Корисничке алатке

Алатке сајта


никола_томазео

Никола Томазео

Никола
Томазео
никола_томазео.jpg Никола Томазео у Знаменити Срби
XIX века (1901)

Рођење:
9. октобар 1802.
Шибеник,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
1. мај 1874.
Фиренца,
Краљевина Италија

Никола Томазео (Шибеник, 9. октобар 1802 — Фиренца, 1. мај 1874), италијански и српски књижевник, новинар и лингвист. Рекао је: „Нама Србима народне су песме једина школа из које се можемо учити чистоти језика”. Писао је углавном на италијанском. Био је уредник Речника италијанскога језика у осам томова и Речника синонима.

Борио се за слободу штампе у Италији и за уједињење Италије под републиканским уређењем. Често је био прогањан и затваран због својих политичких ставова. Заслужан је за ослобађање Венеције од аустријске власти, па је једно време био министар просвете (1848) у једногодишњој Републици Светога Марка.

Школовање

Никола Томазео се родио 9. октобра 1802. године у Шибенику.1) Отац Јероним био је трговац. Код куће је говорио само италијански. Основну школу завршио је у Шибенику, а са девет година уписао се у гимназију у Сплиту. Када је у дванаестој години завршио нижу гимназију почео је да показује песнички дар, али и одлично познавање латинскога језика.2) Знао је напамет читаво мноштво латинских и италијанских песама. Гимназију је завршио са 16 година, па је отишао на студиј права у Падову.3) Студије права завршио је 1822.4) По повратку у Шибеник није желео да слуша родитеље и да постане адвокат или судски чиновник. Годину дана је код куће читао књиге и дружио се са једним трговцем који је имао добру библиотеку.5)

Одлазак од куће

Отишао је у Падову, где је предао да му се штампа прва књига, а то је била збирка молитви на италијанском језику.6) У Падови је остао и бавио се новинарством. У то време новине су биле под контролом аустријске цензуре, тако да није имао слободу писања. Преселио се онда у Милано, који је исто тако био под аустријском влашћу. Милано је за њега био повољнији због ширине књижњвнога рада, боље зараде и бољих личних веза. Ту се упознао са Александром Манцонијем, тада већ прослављеним песником.7) Након некога времена замерио се старијим конзервативним књижевницима, па се поново селио у Венецију. У то време највише је проучавао Божанствену комедију из које је исписивао речи и реченице за свој Речник синонима и за Општи речник италијанскога језика.8)

У Фиренци

Током 1831. преселио се у Фиренцу, у којој је било нешто више слободе јер је ту владао велики тоскански војвода. Томазеу је Фиренца одговарала јер је Тоскана била центар талијанскога књижевнога језика. Ту је постао главни сарадник најбољега италијанскога часописа „Антологија”, али већ 1833. власт је забранила лист због два политичка чланка, а Томазео је био писац једнога од инкриминисаних чланака.9) Међутим да би заштитио друга преузео је одговорност и за други инкриминисани чланак, па је био прогнан из Тоскане.10) Пошто га више нису занимале италијанске државице са недостатком слободе иселио се у Француску.

У прогонству

Најпре је отишао у Ес у Прованси, а онда је прешао у Париз, где је написао рад о савременој Италији. Тај рад је да би се преварила цензура ушао у Италију под лажним називом.11) У Паризу је написао роман Атински војвода, а након њега отишао је на Корзику да скупља народне песме.12) Те песме издао је у једној књизи заједно са неколико преведених српских и грчких песама.

Најплоднији период (1840—1848)

Аустрија је 1840. прогласила амнестију за политичке прогнанике, па се тада Томазео вратио у Шибеник.13) У Шибенику је од српскога књижевника Спире Поповића научио за седам дана основна правила српске граматике. Тада је написао свој први састав на српском језику: Елегију матери својој.14) По повратку у Венецију сав се посветио књижевном раду и тај најплоднији период његовога рада трајао је осам година.15) Написао је тада многе радове а то су: Песничке успомене, Естетички речник, роман Вера и лепота, Искрице, збирку народних песама талијанских, српских и грчких. Издао је и две свеске филозофских списа, али католичка црква је то прогласила херетичким.16) Писао је и једну студију о Доситеју Обрадовићу.

Револуција

Током 1848. започела су револуционарна збивања најпре у Француској, па су се проширила на остале делове Европе. Томазео је први аустријском цару послао захтев да се Млетачкој републици и Ломбардији врати стари либерални закон о штампи укинут 1815.17) Полиција га је одмах затворила заједно са адвокатом Данијелом Манина под сумњом да су завереници и сарадници карбонара. Томазео је у тамници превео Јеванђеље са грчкога језика уз тумачења Томе Аквинскога. У затвору му је још више ослабио вид. Након низа револуција по разним крајевима побунила се и Венеција, па је побуњени народ ослободио Томазеа и Манина и прогласили су Републику Светога Марка.18) Аустријска војска и службеници морали су да напусте новоосновану Републику, а Томазео је постао министар просвете.19) Успоставио је катедру славистике на Универзитету у Падови.

Разлаз око питања уређења Италије и пад Венеције

Томазео се разишао са другим члановима владе јер за разлику од других није желео монархију.20) Био је за независност Италије, али не под монархијом, него је замишљао конфедерацију демократских република, по узору на САД.21) Народ је већином био за јединство Италије под пијемонтском монархијом. Данијел Манин је проглашен за диктатора, а пошто су сви ценили Томазеове заслуге понудили су му да буде амбасадор у Француској.22) Шест месеци је био амбасадор у Паризу, али није успео да наговори Француску да помогне. Хабзбуршка монархија је заузела Венецију 27. августа 1849. године. Аустрија није била спремна да Томазеу да амнестију, па се француским бродом тешко болестан и полуслеп домогао Крфа, који је тада био под енглеском контролом. На Крфу се оженио једном удовицом и остао је четири године.

Уједињење Италије

Маја 1854. преселио се у Торино у Пијемонту и ту се почео опет мешати у политику.23) Када су 1859. године Французи и Италијани победили Аустрију у бици код Магента Ломбардија и Тоскана су се ујединиле са Пијемонтом, а Фиренца је постала главни град. Томазео се тада преселио у Фиренцу, где је наставио са лингвистичким радовима. Потпуно је ослепио 1861, али и даље је радио говорећи другима и слушајући шта му читају. Дочекао је уједињење Италије. Умро је 1. маја 1874.

О Србима и Словенима

У једној полемици са једним Талијаном, који је Словене називао ропском расом Томазео је истицао како се Србија ослободила турскога јарма пре Грчке и како Дубровник има три књижевности: латинску, талијанску и српску.24) У свакој прилици велича дух Словена.25) Томазеу је Далмација чисто српска земља.26) Превео је српске народне песме и за Краљевића Марка пише да је права слика народа српскога, оличење његових врлина. За српски језик каже да је силнији од латинскога и италијанскога и да није сиромашнији од грчкога.27) Рекао је: „Нама Србима народне су песме једина школа из које се можемо учити чистоти језика”.28) Рекао је и да се српске песме могу упоредити са најлепшим било кога народа: „Поменућу песме српске, право чудо језика, слога и милозвучности, једине епске у Европи”.29)

Литература

  • Никола Томазео, Искрице, Српска књижевна задруга, 1898.

Nikola Tomazeo

1)
„ЖИ”, Никола Томазео, Искрице, Српска књижевна задруга, 1898.
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29)
ЖИ
никола_томазео.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 19:26