Евгеније Јовановић
Рођење: 19. фебруар 1802. Голубинци, Хабзбуршка монархија Смрт: 14. септембар 1854. Карловац, Хабзбуршка монархија

Евгеније Јовановић (световно Јевтимије) (Голубинци, 19. фебруар 1802 — Карловац, 14. септембар 1854), српски правник, епископ и писац, професор Латинске школе у Бечкереку, професор богословије у Сремским Карловцма и владика Горњокарловачке епархије.

Рођен је 19. фебруара 1802. године у Голубинцима у Срему.¹⁾ Световно име му је Јефтимије, а кад се замонашио добио је име Евгеније или Јевђеније.²⁾³⁾ Основну школу завршио је у Голубинцима. Немачку школу је учио у Старом Сланкамену, а гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима.⁴⁾ Након завршетка богословије добио је место професора у Бечкереку (Зрењанин).⁵⁾ Филозофију и права завршио је у Шарош-Патоку, па је 1828. положио адвокатски испит.⁶⁾

Био је практикант код темишварског адвоката Мојсија Поповића.⁷⁾ Замонашио се 1829. године у манастиру Раковцу и постао је професор у карловачкој богословији.⁸⁾ Седам године био је професор богословије, а 1834. постао је архимандрит манастира Рековац.⁹⁾ Кад је 1837. умро Лукијан Мушицки послали су га да управља тј. администрира Горњокарловачком епархијом.¹⁰⁾ Након две године администрирања 22. септембра 1839. посвећен је за горњокарловачкога владику, али устоличен је тек фебруара 1840.¹¹⁾

Као горњокарловачки владика имао је до 1848. седиште у Плашком у северној Лици, а онда се преселио у Карловац.¹²⁾ Одржао је богословну школу у Плашком, коју је раније основао Лукијан Мушицки.¹³⁾ Сам је предавао ђацима богословне школе.¹⁴⁾ Био је веома строг и према ђацима и према свештеницима. Морао је често да се бори са државним властима, које су у то време на све начине давале предност католичанству. Често је морао да се жали ратном министарству у Бечу, које је тада било надлежно за Војну крајину.¹⁵⁾ Био је оптужен да продаје парохије, тј. да парохије даје ономе ко да више новца.¹⁶⁾ Због тога се 1853. правдао пред патријархом Рајачићем да он даје парохију ономе ко је достојан, а да они дају колико ко може.¹⁷⁾ Током 1850. писао је патријарху Рајачићу да забрани штампање књига Доситеја Обрадовића, али патријарх је то игнорисао.¹⁸⁾

Бавио се и књижевношћу. Најважнија су му дела: Ортографија сербска, О судјех црковник, О преводу Ховаго завјета Вука Караџића, Граматика црквенославенског језика и неколико беседа.¹⁹⁾

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 7. VIII 1844.

• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• Сајт Горњокарловачке епархије о Евгенију Јовановићу
• В. Стајић: Новосадске биографије 2. Нови Сад, 1937, 141–144.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 174
• Српски јерарси, 180–181 (С. Вуковић).
• Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 60–62.
• M. Радека: Горња Крајина. Карловачко владичанство. Загреб, 1975. Стр. 180–184.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Evgenije Jovanovic