Милош Московљевић (Варна код Шапца, 4. новембар 1884 — Београд, 13. јун 1968), српски лингвиста, филолог и политичар. Био је министар за шуме у Народној влади Србије (1945—1946). Његово животно дело Речник српскохрватског књижевног језика (1966) заплењен је и уништен након политичке интервенције.

Милош Московљевић је рођен 22. октобра/4. новембра 1884. године у поцерском селу Варни код Шапца.¹⁾²⁾ Основну школу завршио је у Варни, а гимназију је похађао у Шапцу и Београду.³⁾ Студирао је од 1904. славистику код Александра Белића на Филозофском Факултету у Београду.⁴⁾ Студије је завршио 1908. и одмах је постављен за суплента гимназије у Нишу.⁵⁾ На захтев Александра Белића Министарство просвете га је септембра 1909. преместило у Београд, где је био Белићев асистент и истовремено радио као суплент у Трећој београдској гимназији.⁶⁾ Нешто касније напустио је место неплаћеног асистента. Код Белића је 1911. положио професорски испит.⁷⁾ Добио је стипендију, па је од јесени 1911. до јесени 1912. био у Русији, у Москви и Петрограду, на усавршавању руског језика.⁸⁾⁹⁾

За време Балканских ратова био је тумач у руској болници, а после ратова вратио се на место професора у Трећој београдској гимназији.¹⁰⁾¹¹⁾ Српска академија наука послала га је 1914. у Дојран да испита говор у тим крајевима, али у Дојрану се затекао у време мобилизације за Први светски рат.¹²⁾ До децембра 1914. био је цензор у Дринској дивизији, а након тога упућен је у Младеновац у болницу Дунавске дивизије, где се разболео од тифуса.¹³⁾ Након опоравка у Охриду био је у саставу Комбинованог одреда Одбране Београда.¹⁴⁾ Са српском војском се крајем 1915. повлачио преко Албаније до Драча.¹⁵⁾ На Крфу је постављен за цензора у штабу Дринске дивизије.¹⁶⁾ Био је једно време тумач у француском одреду на Халкидикију. Августа 1916. био је придружен српском делегату у британској Врховној команди у Солуну, па је септембра 1916. пребачен за тумача у енглеској болници у Микри, а онда је од децембра 1916. до јуна 1917. поново био распоређен код српског делегата у британској Врховној команди.¹⁷⁾ Распоређен је са још петорицом да ради на националној пропаганди при српском посланству у Петрограду.¹⁸⁾ У Петрограду је дочекао Октобарску револуцију.¹⁹⁾ Водио је бригу о 1.500 избеглица, које су из крајинског округа избегле у Русију.²⁰⁾ Заједно са њима отишао је у Сибир, где је учествовао у формирању Привременог југословенског народног одбора.²¹⁾ Заједно са још тројицом одређен је да обавести владу о стању југословенских избеглица и заробљеника, па се преко Далеког Истока, Кине, Јапана, Канаде и САД вратио априла 1919. у Београд.²²⁾

Није хтео да прихвати понуђено место у гимназији у Лозници, па је захваљујући Александру Белићу и будућем тасту Сими Тројановићу постављен је за професора у Трећој београдској гимназији.²³⁾ Приступио је 1919. новооснованом Савезу земљорадника.²⁴⁾ На првом конгресу савеза изабран је у главни одбор, у коме је остао скоро цело време док је постојао савез.²⁵⁾ За народног посланика изабран је 1920, 1923. и 1925.²⁶⁾ У Народној скупштини бранио је интересе сељака, па је тврдио да држава ништа не чини за унапређење и обнову земљорадње. Био је један од најоштријих критичара владе.²⁷⁾ Жестоко се залагао за аграрну реформу, а својим жестоким говором изазвао је 22. јула 1922. у Народној скупштини тучу, у којој је и сам учествовао.²⁸⁾ Својим критикама се обрушио на војни буџет и краљеву цивилну листу, па је јако наљутио краља Александра I Kарађорђевића.²⁹⁾ Залагао се за борбенију активност странке. Милош Московљевић је тврдио да је краљ успео да у Савез земљорадника убаци Јована Јовановића Пижона и Милана Гавриловића, који су по њему ометали револуционарну и борбенију активност.³⁰⁾ Пошто се борио против опортунистичке и неборбене политике вође странке Јована Јовановића Пижона, никад није добио неки значајнији положај у странци.³¹⁾

