Корисничке алатке

Алатке сајта


на_крусе

На Крусе

На Крусе је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Откада је војску изгубио

0002    Махмут везир од Скадра бијела,

0003    ратујући и боја бијући

0004    с Брђанима и с Црногорцима,

0005    нити спава нит’ се разговара,

0006    нити клања ни авдес узима,

0007    но срди се на Петра владику,

0008    јере има жалост превелику

0009    на јунаке младе Црногорце

0010    који с Петром у Брда ходише,

0011    те се боја јуначкога бише

0012    у гиздаво село Мартиниће,

0013    више Спужа у Бјелопавлиће,

0014    ђе је Махмут срећу изгубио

0015    и јунаке млоге оставио,

0016    међу њима аге и бегове,

0017    кулуглије и своје делије;

0018    седми данак једна проговара,

0019    шетајућ се Махмут разговара,

0020    а удари с’ руком уз кољено:

0021    „Алах, рече, што сам учинио,

0022    од кога се јесам препануо!

0023    Ко ће моју силу задобити?

0024    Докле имам у ћесу новацах,

0025    а у Црну Гору трговацах

0026    којизи су лакоми на благо,

0027    учинићу што је мене драго,

0028    они ће ми продат Црногорце;

0029    похараћу редом и Приморце

0030    до бијела града Дубровника.

0031    Што ће мене учињет владика?“

0032    Па отправи Махмут посланике,

0033    ето војску купи и сабира,

0034    Арбанасе право до Епира,

0035    Херцеговце до Босне поносне,

0036    пријатеље зове на помојцу:

0037    Ахмет-пашу Махмутбеговића

0038    од Расије и од Дукађина,

0039    и сестриће, бега од Каваје;

0040    а Тоскама мито обећаје:

0041    сваки данак када био бојак

0042    по талијер свакојему другу,

0043    а кад није, плаћа половину,

0044    сувише је храна и дарови,

0045    а што стеку али што украду,

0046    да никоме дијела не даду.

0047    Сакупио пјешца и коњика

0048    тридест хиљад’ по избор војниках,

0049    изван војске што је оставио

0050    по границе на четири стране

0051    супрот Брђан’ и Горице Црне

0052    да се не би могли саставити

0053    и уједно пашу дочекати;

0054    па подиже и окупи војску

0055    на Дољане више Подгорице.

0056    Ту је везир танбор учинио

0057    и зелени шатор разапео:

0058    но кад виђе близу према себе

0059    два тамбора црногорске војске, -

0060    један тамбор бјеше под Сађавац,

0061    на ливаде, на Вучи Студенац,

0062    други стоји на Круску Главицу,

0063    оба Турком задају грожницу -

0064    то је паши тврдо мучно било

0065    и његову војску забунило.

0066    Да је коме стати погледати

0067    соколовце младе Црногорце,

0068    како чине хиску и весеље,

0069    играју се игре свакојаке,

0070    међу собом зборе и говоре

0071    да ударе паши на тамборе.

0072    Још да ти је видијети, побре,

0073    како иду младе Црногорке

0074    веселећ’ се и пјесме појући,

0075    јунацима таин доносећи,

0076    не би река да су женске главе,

0077    ни женскога срца ни погледа,

0078    него срца Огњенога Вука,

0079    а погледа од горе хајдука -

0080    мало не би пушке прифатиле

0081    и с Турцима кавгу начиниле.

0082    Ту стојаше за петнаест данах

0083    Црногорци наспрема Тураках.

0084    Али ево гласи допадоше

0085    да се хоће везир подигнути

0086    и на село Крусе ударити.

0087    Кад владика гласе разумио,

0088    с главарима совјет учинио,

0089    па на троје војску разредио,

0090    а пред војском редом поставио

0091    по избору биране јунаке,

0092    који знаду војском управљати,

0093    а с Турцима желе војевати.

0094    Ту владика међу војском стаде

0095    и свијема благослове даде,

0096    бога моли, овако говори:

0097    „Црногорци, моја браћо драга!

0098    Ево триста и тридесет љетах

0099    откад наши стари војеваше,

0100    боја бише и крв проливаше,

0101    пород вјере и слободе драге,

0102    да у ропство турско не упану

0103    и слободу не изгубе драгу.

0104    Чујете ли што Турци говоре,

0105    како они вазда Србље коре,

0106    а несрећом боја Косовога

0107    кад смо наше царство изгубили

0108    од издаје Бранковића Вука,

0109    њему за то вјечна била мука!

0110    Ема се је Махмут посилио

0111    што је Гору Црну прегазио

0112    кад је пређе проз њу пролазио,

0113    а неслогу нашу опазио:

0114    не би Турци знали Кошћелице,

0115    ни трзали наше утробице,

0116    нит’ би везир сад се зафалио

0117    да ће коња на море појити,

0118    а поробит мало и велико

0119    проза Црну Гору свеколико.

0120    Још нас кори, овако говори:

0121    да ће дати неколико мита

0122    и све ставит коњу под копита.

0123    Бит може ли ране жесточије

0124    но стријела кад срце удрије?

0125    А ни она није тако јака

0126    да разбије срце у јунака,

0127    ни остала икаква работа

0128    ка и такви укор и срамота.

0129    Црна Гора, отачество наше,

0130    гнијездо се соколово зваше,

0131    ђе соколи у слободу живе,

0132    који лове змије грабежљиве.

