Не зна се ко је кривљи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    На хиљаду и осме стотине

0002    И тридесет и осме године

0003    Зафали се паша Али-паша

0004    Стојчевићу од Херцеговине

0005    У Мостару, Челебић-пазару,

0006    Међу Турке збори на дивану,

0007    Прекрстио ноге на сеџаду,

0008    Дугачки је чибук запалио,

0009    Пак овако вели на дивану:

0010    „Чујте добро, аге од Мостара,

0011    “Да ме не би породила мајка,

0012    „Но кобила која хата мога,

0013    “Ако нећу војску покупити

0014    „Ерцеговце на гласу јунаке,

0015    “На помоћ ћу звати и Бошњаке,

0016    „На Грахово хоћу ударити,

0017    “На душмана војводу Јакова,

0018    „Јер од њега живјења нам нема,

0019    “Који ми се скоро одметнуо,

0020    „Војвода се врло посилио,

0021    “Јер је стека добра пријатеља

0022    „Од госпоцке куће Петровића:

0023    “Он је дао шћерцу најстарију

0024    „За синовца Петровић-владике,

0025    “За сокола Петровића Драга,

0026    „Пак се врло Србин посилио,

0027    “И нашему цару зафалио,

0028    „И Грахово равно одметнуо,

0029    “Он не даје глобе ни пореза,

0030    „Нит’ трећине, ни цару харача.

0031    “И те би му јаде опростио,

0032    „Но војвода више јаде гради:

0033    “Друме ми је путе затворио,

0034    „Већ од мој’ех седам кадилука

0035    “Затвори ми скелу Стреканицу,

0036    „Да не иде добра трговина

0037    “На Габелу Рисанску пазару,

0038    „Ђе долазе од мора трговци,

0039    “Затворише Турску трговину.

0040    „И те бих му јаде опростио,

0041    “Но војвода више јаде гради:

0042    „К себи зове по избог јунаке

0043    “Граховљане, с њима Црногорце,

0044    „И ускоке од Херцеговине,

0045    “Пак им добре харамбаше даје:

0046    „Од Грахова Поповића Вука,

0047    “Од ускока Горанов-Михајла,

0048    „Он је ускок од Херцеговине,

0049    “Дворио је Смајила Ченгића,

0050    „И њега је Јаков премамио,

0051    “Да он буде чети арамбаша:

0052    „Он познаје турске карауле,

0053    “У по ноћи кано усред по дна,

0054    Ту су добре двије харамбаше.

0055    „Ђе удари Горанов Михајло

0056    “Са Грубаном Поповића Вука,

0057    „И с њиовом четом гласовитом,

0058    “Ту остају буле саморане.

0059    „Доста су се блага накупили,

0060    “већ турскога живовања нема.

0061    „Затворише Брда Планиницу,

0062    “Равна Брда а та Гора Црна

0063    „С Арбанијом нашом раздвојише,

0064    “Затворише друма Планиницу,

0065    „А војвода скелу Стреканицу.

0066    “Добро знадем, моја браћо Турци,

0067    „Добро знадем, и добро познајем,

0068    “Владика је њега научио,

0069    „Тер се Јаков цару одметнуо.“

0070    (Још то вели паша од Мостара:)

0071    „А тако ми дана и омана,

0072    “И турскога поста рамазана,

0073    „И нашега правога ћитапа!

0074    “Ја ћу с војском на Грахово поћи,

0075    „Грахово ћу поље похарати,

0076    “Уватићу војводу Јакова,

0077    „Са жива ћу кожу одерати,

0078    “На муке му душу извадити,

0079    „И хајдука Поповића Вука,

0080    “Пак ћу Вука на колац набити;

0081    „Уватићу Горанов’ Михајла,

0082    “Ја ћу њега с коњма истргати;

0083    „Посјећи ћу Граховске главаре,

0084    “Уфатићу протопоп-Стјепана,

0085    „Згулићу му браду до заврата.

0086    “Онда ћу се рает учинити,

0087    „Отворићу скелу Стреканицу,

0088    “На Грахово оградити кулу

0089    „Наврх Хумца, наврх поља рамна,

0090    “Око куле камену авлију.

0091    „Одтолен ћу сјећи Црногорце,

0092    “На кулу ћу сушит’ српске главе,

0093    „Нека знаду ко је Али-паша.

0094    “Још ћу позват’ Петровић-владику,

0095    „Да он купи своје Црногорце,

0096    “Да он дође на поље Грахово,

0097    „Да Грахово поље дијелимо

0098    “На витешко убојно оружје:

0099    „Ко добије, честито му било!“

0100    То се бјеше паша зафалио.

0101    Сви на томе Турци пристадоше,

0102    И своме се паши поклонише,

0103    Поклонише, тер му зафалише.

0104    Тадер паша на ноге скочио,

0105    Пак прифати перо и хартију,

0106    Пак направи књиге шаровите.

0107    Прву шаље у граду Требињу:

0108    „Асан-беже, од Требиња главо!

0109    “Чим проучиш књигу шаровиту,

0110    „Ти устани и покупи војску

0111    “Од Требиња пак до Невесиња,

0112    „И тврдога Стоца на Драгану,

0113    “Корјениће и равну Рудину,

0114    „С војском ајде под градом Клобуком,

0115    “Јер хоћемо удрит’ на Грахово.„

0116    Другу шаље Смаилу Ченгићу,

0117    У књиги га паша поздрављаше:

0118    “О Смаиле, моја десна руко!

0119    „Чим проучиш књигу шаровиту,

0120    “Подигни се и подигни војску

0121    „Од Дробњака и Корита жупна,

0122    “И сву Пиву до широка Лима,

0123    „И пространа Гацка поља равна,

0124    “И Смаиле, јаши на брњаша,

0125    „Хајде с војском под градом Клобуком,

0126    “Јере ћемо удрит’ на Грахово.„

0127    Трећу књигу паша пошиљаше

0128    На крваву граду Нишићкоме

0129    Мушовићу Мују капетану:

0130    “Чуј, Мујага, турска перјанице!

0131    „Чим проучиш књигу шаровиту,

0132    “Устан’ брже и покупи војску

0133    „Од твојега града Нишићкога,

0134    “И бијела града Колашина,

0135    „Не остави Амета Баука,

0136    “Који знаде сјећи Црногорце,

0137    „Јер је Баук тебе десна рука,

0138    “Хајде с војском под градом Клобуком,

0139    „На Грахово мислим ударити.“

0140    Ал’ четврту књигу направљаше,

0141    Пак је шиље пољу Невесињу:

0142    „Реџопашић, почуј ме, Баш-ага!

