Никола Беговић
Рођење: 13. децембар 1821. Беговићи, Аустријско царство Смрт: 2. мај 1895. Карловац, Аустроугарска

Никола Беговић (Беговићи, 13. децембар 1821 — Карловац, 2. мај 1895), српски свештеник, књижевник и историчар.

Никола Беговић је рођен 1/13. децембра 1821. године у Беговићима у Банији од оца попа Гаје и мајке Катарине.¹⁾²⁾ Његова породица била је старином из Босанске крајине. Још од раног детињства показивао је љубав према књизи и према српском народу.³⁾ Школовао се у Костајници, Суњи и на владичанском клерикалном училишту у Плашком, на коме је оспособљен за учитеља.⁴⁾ Био је 1842. и 1843. учитељ у српској основној школи у Костајници.⁵⁾ Током 1844. рукоположен је за ђакона, а почетком 1845. за свештеника га је рукоположио горњекарловачки владика Евгеније Јовановић.⁶⁾

Након тога постављен је 1845. за пароха у Петрињи, где је успео да истисне немачки језик из веронауке и замени га српским језиком.⁷⁾⁸⁾ Током револуционарне 1848. будио је српску националну свест у српском народу Баније.⁹⁾ Омладини је поручивао да се са Хрватима друже као браћом по роду, језику и имену и да се не трују мржњом према другој вери.¹⁰⁾ Због своје српске активности био је неподобан за власти, па је због тога трпио разна прогонства, а чак и тамницу, али то га није поколебало.¹¹⁾ Из Петриње је био присиљен да оде у Перну, али и ту је наставио непоколебиво са својом активношћу.¹²⁾ Успешно је 1860. агитовао код народа глинског и киринског краја да тражи од цара продужење Српског црквено-народног сабора.¹³⁾ Крајишници су га 1861. изабрали за посланика на Сабору у Загребу.¹⁴⁾

Прешао је 1862. године у Карловац. Ту му се отворило широко поље рада, тако да је био вероучитељ не само у основној школи као до тада, него и у реалној гимназији у Раковцу, гимназији, вишој девојачкој школи, кадетској школи, шегртској школи, а такође је одлазио у болнице и тамнице.¹⁵⁾¹⁶⁾ У свим тим школама Беговић је предавао веронаук, али исто тако је будио српску националну свест.¹⁷⁾¹⁸⁾ Он је свима приказивао сјајну српску историју и најлепше бисере српских песама и народне мудрости.¹⁹⁾ У тадашњем систему српска деца су била извргнута дискриминацији, тако да су католичке учионице биле опскрбљене свим потребним средствима, а у српским учионицама није било чак ни иконе. Беговић је 1867. учествовао на Словенској етнографској изложби у Москви, где је био један од виђенијих гостију.²⁰⁾ Исте године изабран је за посланика слуњског среза на Српском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима.²¹⁾ Све до 1885. стално је биран на српске народно-црквене саборе.²²⁾ Био је одан Светозару Милетићу и са њим се слагао у свим питањима страначке организације.²³⁾ Познавао је психологију масе и био је способан да као народни говорник утиче на масе.²⁴⁾ За време Босанско-херцеговачког устанка притицао је у помоћ бегунцима. За време Српско-турских ратова био је утамничен у Загребу.²⁵⁾

Много је писао, углавном за народ. Писао је популарне поуке за потребе српске православне цркве, прилоге за историју цркве, црквене беседе, песме, расправе, чланке, преводе.²⁶⁾ Објавивао је и лексикографске и етнографске прилоге.²⁷⁾ Штампао је две књиге популарних поука (Српске црквене беседе).²⁸⁾ Објавио је један оглед из историје — Историја српске цркве на основу православног духа и канона апостолских.²⁹⁾ Објавио је и Живот и обичаји Срба граничара.³⁰⁾ Објавио је укупно 28 већих или мањих радова.³¹⁾

• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, том 1, Београд, 1924, стр. 155—156
• Андра Гавриловић, Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900 , Год. 2, Загреб, 1903.
• Милићевић, Додатак Поменику од 1888, Београд, 1901.
• Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867-1881), Нолит, Београд, 1988.

Nikola Begovic