0133    Спомен’те се ко ве је родио,

0134    кога ли сте рода и племена -

0135    словинскога од искон’ имена!

0136    Сви будите срца Краљић Марка

0137    и деснице бан-војводе Јанка;

0138    вишњему се богу помолите,

0139    часнијем се крстом прекрстите,

0140    да ви, браћо, у помоћи буде

0141    и јуначке да ви плати труде!

0142    А нећу ви редом спомињати

0143    што је било у стара времена

0144    на различна мјеста небројена:

0145    тек ђеди ви у Жупу крваву

0146    кад разбише пашу серашћера,

0147    опоштише сву крајину нашу;

0148    ка и потље у село Трњине,

0149    међу Кругом и међу Ровине,

0150    у два пута кад разбише Турке,

0151    једном живе триста уфатише,

0152    за вепрове на откупе даше,

0153    а други пут када уфатише

0154    седамдесет агах и беговах,

0155    на крваво Кчево доведоше

0156    и свијема главе осјекоше.

0157    Још вас молим да се споменете

0158    што је било у ваша времена

0159    од Ћехаје, па од два везира,

0160    босанскога и руменлијскога,

0161    и Мехмеда паше Бушатлије,

0162    с ким сте скоро, браћо, боја били

0163    и јуначку славу задобили.

0164    Бог ће дати, за његово име,

0165    да јунаштво ваше поновите

0166    и Махмута пашу разбијете,

0167    нека позна што су Црногорци!“

0168    Црногорци када разумјеше

0169    којизи се онден намјерише,

0170    у свакога срце узиграло

0171    од јуначке жеље и радости.

0172    Барјактари развише барјаке,

0173    человође војску поставише

0174    све по реду племе до племена.

0175    Па кад сјутра зора забијеље,

0176    прије но је огријало сунце,

0177    подиже се Махмуте везире

0178    и постави у ширину војску

0179    од зелене горе Височице

0180    до Команах и д’ Ораховице:

0181    то ће бити хода два сахата.

0182    Тридест хиљад’ на шест ударише,

0183    живијем се огњем погонише

0184    по мејдану тамо и овамо;

0185    а кад било дневи око подне,

0186    Црногорци бога поменуше,

0187    једнокупно пушке опалише

0188    а једанак јуриш учинише,

0189    ћерајући, Турке сијекући,

0190    а друг друга често кликујући

0191    да освете зулум и срамоту

0192    од Махмута паше учињену.

0193    Сад да ти је видијети, побре,

0194    витезове младе Црногорце!

0195    Они јесу срца Краљић Марка

0196    и деснице војеоде Јанка,

0197    како муте и разгоне Турке

0198    кано вуци у планину овце.

0199    Мили боже, на свему ти фала,

0200    камо сила Махмута везира,

0201    јутрос бјеше силан и бијесан

0202    на ђогата коња големога,

0203    з голом сабљом у руци јуначкој,

0204    остру сабју бјеше повадио

0205    да сијече црногорске главе,

0206    нагоњаше своје на јунаштво,

0207    да пороби мало и велико

0208    и опали огњем свеколико;

0209    а сад виђох црногорско момче

0210    које носи главу Махмутову,

0211    друго капу, а треће доламу,

0212    и четврто сабљу оковану,

0213    пето вељу пушку срмајлију,

0214    шесто мале пушке позлаћене,

0215    седмо јаше коња Махмутова;

0216    а остали витези јунаци,

0217    сваки носи бјелег од Турчина

0218    крвавијех руках до лакатах:

0219    неки једну, неки двије главе,

0220    нетко и три, нетко и четири,

0221    неки носе зелене барјаке,

0222    млоги пушке, сабје и гадаре,

0223    виши дио сребром оковане,

0224    неки носе чалме и доламе,

0225    неки воде коње седленике.

0226    Ето, побре, сад јуначке дике,

0227    па нек сваки вазда бога фали

0228    и велико име боже слави!

0229    Ту погибе цвијет од Тураках,

0230    а господа старијех оџаках

0231    од Призрена и од Вучитрна,

0232    од Косова и од Пријепоља,

0233    Митровице и од Ђаковице,

0234    и од Пећи, Хаса и Гусиња,

0235    од Бихора и од Колашина,

0236    од равнога мјеста Бјелопоља,

0237    и пространа шехер-Воскопоља,

0238    од Тирана и од Албасана,

0239    од Каваје, Љеша и Мокрина,

0240    од Валоне и од Дибре доње,

0241    од Водена и од Тепелена,

0242    и Улциња, бијелога града,

0243    још од тврдог Скадра на Бојану,

0244    и крвава Спужа на крајину,

0245    и гиздаве варош-Подгорице.

0246    Ал’ утече паша Ибрахиме;

0247    ево ни он утећи не ћаше,

0248    но га срећа нанијела бјаље

0249    на Лазара попа Кнежевића

0250    од равнога мјеста Љешкопоља,

0251    изнесе га на плећи јуначке.

0252    То је било кад се и чинило.

0253    богу фала и свим угодниц’ма,

0254    а за здравје светога владике

0255    што поднесе тад’ највише муке,

0256    сузе ронећ’, те свом богу с’ молећ’.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Na Kruse

на_крусе.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/26 15:08