0143    “Чим проучиш књигу шаровиту,

0144    „Брже устан’ на ноге лагане,

0145    “И покупи Турке Невесињце;

0146    „Купи војске што највише можеш,

0147    “Хајде с војском под градом Клобуком,

0148    „Јер војводи хоћу ударити,

0149    “И Граховска села изгорети.„

0150    Пету пише књигу шаровиту,

0151    Пак је посла Босни валовитој

0152    А на руке Босанску везиру:

0153    “Чуј, везире, цареви већиле!

0154    „Ја те молим кано старијега,

0155    “Пошљи мене војске на помоћи,

0156    „На Грахово мислим ударити.

0157    “Ал’ ми немој војску умалити,

0158    „Јер војводи мислим ударити,

0159    “Којино се цару одметнуо,

0160    „И моју је земљу опустио,

0161    “Још се твојој Босни прикучује.„

0162    Шесту књигу паша направио,

0163    Тер је шиље равној Арбанији

0164    На тврдоме Скадру на Бојани

0165    На рукама Скадарском везиру:

0166    “Чуј, везире, цареви већиле,

0167    „Јеси л’ чуо, мили господаре,

0168    “Да се моја земља одметнула.

0169    „Грахово ми поље одузеше,

0170    “Одузе га војвода Јакове

0171    „Све помоћу Петровић-владике,

0172    “Ту је стека добра пријатеља,

0173    „Владика му благо обећаје,

0174    “Дарова му Русинске дарове,

0175    „И даје му помоћ Црногорце,

0176    “Тер Грахово моје одузеше

0177    „Без тестира царскога фермана,

0178    “Не стиде се цара ни везира.

0179    „Но чуј добро, Скадарски везире,

0180    “Кад ударим на поље Граховско,

0181    „Владика ће на ме ударити,

0182    “С њим ће бити љути Црногорци.

0183    „Помози ми, Скадарски везире,

0184    “Ти на вјеру варај каурина,

0185    „У томе ти ни грехоте нема

0186    “То ћеш наћи у турском ћитапу:

0187    „Кад на вјеру с’јечеш каурина,

0188    “Учинишећ дину задужбину.

0189    „Превари га, мили господаре,

0190    “Пак ти удри њему изненада.„

0191    Кад шарене књиге растурио,

0192    Кад растури књиге на све стране,

0193    Силни Турци на ноге усташе,

0194    Купи војску који више може.

0195    И Бошњаци до’ше у помоћи,

0196    Шаље војске Босански везире,

0197    Шаље војске дванаест хиљада.

0198    Скупи паша дванаест хиљада

0199    Већ његових седам кадилука,

0200    Ерцеговце на гласу јунаке.

0201    У то до’ше Босанске балије,

0202    Састави се двадесет хиљада,

0203    Већ двадесет и више четири

0204    Коњаника и брза пјешака,

0205    По избору турскога војника.

0206    Ал’ да видиш Скадарска везира,

0207    Невјернога српског душманина,

0208    Али везир не стоји за луду,

0209    Но лажаву књигу направио,

0210    А шаље је на равно Цетиње

0211    А на руке Петровић-владике,

0212    Овако му турски везир пише:

0213    “Чуј, владико, црногорски краљу,„

0214    (У књигу га мило поздрављаше)

0215    “Уфатимо вјеру за годину,

0216    „Већ од моје земље Арбаније,

0217    “И да нашу рају умиримо,

0218    „И ево ти Турску вјеру дајем,

0219    “Доиста те преварити нећу.„

0220    Кад владика књигу прифатио,

0221    То је њему врло мило било,

0222    Једанак му другу оправио:

0223    “Поздрављам те, Скадарски везире!

0224    „Потврђујем вјеру за годину

0225    “Од све моје ломне Горе Црне,

0226    „Горе Црне и Брда широких,

0227    “Тврђа ти је вјера од камена.„

0228    На вјеру га превари везире,

0229    Превати га, али чуда није,

0230    То је турска фала од старине.

0231    То трајало три бијела дана,

0232    Ал’ владику гласи допадоше

0233    Од Грахова поља широкога

0234    Од Јакова храброга витеза.

0235    Војвода га тако поздрављаше:

0236    “Поздрављам те, мили господаре!

0237    „Жалосни ме гласи допадоше

0238    “Од силнога паше од Мостара,

0239    „Да ће на ме паша ударити.

0240    “Велику је мојску сакупио,

0241    „Босну равну и Херцеговину,

0242    “Но помози, силни господаре!

0243    „Ради вјере и закона свога,

0244    “Да не паднем у турачке руке.

0245    „А ти знадеш, добар господаре!

0246    “Јесу л’ тешке муке у Турака,

0247    „Ал’ не знадем кад ће ударити.“

0248    Чим владику гласи допадоше,

0249    Он дофати перо и артију,

0250    Пак растури књиге на све стране,

0251    Да се купе војске изабране,

0252    Крајичнике на војску позива,

0253    Који јесу према Арбанији:

0254    „Устаните, моји крајичници!

0255    “Да идемо с војском на Грахово,

0256    „Да чекамо пашу од Мостара,

0257    “Јер је вељу војску сакупио,

0258    „Херцеговце, с њима и Бошњаке,

0259    “Да Грахово поље дијелимо

0260    „На деснице и на остре ђорде,

0261    “На витешко убојно оружје,

0262    „Ко ће равно поље задобити.

0263    “Ко добије то поље широко,

0264    „Доиста је мегдан задобио,

0265    “Вјечити ће спомен оставити.

0266    „Црногорци, моји крајичници,

0267    “Ви слободно куће оставите,

0268    „Немојте се страшит’ Арбаније,

0269    “С везиром сам вјеру уфатио,

0270    „Тврду вјеру за годину дана

0271    “Од све равне земље Арбаније.

0272    „Ја окренух браћо на Грахово,

0273    “И поведох собом вјерне слуге,

0274    „Спремајте се, момци, на оружје,

0275    “Рок ти мећем за неђељу дана,

0276    „Има сваки на Грахово доћи.“

0277    Књиге сврши, на ноге устаде,

0278    Лабуда му коња доведоше,

0279    Пак окрочи сокола витеза,

0280    С њим кренуше млади перјаници,

0281    Перјаници и те вјерне слуге,

0282    И остали неки Црногорци,

0283    Пак окрену у поље Цетинско,

0284    Цетињане зове у помоћи.