За време окупације живео је у Београду.³²⁾ На наговор Милентија Поповића и Моме Марковића у политички живот укључио се почетком 1945.³³⁾ Одмах је на великом митингу говорио против краља Петра II Карађорђевића.³⁴⁾ Савез земљорадника се ујединио са Народном сељачком странком. Московљевић је постао министар шума у првој влади Благоја Нешковића.³⁵⁾ Међутим и као члан владе задржао је опозициони став по многим питањима.³⁶⁾ Бранио је интересе сељака у време када су сељаци постали незадовољни мерама нових власти.³⁷⁾ Због тога није узет за министра у другој влади Благоја Нешковића, него су га децембра 1946. поставили за опуномоћеног амбасадора у Норвешкој.³⁸⁾³⁹⁾ У дипломатији је радио савесно, али пошто је протествовао због нешколованих и неспособних тзв. заслужних кадрова, преместили су га након три године у Каиро.⁴⁰⁾ Из Каира је повучен након само три месеца, јер је суспендовао неспособног рођака Светозара Вукмановића Темпа.⁴¹⁾ На тај начин окончала се његова дипломатска каријера.⁴²⁾ У политици је остао до краја посланичког мандата септембра 1953.⁴³⁾ Као народни посланик захтевао је амнестију политичких осуђеника и тражио је да се сељачки посед не ограничава на десет хектара.⁴⁴⁾ Био је због тога одмах нападнут као реакционар.⁴⁵⁾ Изражавао је сумње у успех социјалистичких газдинстава, наводећи да би по свој прилици у њима радили исти они, који су упропастили задруге.⁴⁶⁾ Новине су искривљавале његова излагања.

Када је 1927. изгубио на изборима и остао без посланичког мандата обратио се поново Александру Белићу за тему доктората.⁴⁷⁾ Докторирао је октобра 1928. темом Акцентски систем поцерског говора.⁴⁸⁾⁴⁹⁾ Након тога хонорарно је радио као технички уредник у Српској академији наука.⁵⁰⁾ Био је уредник Поучне библиотеке и спољни сарадник Лексикографског одсека.⁵¹⁾ Од 1930. до 1933. био је благајник у Српској књижевној задрузи, али због сукоба са Павлом Поповићем отишао је у лексикографски одсек Српске академије наука, у коме је као технички секретар до 1939. руководио припремама за велики речник.⁵²⁾ Постављен је новембра 1938. за редовног професора Више педагошке школе.⁵³⁾ Поред тих послова хонорарно је радио и у другим школама. Пензионисан је као непоуздан за време окупације јануаар 1943.⁵⁴⁾ У време окупације преводио је руске класике и бавио се израдом руско-српског речника.⁵⁵⁾ Од октобра 1950. радио је као научни саветник на великом речнику код професора Белића у Институту за српски језик.⁵⁶⁾ Пензионисан је 1960, јер је након смрти Александра Белића био у сталном сукобу са Белићевим наследником Михаилом Стевановићем.⁵⁷⁾

Животно дело Милоша Московљевића био је Речник српскохрватског књижевног језика са језичким саветником.⁵⁸⁾ Био је то након Вуковог речника први речник српског језика, а у њему је било 50.000 лексикографски обрађених речи.⁵⁹⁾ Његов речник изазвао је оркестриране нападе Савеза комуниста Србије и Друштва књижевника Хрватске.⁶⁰⁾ Директор Политике Мирко Тепавац је 6. марта 1966. у Политици објавио текст под насловом Читај као што је написано, у коме је напао политичку доследностприликом објашњавања речи четник, партизан и четништво.⁶¹⁾ Мирко Тепавац је у Политици навео и политички шкакљиве примере из Московљевићевога речника:

Четник – добровољац у саставу нередовних оружаних чета које су се бориле: а) пре Балканских ратова за ослобођење од Турака, синоним комита, б) за време светског рата против партизана;
Четништво – комитски покрет за ослобођење од Турака;
Партизан – 1. учесник партизанске борбе; 2. човек који се пристрасно руководи интересима своје политичке партије.⁶²⁾

Тепавац је замерао Московљевићу, јер се залагао са се називи административних јединица (република и аутономних покрајина) пишу малим словима, што је Тепавац сматрао ударом на федеративно уређење.⁶³⁾ Замерао је и што је велик број речи хрватског књижевног језика проглашавао провинцијализмима.⁶⁴⁾ Оптужио га је да не прихвата националну равноправност због следећих примера:

