Милан Чемерикић
Рођење: 12. фебруар 1877. Призрен, Османско царство Смрт: 11. јануар 1940. Скопље, Краљевина Југославија

Милан Чемерикић (Призрен, 12. фебруар 1877 — Скопље, 11. јануар 1940),¹⁾ српски национални радник, новинар, преводилац, наставник, економиста и банкар.²⁾

Милан Чемерикић је рођен 12. фебруара 1877. године у Призрену. Основну школу завршио је у Призрену. Захваљујући угледним родитељима имао је добре услове за школовање. У Призрену је научио турски, арнаутски и мало старославенскога.³⁾ Богословију је похађао у Галата сарају у Цариграду.⁴⁾ У Београду је похађао Филозофски факултет. Дипломирао је 1903. и одмах након тога постао је професор Богословско-учитељске школе у Призрену, где је предавао српски, француски и омолитику. Од 1907. до јануара 1910. био је наставник у српској гимназији у Скопљу, а током 1910. радио је кратко и у Солуну.⁵⁾⁶⁾ Пошто је 1910. укинута српска гимназија у Солуну, премештен је у Скопље, али он даје оставку и од тада се бави само новинарством.⁷⁾ Био је дописник „Руског слова” и „Политике” и наставио је да ради у Солуну све до Првог балканског рата.⁸⁾ Објавио је и много текстова у скопским новинама.

Поред професорскога рада бавио се економским и националним проблемима Срба. Био је у вези са револуционарном организацијом.⁹⁾ Постао је члан тајне српске револуционарне организације, а преко ње сарађивао је са српском митрополијом и са српским конзулатом.¹⁰⁾ Одржавао је везе са четничким куририма из Србије и помагао је српску четничку организацију на терену.¹¹⁾ Основао је друштво „Просвета”. Са Глишом Елезовићем покренуо је и био је уредник листа „Глас народа”.¹²⁾ Међутим, промјењене прилике након Младотурске револуције омогућиле су јавни политички рад. Изабран је 1908. у централни одбор Српске демократске лиге, прве српске странке у Османском царству. Имао је дужност у Обласном одбору организације за Солунски вилајет. Био је веза између српске легалне партије, али и тајне организације са младотурским комитетом „Јединство и напредак”.¹³⁾ Једно време био је уредник „Цариградскога гласника”, јединога српскога листа у Османском царству.

Током 1912. противио се захтевима српске владе да се преговара са Младотурцима, а противио се и затеву да се подржи избор Богдана Раденковића за рашко-призренскога митрополита.

Током Првога балканскога рата био је ратни дописник са Цетиња и са Јадранскога мора, а у Другом балканском рату извештавао је из Скопља.¹⁴⁾ У Првом светском рату био је најпре додељен Врховној команди, а онда је био делегат код црногорске војске.¹⁵⁾ Након повлачења српске војске био је једно време преводилац. Касније је у Женеви уређивао поверљиви преглед непријатељске штампе. Уређивао је лист српског Пресбироа „Билтен”, који се издавао на француском језику.¹⁶⁾ У Швајцарској је држао многа предавања и писао много чланака о Србији.¹⁷⁾

Након Првога светскога рата у Скопљу је уређивао најпре „Привредни гласник”, а онда „Јужну Србију”. Најпре је радио као шеф експозитуре београдске Трговачке коморе у Скопљу.¹⁸⁾ Од 1921. до 1932. био је вицедиректор банке Вардар у Скопљу.¹⁹⁾ Од 1932. до смрти 1940. био је начелник Трговинског одељења Вардарске бановине.²⁰⁾

• Zoran Č. Vukadinović, Milan Čemerikić, Baština 22 (2007) 323-331
• Политика, 13. јануар 1940, стр. 13
• Српска демократска лига у Отоманској царевини

Milan Cemerikic