0285    Цетињани за владиком по’ше

0286    Који су се дома намјерили;

0287    Пак протури на Његуше гласе,

0288    И Његуше зове у помоћи,

0289    Ал’ Његуши за владиком по’ше

0290    Већ који се дома намјерише;

0291    У Ћеклиће гласе протурио,

0292    У Ћеклиће и племе Бјелице,

0293    И Чевјане на бој позиваше,

0294    И свакоме заповијед даје:

0295    „Чујте мене, моји Црногорци,

0296    “Мећем рока за неђељу дана,

0297    „Ко је Србин и српска имена,

0298    “И ко знаде цијенит’ поштење,

0299    „Нека иде у равно Грахово,

0300    “Да грабимо браћу из сужанства,

0301    „Из Турчина, српског душманина.“

0302    Први конак тер је учинио,

0303    На Изворе равне починуо,

0304    На мраморје Беће Пељевића,

0305    Ђе га бјеше Никац изгубио,

0306    Томановић Никац од Ровинах.

0307    Ту владика ноћцу коначио,

0308    А отолен рано подранио,

0309    И Трешњево село суминуо.

0310    Докле дође Долу Замаћеву,

0311    Рано дође на осам саата,

0312    Жалосни га гласи сусреташе:

0313    Невјерни је паша долазио,

0314    На Грахово поље починуо

0315    И његова сва војска остала,

0316    На ријеку табор учинио,

0317    На ријеку на воду студену,

0318    До пол’ равна поља притиснуо,

0319    Коњ до коња, јунак до јунака,

0320    И зелени барјак до барјака,

0321    Бијеле се турски чадорови,

0322    Бијеле се кано лабудови.

0323    Ал’ да видиш Петровић-владике,

0324    Он дофати танкога дурбина,

0325    Обрати га пољу Граховскоме,

0326    А на дурбин поље окупио,

0327    И на поље војску прегледао,

0328    Али соко Петровић владика

0329    Удари се шаком по кољену:

0330    „Ала, море, паше невјернога!

0331    “Лупешки је поље притиснуо,

0332    „И превару мене учинио.“

0333    Ал’ му вели Перковић Стефане:

0334    „Не чуди се, драги господаре!

0335    “Јер је тебе паша преварио,

0336    „Они вазда о превари раде,

0337    “То је турска и фала и снага.„

0338    Ал’ говори Петровић владика:

0339    “Браћо, чујте, моји Црногорци!

0340    „Причекајмо три-четири дана,

0341    “Доклен дође војска из дубине,

0342    „Докле скупим четири нахије,

0343    “И широка Брда до Острога,

0344    „Тадер ћемо удрити на Турке,

0345    “Нека виде млади Херцеговци,

0346    „Херцеговци и с њима Бошњаци,

0347    “Што су моји храбри Црногорци.„

0348    И на томе збору пристадоше.

0349    Ал’ владика Стевана дозива:

0350    “Чуј ме добро, Перковић-Стефане!

0351    „Преброји ми моје Црногорце.“

0352    Пак му Стефан броји Црногорце,

0353    Ту се на’ше другах шест стотина,

0354    Шест стотина и педесет другах.

0355    Пак владика заповијед даје,

0356    Да на подне објед сигурају.

0357    Дебелога меса приправише,

0358    Црвенога вина изобила.

0359    То им бјеху Срби добавили

0360    Од бијела Рисна на крајину,

0361    Црвенога из приморја вина.

0362    Кад је днева око подне било,

0363    Црногорци сташе пити вино,

0364    Ал’ ево ти јада изненада,

0365    Ударише на Грахово Турци,

0366    Запалише села и вароши

0367    И бијеле на Грахово куле.

0368    Бјеже старци и дјеца нејака,

0369    Бјеже крилу Петровић-владике.

0370    Плачу жене и та дјеца луда.

0371    Владика им боже вјере даје:

0372    „Не бојте се, моји Граховљани!

0373    “А кад дођу моји Црногорци,

0374    „Кад ми дођу и окупим војску,

0375    “Виђећете јаде од Турака.

0376    „Ја се уздам у Бога милога

0377    “Ишћераћу из Грахова Турке,

0378    „А боље ви начинити куле.“

0379    Кад виђеше дјецу Црногорци,

0380    Дјецу луду и те женске главе,

0381    Како роне сузе од образа,

0382    Треснуше се срца у јунаке,

0383    Оставише ракију и вино,

0384    И дебело месо од овнова,

0385    Прифатише убојно оружје,

0386    Полећеше пољем широкијем,

0387    Оће момци да заметну кавгу.

0388    Владика их Богом кумијаше:

0389    „Не за Бога, браћо Црногорци!

0390    “Зашто ћете лудо изгинути.

0391    „Што ће моје војске шест стотина

0392    “На његове двадесет хиљада,

0393    „Већ двадесет и више четири!

0394    “Да бисте се сољу прометнули,

0395    „Не бисте им објед осолили,

0396    “Но чекајте, ако Бога знате!

0397    „Докле дође војска из дубине.“

0398    Не шћеше га слушат’ Црногорци,

0399    Но на Турке сложно ударише.

0400    А када се ближе примакоше,

0401    Црногорци заметнуше кавгу,

0402    Једнак пуче шест стотин’ пушака,

0403    Паде млого мртвијех Турака.

0404    Што за фајду, драги побратиме!

0405    Пуче одмах двадесет хиљада,

0406    Црногорци земље попадоше,

0407    Ал’ на земљу млоги погибоше.

0408    Црногорци другом напунише,

0409    Пак и другом огањ оборише,

0410    Опет млоги Турци погибоше,

0411    Пак се грдни Турци помутише,

0412    Плећи даше, а бјежати сташе.

0413    Кад то виђе Ченгић Смаил-ага,

0414    Пак полеће на коња брњаша,

0415    И пристиже пашу Требињскога,

0416    Овако му Смаил-ага вика;

0417    „Не бјеж’, пашо, ако Бога знадеш!

0418    “Од кога си страха заузео,

0419    „Ал’ од кога бјежиш са мегдана?

0420    “Ја сам српску војску прегледао,

0421    „На дурбин сам војску окупио,

0422    “Нема војске пунана хиљада,

0423    „А ти данас бјежиш са мегдана.

0424    “Но ми подај војске три хиљаде,

0425    „Три хиљаде добра коњаника,

0426    “Шест хиљада брзога пјешака,

0427    „Ал’ ћу моју главу изгубити,

0428    “Али сагнат’ Србе са мегдана.„

0429    Поврати се паша од Мостара,

0430    Бјеше бјежа пута по саата,

0431    Смаил-аги даде своју војску.

0432    Смаил-ага војску разредио,

0433    Коњаници пољем ударише,

0434    Црногорци на мегдан чекаху

0435    На равноме пољу на видику

0436    Баш стотина и педесет другах,

0437    Све Његуши у поље стојаху,

0438    И на мегдан Смаила чекаху

0439    И његове добре коњанике,

0440    Међу њима три господичића:

0441    Два синовца Петровић-владике,

0442    Једно Драго, друго је Стефане

0443    Са Јованом братом од владике.

