25.053 квадратних километара и има укупно 1.170.342 становника (попис 2013). Од других држава, граничи се са Србијом, Црном Гором и Хрватском.

Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције. Конститутивни народ су Срби, али је одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине конститутивност дата и Бошњацима и Хрватима. Република Српска врши све државне функције и надлежности осим оних које су изричито повјерене институцијама Босне и Херцеговине. Може да успоставља специјалне паралелне односе са сусједним државама, а има и представништва у осам држава (Белгији, Израелу, САД, Русији, Србији, Њемачкој, Аустрији и Грчкој).

На основу Устава Републике Српске (1992) успостављене су најважније републичке институције: Народна скупштина Републике Српске, предсједник Републике Српске, Влада Републике Српске, Врховни суд Републике Српске и Уставни суд Републике Српске. Још неке значајније институције су: Вијеће народа Републике Српске, потпредсједници Републике Српске, Полиција Републике Српске, Републичко јавно тужилаштво Републике Српске, Правобранилаштво Републике Српске, Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, Агенција за банкарство Републике Српске, Пореска управа Републике Српске, Агенција за државну управу Републике Српске, омбудсман за дјецу Републике Српске.

Назив

Назив „Република Српска” заснован је на српском народу који је своју Републику створио прије Одбрамбено-отаџбинског рата, а током рата одбранио и изборио се за њено међународно признање. Прије садашњег назива, у употреби су били и други слични називи:

Садашњи назив „Република Српска” је од 12. августа 1992. године када је Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини (садашња Народна скупштина Републике Српске) усвојила Амандмане VII и VIII на Устав Српске Републике Босне и Херцеговине. Иако је у енглеској верзији Устава Босне и Херцеговине њен назив из политичких разлога записан као Republika Srpska, републичке власти ипак користе облик Republic of Srpska.

Историја

Стварање Републике

Муслимански и хрватски посланици Скупштине СР Босне и Херцеговине нису успјели да усвоје тзв. Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине јер су српски посланици имали уставно право „вета” преко Савјета за питање остваривања равноправности народа и народности успостављеног Амандманом LXX на Устав СРБиХ од 31. јула 1990. Међутим, Муслимани и Хрвати су у ноћи 14. на 15. октобар 1991. године противуставно изгласали тај акт без присуства Срба. Реагујући на такво кршење Устава, српски посланици су на сједници 24. октобра 1991. донијели Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини којом су је прогласиле за највиши представнички и законодавни орган српског народа у Босни и Херцеговини. За предсједника Скупштине српског народа је изабран Момчило Крајишник. Скупштина је истог дана усвојила и Одлуку о остајању српског народа Босне и Херцеговине у заједничкој држави Југославији и пратећу Одлуку о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини.

Дана 21. новембра 1991. године Скупштина српског народа је објавила да се подручја општина, мјесних заједница, као и насељених мјеста у којима је 9. и 10. новембра 1991. проведен плебисцит за останак у заједничкој држави Југославији, а за исту заједничку државу изјаснили су се више од 50% уписаних грађана српске националности, као и гдје су се грађани других народа и народности изјаснили за останак, сматрају територијом савезне државе Југославије. Скупштина је истовремено верификовала проглашене српске аутономне области у Босни и Херцеговини: Аутономну регију Крајина, САО Херцеговина, САО Романијско-бирчанска, САО Семберија и САО Сјеверна Босна. Оне су утврђене у саставу Босне и Херцеговине, као федералне јединице у заједничкој држави Југославији. Дана 11. децембра 1991. године Скупштина српског народа, на трећој сједници, усвојила је Препоруку о оснивању скупштина општина српског народа у Босни и Херцеговини. На четвртој сједници од 21. децембра 1991. донесена је Одлука да се приступи формирању Републике Српске Босне и Херцеговине као федералне јединице у саставу савезне државе Југославије.

Дана 9. јануара 1992. године у Сарајеву, Скупштина српског народа је усвојила Декларацију о проглашењу Републике Српског Народа Босне и Херцеговине. Проглашена је Република на подручјима српских аутономних регија и области и других српских етничких цјелина у Босни и Херцеговини, укључујући и подручја на којима је српски народ остао у мањини због геноцида који је над њим извршен у Другом свјетском рату. Република је проглашена за федералну јединицу у саставу савезне државе Југославије. Дан проглашења, 9. јануар, данас је најважнији републички празник под називом Дан Републике Српске. Дана 28. фебруара 1992. усвојен и проглашен је Устав Српске Републике Босне и Херцеговине који је и данас на снази, са бројним амандманима, под називом Устав Републике Српске. Прописано је да је „Српска Република Босна и Херцеговина држава српског народа и граћана који у њој живе”. Налазила се у саставу савезне државе Југославије. За главни град је проглашено Сарајево. Државна власт је организована на начелу подјеле власти.

