Корисничке алатке

Алатке сајта


негдашња_будућност

Негдашња будућност

Негдашња будућност је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Књигу пише лијепа ђевојка

0002    мјезиница Костантина цара,

0003    а посла је у Прилипу граду

0004    по имену Краљевићу Марку:

0005    „Богом брате, Краљевићу Марко!

0006    Јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажева,

0007    каква ни је сила постанула

0008    у Стамболу у нашему граду,

0009    постануо Арапине црни,

0010    у Стамболу кулу оградио,

0011    на Стамбола осјек осјекао

0012    све на оброк ведро вина рујна

0013    а ракије колико и воде

0014    и по товар брашна шеничнога,

0015    и по добра овна печенога,

0016    на ноћ тавну по једну ђевојку,

0017    Вас је Стамбол досле обредио,

0018    имала сам до седам сестрицах,

0019    све је седам Арап обљубио

0020    и мене је Арап запросио,

0021    запросио пак ме углавио

0022    у неђељу што најпрва греде,

0023    ево Арап ђе води сватове,

0024    ето триста води Арапинах,

0025    од мене ти богом побратимство,

0026    ако мене ти оте Арапу

0027    даћу тебе двадест бошчалуках,

0028    сваки ваља по хиљаду рушпах,

0029    а одвише што ти дадне бабо

0030    и остала царева господа.“

0031    Када Марку она књига дође,

0032    нимало му мила не биваше,

0033    ма му друга бити не могаше.

0034    Ођеде се што може најљепше,

0035    сврх ођела тамбар нађенуо,

0036    под грлом је тамбар заспучио,

0037    учини се црним Арапином,

0038    пак оседла Шарца дебелога,

0039    о њему је топуз објесио,

0040    а зађеде своју остру ћорду,

0041    тад се тури Шарцу на рамена.

0042    Оде Марко друмом и планином,

0043    од Прилипа од куће Маркове,

0044    до Стамбола, до куће цареве,

0045    има пуно дванес’ конаках,

0046    све је Марко у шест учинио,

0047    све што иде и ноћи и дневи.

0048    Таква га је намјер нанијела,

0049    у суботу уочи неђеље

0050    Марко дође у Стамболу граду,

0051    некће цару ходит на дивана,

0052    но он сврну у механу винску,

0053    а кад дође на врата механе,

0054    ал’ на врата четири Маџара,

0055    њима Марко ријеч бесиђаше:

0056    „Макните се, четири Маџара!

0057    Е ћу ође ноћцу боравити

0058    и сву ноћ ћу испивати вино.“

0059    На то веле четири Маџара:

0060    „Нећеш, богме, момче од Бугара“

0061    Овђе за те конака не има,

0062    нећ’ уносит топуз у механу.„

0063    А кад чуо Краљевићу Марко,

0064    он довати топуз од облука,

0065    преко страже г’ тури у механу,

0066    најмише се четири Маџара

0067    да избаче врага из механе,

0068    ал’ га она кренут не могоше,

0069    а некмоли да га надвор баче.

0070    То кад виђе Краљевићу Марко,

0071    од добра је одјахао Шарца,

0072    сам се Шарац њему проводаше

0073    уза Стамбол дуго и широко.

0074    Марко сврну у механу винску,

0075    ту он свуноћ испиваше вино.

0076    Од ка’ мрче, докле зора дође,

0077    стотину је похарчио рушпах.

0078    А кад свану, тек ли сунце грану,

0079    стаде јека низа Стамбол града,

0080    оно бјеху триста Арапинах,

0081    сви пролазе испреда механе,

0082    најпослије лијепа ђевојка,

0083    а кад дође пред врата механе,

0084    наклони се млада у механу,

0085    угледала Краљевића Марка,

0086    не бјеше га прије ни виђела,

0087    по питању и по кажевању

0088    Марка млада познавала била

0089    и Марку је ријеч бесједила:

0090    “А ту ли си, богом брате Марко!

0091    Да ли нећеш испратити секу?„

0092    На то Марко бесјеђаше секи:

0093    “Ајде тамо, моја мила секо!

0094    Сад ће Марко, и стић’ ће те брзо.„

0095    А кад чула лијепа ђевојка,

0096    турила је у шпагове руке,

0097    извадила пунахне цекинах,

0098    пред побра их оставила била:

0099    “Нај то теби да попијеш, Макро!„

0100    И оне је приватио Марко,

0101    нешто пије, нешто Шарцу даје,

0102    Мало било, млого не трајало,

0103    докле Марку доба долазило,

0104    долазило доба од кретања,

0105    но ту веле четири Маџара:

0106    “Дај, Бугаре, подмируј ни вино!„

0107    Њима вели Краљевићу Марко:

0108    “А тако ми, четири Маџара!