0444    На њих клети насрнуше Турци,

0445    Ал’ се храбро бране Црногорци,

0446    Често пучу бистри џефердари,

0447    Често пале, још чешће крваве,

0448    Пролијећу коњи без Турака,

0449    Турци неки без вранијех коња.

0450    А кад виђе Ченгић Смаил-ага,

0451    Јер му млоги Турци изгибоше,

0452    Коњанике турске уредио:

0453    “Чујте, Турци, чујте, браћо драга!

0454    „Ко не удри сложно на мегдану,

0455    “Кунем ви се турскијем ћитапом

0456    „И правијем свецем Мухамедом,

0457    “Мојом ћу му сабљом посјећ’ главу;

0458    „Ја ћу први удрит’ на каура

0459    “С буљунбашом, зетом пашинијем,

0460    „С Рисман-бегом с Гацког поља равна,

0461    “Он је глава по Херцеговине.„

0462    Смаил-ага сабљу извадио,

0463    И на Србе сложно ударише.

0464    Није шала, моја браћо драга!

0465    Три хиљаде бирана коњика

0466    На стотину и педесет друга!

0467    Пак удрише двадест на једнога,

0468    Не знадоше један за другога.

0469    Загони се Ченгић Смаил-ага

0470    На Јована брата владичина,

0471    Да му добру посијече главу.

0472    Ал’ га Јован гађа џефердаром,

0473    Младо момче од шеснаест љета,

0474    Пак упали свога џефердара,

0475    Не погоди агу на брњаша,

0476    Но под агом голема брњаша.

0477    Препаде се Петровић Јоване,

0478    Препаде се, али чуда није,

0479    Тер га ниско гађа џефердаром.

0480    Оће Смаил да му с’јече главу,

0481    Али млади Јован не даваше,

0482    Празнијем се џефердаром брани,

0483    Докле многи Турци навалише,

0484    У Јована ватру оборише,

0485    Смаил-ага одс’јече му главу.

0486    Пак се загна силни Рисман-беже

0487    На његову витку бедевију

0488    На сокола Петровић-Стевана,

0489    Да Стефану посјече главу,

0490    Ал’ га Стефан гађа џефердаром.

0491    Пуче пушка кано сува муња,

0492    Саломи му ногу у кољену,

0493    Рањен бего сабљу извадио,

0494    Да сијече Петровић-Стефана,

0495    Ного Стефан покличе рођака

0496    Већ сокола Петровића Драга.

0497    Пуче Драгу везена шишана,

0498    Не погоди бега рањенога,

0499    Но до њега Дура барјактара

0500    Од широка Гацка поља равна,

0501    Турчин паде, барјак му остаде.

0502    Тадер многи Турци навалише,

0503    На Стефана огањ оборише,

0504    И многе му ране ударише;

0505    Колико је у годину дана,

0506    Толико је на Стефану рана.

0507    Рањен бего на Стефана дође,

0508    Рисман бјеже пос’јече му главу

0509    Од широка Гацка поља равна.

0510    А ту многи момци изгибоше:

0511    Погибоше осам Поповића,

0512    Све рођака Петровић-владике,

0513    Међу њима два сокола сива,

0514    Два сокола и господичића

0515    Од господске куће Петровића;

0516    Ту погибе Јован са Стефаном

0517    И кадија Нико Јагмаџија,

0518    Од Залаза Марковићу Јоко;

0519    Изгибоше ту добри јунаци,

0520    Погибоше три храбра јунака,

0521    Три јунака једно-имењака

0522    Од јуначке куће Поповића:

0523    Једно соко Петровић Ђуро,

0524    А друго је Савовићу Ђуро,

0525    А треће је Перићевић Ђуро,

0526    Међу њима соко попе Станко,

0527    Све су јадна браћа Поповића.

0528    Алакнуше низ Грахово Турци,

0529    Ал’ се једно загонило Туре,

0530    Да пос’јече момка рањенога,

0531    Од Његуша Божовић-Лазара.

0532    Код њега се добар јунак нађе,

0533    Од Његуша Кустудија Перо,

0534    Пуче Перу везена шишана,

0535    Згоди Туре на коња гаврана,

0536    Турчин паде, гавран му остаде,

0537    И уграби Лаза рањенога,

0538    Да му Турци не пос’јеку главу.

0539    Него пјешци заметнуше кавгу,

0540    Други пјешци, а брзи коњици,

0541    Иза брда поља Граховскога.

0542    Цуце бјеху у брдо зелено,

0543    Цуце бјеху, а до њих Ћеклићи,

0544    До Ћеклића бјеху Цетињани,

0545    Најкрајње је крило од војника

0546    То Бјелице бјеху и Чевљани,

0547    На сриједи храбри Цетињани.

0548    Пак на војску Турци навалише,

0549    И бише се боја три саата,

0550    Ал’ их сила турска освојила,

0551    Црногорци плећа окренуше.

0552    Није чудо, драги побратиме!

0553    Мало Срба, а млого Турака,

0554    Тер их бјеше сила освојила,

0555    И у брдо Цуце претекоше,

0556    Међу собом Турци уфатише,

0557    Уфатише тер их посјекоше:

0558    Погибоше осамнаест Цуца

0559    Петровића и Кривокапића,

0560    Два синовца Петровића Баја,

0561    Остаде им саморана мајка,

0562    И остали храбри витезови,

0563    Ал’ их родом бројит’ не умијем:

0564    Од Ћеклића Поповића Лесо

0565    Од витешке куће Матанове,

0566    Јунаштва му у хиљаду нема,

0567    Ни лијепа стаса ни погледа;

0568    Посјекоше витеза јунака

0569    Мартиновић’ од Цетиња Станка,

0570    И Милоша попа с Љубостиња

0571    Од витешке куће Сарапове,

0572    И ранише Ђура барјактара

0573    Од равнога поља Цетинскога,

0574    Обије му ноге саломише,

0575    Ђуро паде, барјак му остаде.

0576    Кад виђеше браћа Цетињани,

0577    Јер се рани Ђуро барјактаре,

0578    А на њега Турци навалише,

0579    Но покличе Ђуро барјактаре

0580    Све по редом храбре Цетињане:

0581    Мартиновић’ од Цетиња Драга,

0582    И витеза Пуриновић-Лаза,

0583    И Јокана брата од матере,

0584    И покличе два своја рођака,

0585    Два рођака два Мартиновића,

0586    Једно Јован а друго Никола,

0587    Два рођака брата од матере:

0588    “О за Бога, браћо Цетињани!