’Црногорац – становник Црне Горе’,
’Словенац – припадник северозападне групе Југословена’,
’Маћедонац – 1. становник Маћедоније, 2. припадник маћедонске народности’.⁶⁵⁾

Политика након тога није објавила Московљевићев одговор на те оптужбе.⁶⁶⁾ Против њега писао је и Александар Вучо.⁶⁷⁾ Окружни суд је након тога 17. марта 1966. наредио да се забрани растурање и да се униште заплењени примерци Речника.⁶⁸⁾ Радило се о 5.000 примерака речника, који су уништени.⁶⁹⁾ Градски комитет Савеза комуниста Београда је због речника казнио директора и главног уредника Техничке књиге искључењем из СКЈ.⁷⁰⁾ Генерални директор Нолита Сава Лазаревић кажњен је укором, а уредник Нолита Васко Попа је кажњен последњом опоменом.⁷¹⁾ Мирослав Крлежа је Московљевића називао тровачем.⁷²⁾ Био је то тежак ударац за Московљевића, али ипак смогао је снаге да даље исправља и допуњава свој речник, надајући се да ће бити одштампано ново издање.⁷³⁾ Умро је 13. јуна 1968. у Београду.⁷⁴⁾ Речник је 1989. поново објавила издавачка кућа Аполон.⁷⁵⁾

• Акценти именица и придева у поцерском говору, 1911;
• Неколико речи о београдском говору, 1921;
• Каква нам војска треба, 1927;
• Акценатски систем поцерског говора, 1928;
• Акценти поцерског говора, 1928;
• Наша отаџбина, 1929;
• Просветни проблеми, 1929;
• О писању руских имена у нашем језику, 1930;
• Вокализам лумбардског говора, 1937;
• Вук Ст. Караџић. Његов живот, рад и национално културни значај. Приликом прославе стопедесетогодишњице, 1937;
• Дијалектолошка карта Војводине, 1938;
• Уџбеник руског језика. (Практичне вежбе.Преглед граматике. Читанка. Речник), 1939;
• Уџбеник руског језика. Са читанком и речником. Израдила комисија: Н. Чернишов, Л. Сухотин, М. Московљевић, 1945;
• Руско-српски речник, 1949;
• Српскохрватско-руски речник – Лилипут речници; 1959, 1962, 1964, 1966, 1971;
• Руско-српскохрватски речник – Лилипут речници, 1959, 1962, 1964, 1966, 1971;
• О Речнику Српске академије наука, 1963;
• Речник руског и српскохрватског језика.
  • 1. Руско-српскохрватски речник с кратким прегледом руске граматике.
  • 2. Српско-руски речник, 1963;
• Norsk-jugoslavisk citenskapeling samareid. I anledining av professor Olaf Brochs 80-ars jubileum.
• Руско-српскохрватски речник, српскохрватско-руски речник, 1972;
• Речник српскохрватског књижевног језика са језичким саветником, 1966, 1990. и 2000.

Објавио је много превода руских класика Љермонтова, Толстоја, Тургењева, Шолохова и других.⁷⁶⁾ Превео је Толстојев Рат и мир и Шолоховљев Тихи Дон.⁷⁷⁾ Од од Љермонтова је превео: Гладијатор, На раскошној гозби седео је он, Бела и Јунак нашег доба.⁷⁸⁾ Од Тургењева превео је: Јермолај и млинарка, Ловчеве белешке, књ. 1 и књ. 2, Оцеви и деца, Дим, Племићко гнездо, Прва љубав и друге приповетке, Пролећне воде, Сцене и комедије, Малинова вода,,Месец дана на селу, Бурмистр, Шума и степа и Муму и друге приче.⁷⁹⁾ Преводио је дела Тагореа, Малахова, Леонида Андрејева, Марка Слоњима, Бранислава Сосињског, Алексеја Ремизова, Измаила Срезњевског, Николаја Островског и Крилова.⁸⁰⁾

• Момчило Исић, Уводне напомене Момчила Исића у књизи Милош Московљевића У великој руској револуцији, ИНИС, Београд, 2007.
• Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци II, Чивија принт Шабац, Шабац, 2012, стр. 144-150

Milos Moskovljevic