0109    Недам саде паре ни динара,

0110    но ето ви топузина тешка,

0111    док се вратим да вам вино платим.„

0112    На то веле четири Маџара:

0113    “А тако ни, момче од Бугара!

0114    Нећемо ти топузину тешку,

0115    да нећ’ дати паре ни динара.„

0116    То је Марку и милије било,

0117    а довати топузину тешку,

0118    заметну је Шарцу за облука

0119    па он оде трагом за сватов’ма,

0120    докле стиже лијепу ђевојку,

0121    па загрну дувак на ђевојку,

0122    пољуби је међу очи црне,

0123    а гледа га Арап младожења,

0124    па је Марку ријеч бесједио:

0125    “Ајд, пролази, момче од Бугара!

0126    Е тако ми вјере у коју сам,

0127    да ми није сабју крвавити,

0128    и десницу руку гријешити,

0129    ја бих тебе изгубио главу.„

0130    За то Марко ни хабера нејма,

0131    но се опет догна до ђевојке,

0132    пољуби је и два и три пута.

0133    То кад виђе Арапине црни,

0134    у десницу извадио ћорду,

0135    а к Марку је нагон учинио,

0136    ма да ти је погледати Марка,

0137    кад под грло тамбар распучио,

0138    а оштру је ћорду истргао,

0139    Арапу се примицати стао.

0140    Тек се сташе два добри јунака,

0141    тек се сташе, тек се ударише,

0142    сабјом махну Краљевићу Марко

0143    те Арапу посијече главу,

0144    прије му је главу посјекао

0145    него би га муња опалила,

0146    па му тури главу у зобницу,

0147    у поћеру оде сватовима,

0148    Марко ћера триста Арапинах,

0149    ђе којега Марко сустизаше,

0150    свакојега топузином гађа,

0151    док их догна до бијеле куле,

0152    до бијеле куле Арапове,

0153    ту уљезе Марко у дворове,

0154    ту по двору покупио благо,

0155    натовари седам сеисанах,

0156    па за собом притворио врата,

0157    притворио пак их упалио,

0158    пак се здраво натраг повратио.

0159    А кад дође код Арапа мртва,

0160    ту находи лијепу ђевојку,

0161    пак јој даде од Арапа главу,

0162    оправи је цару на дивану,

0163    Марко сврну у винску механу,

0164    што је пио да подмири вино,

0165    а ђевојка цару долазила,

0166    изнесла му од Арапа главу.

0167    Кад је виђе царе Костадине,

0168    ђевојци је младој бесједио:

0169    “А бога ти, моја мјезиница„

0170    Ко те оте у Арапа црна?“

0171    А то вели лијепа ђевојка:

0172    „А тако ми, мој милосни бабо!

0173    Мене оте Краљевићу Марко!“

0174    На то вели царе Костадине:

0175    „А да камо Краљевићу Марко?“

0176    Њему вели лијепа ђевојка:

0177    „А тако ми, да мој мио бабо!

0178    Марко сврну у механу винску

0179    што је пио да подмири вино.“

0180    То кад чуо царе Костадине,

0181    за Марка је слуге оправио,

0182    и слугам’ је ријеч бесједио:

0183    „Чујете ли, моје вјерне слуге!

0184    Дове’те ми Краљевића Марка.“

0185    Слуге су га брзо послушале,

0186    а кад Марко у цара дошао,

0187    приступи му руци и кољену,

0188    при себе га царе пригрлио,

0189    па је њему ријеч бесједио:

0190    „Добро доша, да мој синко Марко!“

0191    Па ту пију за неђељу вино,

0192    а кад Марку доба долазило

0193    да он иде у Прилипу граду,

0194    натовари седам сеисанах,

0195    цар му дао три товара блага,

0196    натовари десет сеисанах,

0197    здраво оде свом бијелу двору

0198    да одмара себе и Шарчину,

0199    а да пије вино и ракију

0200    и да љуби љубу Анђелију.

0201    Тако, Марко, образ ти св’јетао!

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Negdašnja budućnost
Negdasnja buducnost

негдашња_будућност.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/11 21:11