0589    „Уграбите свилена барјака,

0590    “Да вам барјак не однесу Турци,

0591    „Нека мени посијеку главу.“

0592    Прифатише два Мартиновића,

0593    Прифатише свилена барјака,

0594    И витеза Ђура рањенога,

0595    Пак кликују јадни Цетињани.

0596    Ал’ ево ти Мартиновић-Драга,

0597    И витеза Пурановић-Лаза,

0598    И сокола Шпадијера Вука,

0599    А за њима браћа Цетињани,

0600    Тера силне подагнаше Турек,

0601    Уграбише Ђура рањенога,

0602    Ал’ их сила турска разагнала.

0603    Но Чевјани брда уграбише,

0604    Баш Чевјана и с њима Бјелице

0605    Из горе се огњем обранише,

0606    Тер их турска сила не окучи.

0607    Цетињани бјеже равнинама,

0608    И бране се пушком од образа,

0609    Ал’ су добро Ђура осветили

0610    И јунака Мартиновић-Станка.

0611    Ал’ се силни окупише Турци

0612    На Грахово на поље широко,

0613    Тере српске пребројише главе:

0614    Четрдесет и више четири,

0615    И врло се Турци посилише.

0616    Од Турака виша погибија.

0617    Што за фајду, драги побратиме!

0618    Три стотине мртвијех Турака,

0619    Нијесу им посјечене главе,

0620    Турци броје ка да су им живи,

0621    Кад нијесу однесене главе.

0622    Онда Турци низ поље удрише.

0623    Пред њима је Ченгић Смаил-ага,

0624    Рањенога брња оставио,

0625    А гаврана хата појахао;

0626    Поред њега силни Рисман беже

0627    На његову витку бедевију,

0628    Рањену је ногу утегнуо,

0629    А у руке сабљу повадио,

0630    А нагони Турке на јунаштво,

0631    За њима је сва војска остала.

0632    Кад на Србе Турци ударише

0633    Насред поља на Баре широке

0634    Поред б’јеле војводине куле,

0635    Ал’ да видиш витеза јунака,

0636    Већ сокола од Његуша Марка,

0637    Врбица се по имену зваше,

0638    Смаил-аги у сусрету пође

0639    И јунаку силну Рисман-бегу,

0640    Јер се б’јеху аге посилиле,

0641    Јер госпоцке посјекоше главе,

0642    На далеко пред војском иђаху

0643    Колико би вргла пушка мала.

0644    Марко чека оба на мегдану.

0645    Пуче пушка од Његуша Марка,

0646    Пак погоди Рисман-беговића

0647    Под турбаном у чело јуначко,

0648    Саломио чело на четверо.

0649    Тако Марку Бог и срећа дала,

0650    Рисман паде, а Смаил допаде,

0651    Пашина је зета изгубио,

0652    Владичина брата осветио.

0653    А кад виђе Ченгић Смаил-ага,

0654    Ђе погибе силни Рисман-беже,

0655    Остаде му пуста бедевија,

0656    Пак уздахну Смаил на гаврана,

0657    Проли сузе низ бијело лице,

0658    Још овако Смаил-ага вика:

0659    „Рисман-беже, све наше уздање!

0660    “Погибе ни данас на мегдану,

0661    „Мени више војевања нема.“

0662    Смаил-ага војску уставио,

0663    И натраг се с војском повратио.

0664    Турци по’ше на врх поља равна,

0665    Однијеше силна Рисман-бега

0666    Под шатором паше од Мостара.

0667    Када виђе паша од Мостара,

0668    Ђе је свога зета изгубио,

0669    Проли сузе низ бијелу браду,

0670    Заборави црногорске главе,

0671    И његову сву радост осталу,

0672    Пак жалосно паша проговара:

0673    „Јалах мене, силни Рисман-беже!

0674    “Ђе погибе данас на Грахово,

0675    „Уцвијели сву Херцеговину.

0676    “Да сам Црну Гору предобио,

0677    „Не бих твоју главу прегорио.“

0678    Црногорци на дно поља до’ше

0679    Код својега мила господара.

0680    Ал’ кад виђе Петровић владика,

0681    Јер су њему момци изгинули,

0682    Храбри момци сиви соколови,

0683    Свакојега врло жаловаше,

0684    И Јована брата од матере,

0685    Ал’ што жали Станкова Стефана:

0686    „О Стефане, моје миловање!

0687    “Миловање и моје уздање,

0688    „Ђе си био, ђе ли погинуо?

0689    “И чујте ме, браћо Црногорци!

0690    „Ја не жалим ни брата мојега,

0691    “Бабу ћу се обратити моме,

0692    „Бабу моме и мојојзи мајци,

0693    “Али нећу мојему рођаку,

0694    „Већ старому Петровићу Станку,

0695    “И Крстини Станковој љубовци,

0696    „Како ћу им казат’ за Стефана?“

0697    Сузе рони низ бијело лице,

0698    А срдито ситну књигу пише,

0699    Пак је шаље паши под шатором:

0700    „Чуј ме добро, пашо од Мостара,

0701    “Боја бисмо данас на мегдану

0702    „На равноме пољу на видику

0703    “С мало Срба, са много Турака.

0704    „Знам да си се, пашо, посилио,

0705    “Јер си мога брата изгубио,

0706    „Брата мога и синовца мога.

0707    “Ласно ви је данас боја бити

0708    „Са моијех друга шест стотина,

0709    “Шест стотина и педесет другах,

0710    „А твоијех двадесет хиљада,

0711    “Већ двадесет и више четири.

0712    „Но ме чујеш, пашо од Мостара!

0713    “Причекај ме два бијела дана,

0714    „Докле дођу моји Црногорци,

0715    “Пак изиди на поље широко,

0716    „Да Грахово поље дијелимо,

0717    “Ко добије, честито му било!

0718    „Ако нећеш чекат’ за два дана,

0719    “Ти ме чекај сутра на мегдану,

0720    „Мало ми се војске прикупило,

0721    “Мало војске другах три хиљаде,

0722    „И ево ме устра на мегдану.“

0723    Када паши ситна књига дође,

0724    А кад виђе што владика пише,

0725    Пак Турцима телар учинио:

0726    „Браћо Турци, моји Херцеговци,

0727    “Херцеговци и наши Бошњаци!

