Милош Јовановић
Рођење: 12. фебруар 1877. Шабац, Кнежевина Србија Смрт: 20. април 1950. Београд, ФНРЈ

Милош Јовановић (Шабац, 12. фебруар 1877 — Београд, 20. април 1950), српски армијски генерал војске Краљевине Југославије. Једно време био је на челу војне обавештајне службе.

Милош Јовановић је рођен 12. фебруара 1877. године у Шапцу.¹⁾²⁾ Након завршетка шесторазредне гимназије ступио је 1893. на Нижу школу Војне академије као питомац 26. класе.³⁾⁴⁾ Након завршетка Ниже школе Војне академије произведен је 1896. у чин артиљеријског потпоручника.⁵⁾ Након тога до 1898. био је на служби као водник у пољској артиљерији.⁶⁾ Од 1898. до 1900. похађао је Вишу школу Војне академије као питомац 8. класе.⁷⁾ Након окончања Војне академије био је до 1901. командир пољске артиљерије, а од 1901. до 1903. припремао се за генералштабну струку.⁸⁾

Учествовао је 1903. године у Мајском преврату против краља Александра Обреновића.⁹⁾ Од новембра 1903. до 1904. био је на студијском боравку у Француској.¹⁰⁾ Након повратка из Француске био је од 1904. до 1906. на служби у Главном генералштабу.¹¹⁾ Унапређен је 1905. у чин генералштабмог капетана.¹²⁾ До 1907. био је командир пешадијске чете. Након тога био је од 1907. до 1909. био помоћник начелника генералштаба Шумадијске дивизијске области.¹³⁾¹⁴⁾ Од 1909. до 1910. био је на служби у генералштабном одсеку општевојног одељења Министарства одбране.¹⁵⁾¹⁶⁾ Од 1910. до 1912. био је начелник генералштаба Шумадијске дивизијске области.¹⁷⁾

Учествовао је 1912. године у Првом балканском рату као начелник генералштаба Шумадијске дивизије 1. позива.¹⁸⁾¹⁹⁾ И током 1913. заузимао је исту позицију. Поново је на почетку Првог светског рата до окончања Церске битке био начелник штаба Шумадијске дивизије 1. позива.²⁰⁾ Током септембра 1914. био је командант 19. пешадијског пука.²¹⁾ Унапређен је октобра 1915. у чин пуковника.²²⁾ Након тога све до 1917. био је помоћник начелника штаба 1. и 3. армије.²³⁾ Од 1917. био је начелник генералштабног одсека општевојног одељења Министарства одбране.²⁴⁾ Био је од фебруара 1917. до августа 1918. начелник општевојног одељења Министарства одбране.²⁵⁾ Од августа 1918. до септембра 1919. био је шеф обавештајног одељења Врховне команде.²⁶⁾

Од септембра 1919. до априла 1920. био је начелник генералштаба 2. армијске области.²⁷⁾²⁸⁾ Након тога од априла 1920. до априла 1921. био је начелник обавештајног одељења Главног генералштаба.²⁹⁾³⁰⁾ Поред редовне дужности од октобра 1920. до априла 1921. био је професор тактике на Нижој школи Војне академије.³¹⁾ Од априла до новембра 1921. био је начелник генералштаба 1. армијске области, а од тада па до јануара 1923. био је командант Потиске дивизијске области.³²⁾ У јануару 1923. унапређен је у чин дивизијског генерала.³³⁾ Од јануара 1923. до краја 1925. био је други помоћник начелника Главног генералштаба.³⁴⁾ Поред тога од 1923. био је хонорарни професор тактике на Војној академији.³⁵⁾ Од почетка 1926. до априла 1929. био је други помоћник министра војске и морнарице.³⁶⁾ Од априла 1929. до септембра 1930. вршио је дужност команданта 5. армијске области.³⁷⁾ Унапређен је 1930. у чин армијског генерала.³⁸⁾ Од септембра 1930. до јануара 1933. био је командант 1. армијске области.³⁹⁾ Пензионисан је на властити захтев 1933. и тада је преведен у резерву.⁴⁰⁾ Учествовао је 1941. године у Априлском рату, у коме је био заробљен.⁴¹⁾ Из заробљеништва се вратио у земљу.⁴²⁾ Умро је 20. априла 1950. године у Београду.⁴³⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 184
• ВОА о Милошу Јовановићу
• Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.

Milos Jovanovic