Дана 25. јануара 1992. представници Муслимана и Хрвата су донијели тзв. одлуку о одржавању референдума о независности Босне и Херцеговине. Српски представници су позвали Србе на бојкот референдума. Референдум је ипак одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. Излазност је била 63,7% уз српски бојкот. Овакви резултати нису били довољни за успјешан референдум будући да је законски услов био да на референдум мора изаћи више од 66% грађана. Међутим, Европска заједница и САД су 6. априла 1992. признале СР Босну и Херцеговину као независну државу. Дана 8. априла проглашено је њено ново име „Република Босна и Херцеговина”. Она је постојала само на простору који је био под контролом тзв. Армије РБиХ. Дана 27. априла 1992. у Београду је проглашена Савезна Република Југославија састављена од Републике Србије и Републике Црне Горе. Тиме је Република Српска дефинитивно остала изван Југославије и наставила постојати као независна држава, међународно непризната.

Дана 12. маја 1992. године Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини је донијела Одлуку о стратешким циљевима српског народа у Босни и Херцеговини којом је одредила шест стратешких циљева односно приоритета српског народа:

  1. Државно разграничење од друге двије националне заједнице.
  2. Коридор између Семберије и Крајине.
  3. Успостављање коридора у долини ријеке Дрине односно елиминисање Дрине као границе између српских држава.
  4. Успостављање границе на ријекама Уни и Неретви.
  5. Подјела града Сарајева на српски и муслимански дио и успостављање у сваком од дијелова ефективне државне власти.
  6. Излаз Републике Српске на море.

Током исте сједнице Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини је донијела Одлуку о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине и за команданта Главног штаба поставила генерал-потпуковника Ратка Младића. Он је на челу Војске Републике Српске био током цијелог Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995). Дана 12. августа 1992. усвајањем Амандмана VII и VIII на Устав Српске Републике Босне и Херцеговине нови назив државе српског народа је постао „Република Српска”.

Одбрамбено-отаџбински рат

Република након рата

Одбрамбено-отаџбински рат је трајао од 1. марта 1992. до 14. децембра 1995. године. Завршен је потписивањем Дејтонског мировног споразума којим је створена Босна и Херцеговина као државна заједница коју састављају Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине. Републици Српској је признато њено правно постојање од 1992. године заједно са Уставом Републике Српске који је и данас на снази. Дотадашња непризната држава је међународно призната као ентитет (државотворна јединица) са својим држављанством. Република је задржала велики дио својих државних надлежности осим њих десет које су изричито повјерене заједничким институцијама Босне и Херцеговине. Све најважније републичке институције (Народна скупштина, предсједник Републике, Влада, Врховни суд, Уставни суд, Војска и Полиција) наставиле су своје постојање. Републици је дато уставно право да успоставља специјалне паралелне односе са сусједним државама.

Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посјед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5—1,0%. Брчко дистрикт је по Арбитражној одлуци стављен под међународну управу такозваног супервизора који de facto има законодавну, извршну и судску власт у дистрикту. Он издаје налоге којима доноси законе и уредбе, и именује и разријешава службенике и функционере Брчко дистрикта.

Током година након Дејтонског споразума, разним притисцима, уцјенама, и присилним смјењивањем изабраних педставника народа, неке ингеренције Републике Српске које су дејтонским Уставом Босне и Херцеговине и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе - оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд). Високи представник за Босну и Херцеговину је присилом наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.

Општине и градови

в. Општине и градови Републике Српске

Јединице локалне самоуправе у Републици Српској су општине и градови. Републичку територију чини 56 општина и 8 градова.

Од укупно 56 општина њих шест имају специфичан положај (налазе се у саставу града Источно Сарајево). Тамо су надлежности јединице локалне самоуправе подијељене између града и општина. Од укупно осам градова (Бања Лука, Бијељина, Градишка, Добој, Источно Сарајево, Зворник, Приједор и Требиње) њих седам у свом саставу нема општина. Такође, Брчко Дистрикт је специфична јединица локалне самоуправе чија је територија у заједничкој својини Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине („кондоминијум”).

Сродни чланци

Спољне везе

Штампање