0728    „Покупите тјелесине мртве,

0729    “Све те мртве и рањене Турке,

0730    „И скупите б’јеле чадорове,

0731    “Да бјежимо ноћу планинама,

0732    „Нама више војевања нема,

0733    “Кад се скупи црногорска војска;

0734    „Кад од мало војске погибосмо,

0735    “Како ћемо од велике војске,

0736    „Него бјеж’мо, ако Бога знате!“

0737    Пак по ноћи Турци утекоше,

0738    И Грахово поље оставише.

0739    Када свану и ограну сунце,

0740    Пак урани Петровић владика,

0741    Тер је своју војску подигнуо,

0742    Подигнуо, пак је пребројио,

0743    Али има војске пет хиљада,

0744    Пет хиљада и двије стотине,

0745    Пак окрену војском уз Грахово.

0746    Ал’ кад дође насред поља равна,

0747    Немили га гласи сусретоше,

0748    Јер невјерни Турци утекоше,

0749    И Грахово поље оставише.

0750    А кад виђе Петровић владика,

0751    Допаде га жалост превелика,

0752    Међу војском тако изговара:

0753    „Турски пашо, жалост дочекао!

0754    “Шдто побјеже мене са мегдана?

0755    „Истина је, браћо Црногорци!

0756    “Да ми с главе овдје погибосмо,

0757    „Ал’ вјечити спомен остависмо,

0758    “Кад Грахово поље задобисмо,

0759    „Из Турака браћу избависмо.

0760    “Ако л’ наша браћа погибоше,

0761    „Њима нигда име не умира,

0762    “Пјеваће их у пјесне јунаци.„

0763    Ал’ да видиш Петровић-владике,

0764    Он разигра лабуда својега,

0765    Пак весеље из пушака граде.

0766    Окупише браћу Црногорце,

0767    Који б’јеху у бој погинули,

0768    Пред бијелом црквом укопаше,

0769    Укопаше и ожаловаше.

0770    Такву Петар уредбу постави,

0771    Наврх Умца да ограде кулу.

0772    Пак Јакова дозива војводу:

0773    “О Јакове, српска перјанице,

0774    „Ти ћеш моја бити узданица,

0775    “Ти позови стотину мајстора,

0776    „За аргате твоје Граховљане,

0777    “И немој ми штеђет’ моје благо,

0778    „Гради кулу и б’јелу авлију.“

0779    Пак с’ отолен војска окренула,

0780    А пред њом је Петровић владика.

0781    Црногорци на дворове до’ше,

0782    А владика на поље Цетиње.

0783    Ал’ га други гласи допадоше

0784    Од невјерна Скадарска везира,

0785    Да је био војску покупио,

0786    Да удари с војском на Брђане,

0787    На Брђане и на Црногорце.

0788    И доиста ударити ћаше,

0789    Но везира гласи допадоше,

0790    Јер утече паша са Грахова,

0791    А владика иде на Цетиње.

0792    Кад то виђе Скадарски везире,

0793    Е не може с војском ударити,

0794    Он пофата робље на пазаре

0795    У широку варош-Подгорицу,

0796    И пос’јече седамдесет Куча,

0797    Све на вјеру и на пријевару.

0798    Ал’ да видиш, драги побратиме!

0799    Господина Петровић-владике,

0800    Ка’ се мудро и паметно влада.

0801    На Грахово отправио благо,

0802    Да се граде по Грахову куле,

0803    И фортица на сред поља равна.

0804    Пак отолен књигу направио,

0805    Шиље књигу у племе Дробњаке

0806    На рукама Церовић-Новице

0807    И витезу Караџићу Шују:

0808    „О Новице, моја узданице!

0809    “До сад си ми узданица био,

0810    „А по сад ћеш перјаница златна!

0811    “Караџићу, војводо избрана,

0812    „Од старине витеже и бане:

0813    “Такви су ме гласи допанули,

0814    „Да ће Ченгић доћи на Дробњаке,

0815    “Око њега седамдесет ага,

0816    „Седамдесет и више четири,

0817    “Да огуле сиротињу рају,

0818    „Да му глобу и порезе дате,

0819    “И велика царева харача.

0820    „Но чуј мене, Караџићу Шујо,

0821    “И Новице, моја перјанице!

0822    „Ако дође Смаил на Дробњаке,

0823    “Погубите силнога Ченгића,

0824    „Душманина мога и вашега

0825    “И катила рода ришћанскога,

0826    „И ево ви тврду вјеру дајем,

0827    “Ако би ви Бог и срећа дала,

0828    „Да Смаилу пос’јечете главу,

0829    “Осветите мојега Стефана,

0830    „Којега је Смаил погубио

0831    “На Грахово на поље широко,

0832    „Хајте к мени на равно Цетиње,

0833    “Да ћу вама русинске дарове,

0834    „И даћу ви блага изобила,

0835    “До живота и вашега трага.„

0836    Каде књига у Дробњаке дође,

0837    Књигу гледа Новица и Шујо.

0838    Кад виђеше што владика пише,

0839    Од ускока војску покупише,

0840    На Млетичак с војском долазише

0841    Код чадора Смаила Ченгића.

0842    Бјеше силни Ченгић починуо,

0843    Починуо зеленој ливади,

0844    Ударише Новица и Шујо.

0845    На’ше агу јади изненада,

0846    Посјекоше силна Ченгић-бега,

0847    Пос’јече га Алексићу Мирко

0848    Са Малинска гњезда соколова.

0849    Ал’ војвода Караџићу Шујо,

0850    Он пос’јече Кариман-ћехају,

0851    А Новица Пјевачку кадију,

0852    А остали храбри витезови

0853    Посјекоше седамдесет ага,

0854    Не остаде ништа до камена.

0855    Утекоше три четири друга,

0856    Сам Ибрица су четири друга

0857    На дората Пињић-барјактара,

0858    И унесе три ћемера блага,

0859    Биће њему за годину дана.

0860    До’ше турске на Цетиње главе,

0861    Доведоше хате Смаилове

0862    Већ гаврана и коња брњаша,

0863    Што Ченгићу бјеху за мегдана,

0864    Донесоше сабљу Смаилову,

0865    Која пуно Срба изгубила.

0866    Кад то виђе црногорски краље,

0867    Све шеташе, пак се весељаше,

0868    У њега се срце радоваше.

0869    Смаилову главу преметаше,

0870    Пак се с мртвом главом разговара:

0871    “О Смаиле, цареви већиле!

0872    „Ко ће моје гушити Дробњаке,

0873    “Али моје сјећи Црногорце?„

0874    Пак пољуби Новицу и Шуја

0875    И витеза Алексића Мирка,

0876    И свакога друга пољубио;

0877    Владика их међу очи љуби,

0878    Они њега у госпоцке руке,

0879    Молитве им и благослов даје:

0880    “О војводо, Караџићу Шујо!

