Корисничке алатке

Алатке сајта


милош_стојићевић_поцерац

Милош Стојићевић Поцерац

Милош
Стојићевић Поцерац
милош_поцерац.jpg
Рођење:
1776.
Велика Врањска,
Отоманско царство

Смрт:
август 1811.
Поцерски Метковић,
Србија

Милош Стојићевић Поцерац (Велика Врањска, 1776 — Поцерски Метковић, август 1811), српски војвода из Првог српског устанка. Истакао се одмах након Мишарске битке када је из заседе заједно са неколико војвода побио око 1.000 Турака и заробио огроман ратни плен. Карађорђе Петровић га је називао посинком, а његова јунаштва на Дрини опевао је чувени песник Филип Вишњић.

Порекло и младост

Милош Стојићевић Поцерац је рођен 1776. године у Великој Врањској у Поцерини код Шапца од оца Филипа и мајке Илинке.1)2) Његови преци су пореклом од Херцеговине од српског властелина Ђикана, који је у 15. веку био заповедник подручја око Никшића.3) Ђикан је погинуо бранећи Мостар за време турскога освајања Херцеговине.4) Ђиканови потомци су се под турским притиском преселили најпре у Црну Гору, па у Далмацију и онда у Сремску Митровицу, одакле су прешли у Врањску.5) У детињству је научио читати и писати у манастиру Радовашници под Цером, у коме је провео три године.6) Када му је умро отац вратио се из манастира кући. Пошто је био писмен радио је најпре као писар код трговца Илије Марковића из Грушића, а онда је био писар код великог поцерског кнеза Михаила Ружичића.7)

Први српски устанак

На почетку Првог српског устанка 1804. обилазио је поцерска села и дизао људе на устанак.8) Спречавао је излазак Турака из Шапца.9) Када је Јаков Ненадовић позвао да се крене на Шабац Милош је заједно са Михаилом Ружичићем окупио око 500 Поцераца.10) Јаков је Милоша поставио за команданта јединице.11) Након ослобађања Шапца отишао је са стотињак коњаника у Лешницу, да надзире границу на Дрини.12) Када су Турци 1806. заузели Мачву Илија Марковић се предао Турцима, који су га онда прогласили поцерским оберкнезом.13) Међутим Милош Стојићевић се није хтео предавати Турцима, иако су му мајку заробили и одвели у Шабац.14) Побегао је на Цер, одакле се спустио када је чуо да је дошао Карађорђе Петровић са војском и пред Мишарску битку успоставио главни устанички логор у Бељину.15)

Постаје војвода

Милош Стојићевић је са око сто Поцераца дошао до Карађорђа и онда га је повео до подножја Цера, где су по легенди били двори Милоша Обилића.16) Ту су покупили и погубили тројицу Поцераца, који су сарађивали са Туцима.17) Карађорђе Петровић је тада поставио Милоша Стојићевића за поцерског војводу и запретио је и њему и свим Поцерцима да ће завршити као она тројица ако не буду испуњавали његове заповести.18) Поцерци су своју колебљивост правдали тиме да дотад нису имали свог војводе.19) Након те Карађорђове строгости Поцерци су у огромном броју пристигли у Карађорђев логор пред Мишарску битку.20)

Милош је пред битку довео 200 коњаника и 400 пешака, укључујући и кнеза Илију Марковића.21) Успут је на Китогу побио 50-60 Турака и узео им оружје.22) Уочи Мишарске битке са најистакнутијим војводама учествовао је у Карађорђевом ратном савету.23) У Мишарској бици се јуначки борио, па га је Карађорђе назвао посинком и држао га касније као свога сина.24) После Мишарске битке Карађорђе је Милоша са Поцерцима послао у Китог да заједно са Протом Смиљанићем туче из заседе поражену турску војску.25) Милош и Смиљанић су добро познавали тај крај и ту су убили око 1.000 Турака.26) Заробили су ту и велики и богати плен, укључујући коња и чувену сабљу Кулин-капетана, на којој су били исписани берати Кулинове фамилије.27)28) Кулинова родбина нудила је за сабљу онолико злата колико је била тешка, али је Милош то одбио.29) Карађорђе је био толико обрадован што је одабрао правог човека за поцерског војводу да је рекао: „Вала ти млади војвода, тако и треба. Видите л в, господари, шта учини наш Милош. Овакви се сви Срби рађали”.30)

Касније борбе

Милош је дуж Дрине учествовао у многим борбама са Турцима током 1807, 1809. и 1810.31) Филип Вишњић је опевао његов јуначки мегдан испод Бијељине 1809. године са Мехом Оругџићем у песми Милош Стоићевић и Мехо Оругџијћ.32) Мехо је као заповедник Бијељине са сабљом у устима тражио мегдан да би охрабрио своју војску, али на мегдан му је изашао Милош и када га је убио поколебао је турску војску. Истакао се у боју на Лозници октобра 1810, када је из опседнуте Лознице заједно са Антом Богићевићем пружао Турцима жесток отпор све док им Карађорђе Петровић није стигао у помоћ.33)

Смрт

У Поцерини је 1811. харао хајдук Петар Прелић звани Прело.34) Милош га је два пута ухватио и два пута га је пуштао на наговор пријатеља.35) Сваки пут хајдук је обећавао да ће престати са хајдучијом, али настављао је са пљачком. Почетком августа 1811. године Милош је са својим људима опколио Прелу.36) Настојао је да га живог ухвати, али Прело се није хтео предати, па је из пушке пуцао и убио Милоша.37) Преку су након тога убили Милошеви људи.

Литература

  • К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака, 2. део, Беч, 1884.
  • Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци, Шабац, 1998.
  • Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига 1, 2. издање, Београд, 2000.
  • Прота Матија Ненандовић, Мемоари, Матица српска, Српска књижевна задруга, Београд, Нови Сад, 1969, Дигитална Народна библиотека

Milos Stojicevic Pocerac

1)
„ША”, Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци, Шабац, 1998.
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 33) , 34) , 35) , 36)
ША
13) , 21) , 22) , 25) , 28) , 29) , 31) , 32) , 37)
ЖИ
14) , 15)
К. Ненадовић 2 стр 625
16)
Мемоари М. Ненадовића стр 199, 200
17) , 18) , 19)
Мемоари М. Ненадовића стр 200
20)
Мемоари М. Ненадовића стр 201
23)
Љушић, Карађорђе 1. стр 156
24)
К. Ненадовић 2 стр 629
26) , 27)
К. Ненадовић 2 стр 630
30)
Љушић, Карађорђе 1. стр 158, 159
милош_стојићевић_поцерац.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 18:10