0881    „Десна ти се посветила рука!

0882    “Која знаде погубити Турке.

0883    „Церовићу, соколово крило,

0884    “И твоја се посветила рука,

0885    „Од тебе се врло плаше Турци.

0886    “Алексићу, мој храбри витеже!

0887    „Светила се твоја десна рука,

0888    “Што пос’јече силнога Ченгића.„

0889    Дарова им медаље од злата,

0890    Тер јунаци носе испод врата.

0891    Караџићу потврди војводство,

0892    Алексићу Мирку капетанство,

0893    А Новицу стави за сената,

0894    Церовићу Мушу пушке мале

0895    Саливене од чистога злата,

0896    И даде им блага изобила,

0897    Они њему два хата Ченгића,

0898    Смаилову сабљу позлаћену.

0899    Отправи их на село Дробњаке,

0900    А Новица оста на Цетиње.

0901    То потраја доба неколико,

0902    Пуно доба за седам година.

0903    Књигу пише паша од Мостара,

0904    А шаље је Петровић-владици:

0905    “Чуј, владико, црногорски краљу!

0906    „Од’, владико, да се састанемо

0907    “На широка Сливља под Никшиће,

0908    „И доведи дванаест сената,

0909    “И доведи твоје вјерне слуге,

0910    „Нека буде и стотина другах,

0911    “Све главарах твоје Горе Црне,

0912    „Ја ћу моје дванаест бегова

0913    “Већ од моје седам кадилука,

0914    „И довешћу стотину Тураках,

0915    “Све главарах од Херцеговине,

0916    „Да ми наше земље умиримо,

0917    “Да ми више рају не кољемо.„

0918    Кад владици танка књига дође,

0919    Ро је њему много мило било,

0920    Пак једанак другу оправио:

0921    “Поздрављам те, пашо од Мостара!

0922    „Ево идем тебе на састанку,

0923    “Собом водим господу избрану

0924    „Већ од моје ломне Горе Црне.“

0925    А кад паши танка књига дође,

0926    Врло се је паша посилио,

0927    Јере паша о превари ради.

0928    Паша шиље књиге на све стране

0929    Ђе гођ добра арамбаша знаде,

0930    Да окупе злице и крвавце,

0931    Који знаду сјећи Црногорце:

0932    „Брже хајте граду Нишићкоме,

0933    “Владика ће на састанку доћи,

0934    „С њим господа добри Црногорци,

0935    “Да Грахово поље осветимо,

0936    „И мојега силна Рисман-бега

0937    “И мојега Смаила Ченгића.„

0938    Када Турци књигу разгледаше,

0939    На томе се Турци посилише.

0940    Чете купи који више може,

0941    Сваки хита пољу Нишићкоме.

0942    Паша зове бега од Требиња:

0943    “Асан-беже, мој храбри витеже!

0944    „Покупи ми злице и крвавце

0945    “Од Требиња пак до Невесиња,

0946    „Ђе гођ знадеш голема јунака,

0947    “Ајде брже пољу Нишићкоме,

0948    „Владика ће на састанку доћи

0949    “И господа од те Горе Црне,

0950    „А ти знадеш цара преварити,

0951    “А некмоли једног каурина.„

0952    Још је другу књигу отправио

0953    Већ Баш-аги на то Гацко равно,

0954    Да доведе избране јунаке

0955    Од широка Гацка поља равна,

0956    Све поредом за владику каже,

0957    За владику и за Црногорце,

0958    Да ће њему доћи на састанку.

0959    Оба бега на ноге усташе,

0960    И дођоше пољу Нишићкоме,

0961    И остале турске арамбаше.

0962    Ал’ ево ти паше од Мостара,

0963    Паша води и својега сина,

0964    Већ својега сина Ибрајима.

0965    Њега паша на војску позива,

0966    Да би њему срећу окушао,

0967    Баш како ће сјећи Црногорце.

0968    Скупило се војске три хиљаде

0969    Коњаника и добра војника

0970    На широке Баре под Никшиће.

0971    Али-паша у Никшиће пође

0972    Са своијем бегом од Требиња

0973    И с Баш-агом с поља Невесиња

0974    И дванаест мудрије Турака

0975    Од његови седам кадикула.

0976    На дворове Мушовића до’ше,

0977    Капетана Мушовића паше,

0978    И на харем турски починуше,

0979    Али горку кафу устакоше.

0980    Лулу пију, присркују кафу,

0981    Без престано зборе на састанку

0982    Све како ће преварит’ владику.

0983    Но владици Бог и срећа дала,

0984    Е имаше добра пријатеља

0985    У бијелу граду Нишићкоме,

0986    Па му добар улак отправио

0987    Под Острогом високом планином

0988    Код бијеле цркве монастира:

0989    “О владика, ако Бога знадеш!

0990    „Немој доћи сутра на састанку,

0991    “Јер ће тебе паша преварити.

0992    „Скупио је војске три хиљаде

0993    “Безкутњика и безобразника,

0994    „А Никшића хиљада четврта,

0995    “Пак ће тебе погубити Турци

0996    „И уз тебе твоје Црногорце.“

0997    Кад владику гласи допануше,

0998    Он дозива слугу Радована,

0999    Одасла га граду Никшићкоме,

1000    Да он пође паши на састанку:

1001    „Радоване, моја вјерна слуго!

1002    “Превари ми пашу од Мостара,

1003    „Да он дође код бијеле цркве,

1004    “Да доведе двадесет Турака,

1005    „Све бегове од Херцеговине,

1006    “И добро ћеш њега поздравити,

1007    „Да доведе бега Требинскога,

1008    “Који знаде с царем диванити;

1009    „И Баш-агу с поља Невесиња,

1010    “И Мујагу с града капетана.

1011    „Ако би ти паша говорио,

1012    “Да не може доћи на састанку,

1013    „Нека шиље сина Ибрајима.“

1014    Пак владика справи Радована,

1015    И овако њему бесједио:

1016    „Поздрави ми пашу од Мостара

1017    “Ако дође мене на састанку

1018    „Под Острогом код бијеле цркве,

1019    “Ја ћу дигнут’ моје Црногорце,

1020    „Поћи ћемо граду Никшићкоме

1021    “На бијелу кулу капетану,

1022    „Стојаћемо за петнаест дана.“

1023    Отолен се крену Радоване,

1024    Рано дође граду Нишићкоме

1025    А на кулу Муја капетана,

1026    И ту нађе пашу од Мостара,

1027    И његову господу осталу,

1028    Све им право и лијепо каже.

1029    И пристаде паша од Мостара

1030    И својега сина отправљаше.

1031    Ал’ му Асан-беже не даваше:

1032    „Не за Бога, пашо од Мостара,

1033    “Владику су гласи допанули,

1034    „За невјеру што смо вијећали.

1035    “Свуђ владика има пријатеља,

1036    „Тамо ћемо погинути лудо.“

1037    Послуша га паша од Мостара,

1038    Ал’ не оће с града капетане,

1039    Ни Баш-ага с поља Невесиња,

1040    Но кренуше двадесет Турака,

1041    А пред њима с града капетане,

1042    И Баш-ага с Гацка поља равна,

1043    С њима иде слуга Радоване.

1044    И широко Сљивље прегазише,

1045    И пасаше друма Планиницу,

1046    И лијепо село на Повију,

1047    Доклен до’ше под Острог планину.

1048    Радован је ошинуо коња,

1049    А Турцима бјеше бјеседио:

1050    „Ја отидох, моја браћо Турци!

1051    “Да покажем гласа господару,

1052    „Е идете Турци на састанку.“

1053    Кад Радован у Острогу дође,

1054    Господару приступио своме,

1055    И свету му пољубио руку:

1056    „Чујме добро, драги господаре!

1057    “Ево иду Турци на састанку,

1058    „Пред њима је с града капетану,

1059    “С њим Баш-ага с Гацка поља равна,

1060    „Љуца Муко с Нишићкога града,

1061    “То је мудра и паметна глава,

1062    „Ал’ не иде паша од Мостара,

1063    “Нити шиље сина Ибрајима,

1064    „Нити иде беже од Требиња.“

1065    Кад разумје Петровић владика

1066    Удари се шаком по кољену:

1067    „Алах мене, браћо Црногорци!

1068    “Сад нећемо погубити Турке,

1069    „Кад не дође паша од Мостара,

1070    “Ни витеже беже од Требиња,

1071    „Нити посла сина Ибрајима.“

1072    У то Турци под Острогом до’ше,

1073    Од добријех коња одсједоше.

1074    Ал’ се муте грдно Црногорци,

1075    Гледајући српске невјернике,

1076    Оћаху им добре сјећи главе,

1077    Но не даде Петровић владика,

1078    Но је Петар тако бесједио:

1079    „Ајте натраг, невјерници Турци!

1080    “Мол’те Бога за вашега врага,

1081    „Јер не дође паша од Мостара

1082    “Свијема ви ћах посјећи главе,

1083    „За невјеру што сте вијећали,

1084    “Да ви моју изгубите главу,

1085    „И господу моје Црногорце.“

1086    Пак им даде добре пратиоце

1087    Већ од Брда Ђикнића Стефана,

1088    Од Цетиња Шпадијер-Јована,

1089    И остале седам осам другах.

1090    И пођоше Турци на трагове,

1091    Два саата одмакоше пута.

1092    Ал’ да видиш младе сенаторе,

1093    На владику јаде учинише,

1094    Што им пушти Турке од састанка.

1095    Кад то чуше момци Црногорци,

1096    Е им држе руку сенатори,

1097    Прифатише убојно оружје

1098    Без питања Петровић-владике,

1099    Полећеше пјешке на ногама,

1100    Под Повијом пристигоше Турке.

1101    Кад то виђе Ђикнићу Стеване,

1102    Мушовић му бјеше уз рамену,

1103    Пуче пушка Ђикнића Стевана,

1104    И погоди с града капетана.

1105    Турчин паде са коња лабуда,

1106    У то дође Јоко барјактаре,

1107    Мартиновић од Цетиња Јоко,

1108    Капетану посијече главу,

1109    И ту приспје Шпадијер Јоване,

1110    Уграби му сабљу од појаса,

1111    Од Ђеклића Крстићев Јоване

1112    Уграби му пушке позлаћене,

1113    У то дође Петровићу Драго,

1114    Уграби му вилена лабуда.

1115    Пуче пушка Петровића Вука,

1116    И погоди од Никшића Мука.

1117    На њега је Вуко долазио,

1118    Пос’јече му главу са рамена,

1119    И узе му коња и оружје,

1120    Тадер многе пушке запуцаше,

1121    Сви ту Турци скупа изгибоше.

1122    Ал’ утече витез на гаврана

1123    Реџопашић са сред Гацка равна;

1124    Ни Баш-ага утећи не ћаше,

1125    Унесе га вранац од мегдана.

1126    Сам Баш-ага у Никшиће дође,

1127    Вранац пуче насред б’јела града

1128    Од велика труда и умора.

1129    Кад то виђе паша од Мостара,

1130    Пита њега паша од Мостара:

1131    „Камо тебе дружина остала?“

1132    Све му право и лијепо каже,

1133    Да су њима посјечене главе.

1134    Сузе лије паша од Мостара,

1135    Сузе лије, али право није,

1136    И овако био бесједио:

1137    „О владико, пушка те убила!

1138    “Ја те варах за седам година,

1139    „Не могах те нигда преварити.“

1140    У томе га књига допанула

1141    Од владике краља црногорска:

1142    „Поздрављам те, пашо од Мостара!

1143    “Како ти је било на састанку?

1144    „Моли Бога Курвић-Асан-бегу

1145    “Од Требиња града крајичнога,

1146    „Е ти не да доћи на састанку,

1147    “И баш ћаше изгубити главу.

1148    „Сад ако ћеш да се помиримо.

1149    “Пребићемо чудо за грдило,

1150    „Пребићемо све Грахово равно

1151    “За бијеле изгорене куле,

1152    „А остале моје Црногорце

1153    “Већ за твоје Турке Херцеговце:

1154    „Пребићемо Јована мојега

1155    “За твојега силна Рисман-бега,

1156    „Пребићемо Дура барјактара

1157    “За јунака мога попа Станка,

1158    „Пребићемо Смаила Ченгића

1159    “За мојега синовца Стефана,

1160    „Пребићемо Кариман-ћехају

1161    “За Алексу поповога сина,

1162    „Пребићемо Пјевачку кадију

1163    “За мојега попа с Љубостиња,

1164    „Сад пребимо с града капетана

1165    “За витеза Мартиновић-Станка,

1166    „Пребићемо од Никшића Мука

1167    “За витеза Петровића Ђура,

1168    „И твоијех седамдесет ага

1169    “За моијех седамдесет Куча,

1170    „А остале под Острогом Турке,

1171    “По четири мећем за једнога.

1172    „Сад ако ћеш да се умиримо,

1173    “Ако нећеш, ни жалости немам.„

1174    Пјесма мала ал’ истина здрава;

1175    Ту сам био, очима видио,

1176    И бистро сам редом разумио,

1177    Сад велимо сви се веселимо!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Ne zna se ko je krivlji